Тбилиси

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Тбилиси
თბილისი
Панорама града у сумрак
Панорама града у сумрак
Панорама града у сумрак
Координате: 41°43′Н 44°47′Е / 41.717°Н 44.783°Е / 41.717; 44.783
Држава  Грузија
Површина
 - Укупна 726 км²
Највећа висина 770
Најмања висина 380
Становништво (2008.)
 - Град 1,106.500[1]
Временска зона УТЦ+4 (УТЦ)
Службене странице
www.тбилиси
Карта
Тбилиси на мапи Грузије
Тбилиси
Тбилиси
Тбилиси на карти Грузије

Тбилиси (грузијски: თბილისი) некадашњи Тифлис је главни и највећи град Грузије, од 1,106.500 становника.[1]

Географија

[уреди | уреди извор]

Тбилиси лежи у средњем Закавказју у котлини ријеке Куре и по обронцима масива Триалети и Картли, које ријека на том дијелу пробија својим кањоном.[1]

Хисторија

[уреди | уреди извор]

Тбилиси је основан 458. (по неким изворима 455.), кад је у њега пресељена пријестолница Кавкаске Иберије тадашњег грузијског краљевства из старе пријестолнице Мцхета.[1] Због своје изузетне стратегијске позиције на правцу који повезује западно и источно Закавказје град је више пута био мета бројних освајача; Перзијанаца у 6. вијеку, Бизанта и Арапа у 7. вијеку.

Обновитељ Грузије краљ Давид IV заузео је град 1122. и поновно га обновио као своју пријестолницу, али су га већ 1234. заузели Монголи, а 1386. опљачкао њихов владар Тимур.[1] Селџуци су заузимали и губили град у неколико наврата, 1795. спалили су га до земље Перзијанци, након тог је град био поновно у рукама Турака све док га 1801. није заузела руска царска војска. Царска Русија побољшала је комуникације према граду изградивши грузијску војну магистралу преко Кавказа из Владикавказа до Тбилисија.[1]

Велики потицај развоју града био је долазак жељезнице из Потија 1872., са којом је спојен са Црним морем и 1883. кад је изграђена пруга до Бакуа на Каспијским морем.[1]

Тбилиси је 25. фебруара 1921. проглашен главним градом Демократске Републике Грузије,[1] али је истог дана совјетска Црвена армија ушла у град и прогласила Грузијску Совјетску Социјалистичку Републику.

Знаменитости, култура и школство

[уреди | уреди извор]

Тбилиси је живописан град, дуж десне обале ријеке Куре протеже се широки булевар, и модерни дио града, дио града лежи у стрмој клисури у којој се налази и хидроелектрана Ортачалскаја.[1]

Одмах до ријеке, уздиже се хисторијски центар града, са уским, завојитим улицама, над којим доминирају рушевине старе тврђаве и велика скулптура, на гребену изнад ње, која симболизира Грузију.[1] У старом граду налазе се Катедрала Сиони, из 5. вијека, реконструирана више пута, Палача грузијских краљева Метеки и црква Анчишкати из 6. вијека.[1] Новији дијелови града лежи испод брда Мтатсминда, до којег вози жичара. Сјеверно од града налази се велико умјетно језеро, које служи као резервар воде за пиће, али и за наводњавање, јер из њега воде бројни канали. Тбилиси је главни културни и образовни центар Грузије са универзитетом, неколико високошколских институција и преко 100 научних институција.[1]

Привреда и транспорт

[уреди | уреди извор]

Тбилиси је главно индустријско средиште регије, са творницама електричних локомотива, алатних и пољопривредних стројева, електричне опреме и радионицама за поправак локомотива и вагона. Поред тог има и творнице низа прехрамбених производа, текстила, коже и обуће, намјештај]]а, пивовару, шпиритане и винарије.[1]

Тбилиси од 1883. има трамвај, а од 1966. и метро,[1] оно што је куриозитет и пар жичара које су такођер у функцији јавног пријевоза.

Град је добро повезан магистралним цестама (које нису баш у добром стању) и жељезничким пругама са градовима у земљи и околним земљама у Закавказју.

Седамнест км југоисточно од центра града, налази се међународни Аеродром Тбилиси (ИАТА: ТБС, ИЦАО: УГТБ) са везама према свим већим градовима у земљи и свијету.

Градови пријатељи

[уреди | уреди извор]

Тбилиси има уговоре о пријатељству са слиједећим градовима;

Галерија слика

[уреди | уреди извор]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Тбилиси (енглески). Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 12. 11. 2012. 

Вањске везе

[уреди | уреди извор]