Сyмпатхy фор тхе Девил
Сyмпатхy фор тхе Девил (сх. Суосјећање с врагом) је роцк пјесма коју су написали енглески музичари Мицк Јаггер и Кеитх Рицхардс, и коју је премијерно извео њихов бенд Роллинг Стонес, односно објавио на албуму Беггарс Банqует 1968. године.
У тексту, који је према Јаггеровим ријечима, био инспириран Булгаковљевим романом Мајстор и Маргарита, Јаггер се слушатељима обраћа као Сатана и описује како је био заслужан за бројна злодјела и трагедије кроз хисторију - од погубљења Исуса Криста, преко вјерских ратова у Европи, Руске револуције и убиства руске царске породице, Другог свјетског рата до атентата на Јохна Кеннедyја. Пјесма је снимана у јеку изузетно бурних догађаја у тадашњем свијету, прије свега демонстрација, као и радикалног одбацивања традиционалних вриједности од стране тадашње омладине, којима су управо Стонеси са својим антиестаблишментским животним стилом били узор. Пјесма је стекла изузетну популарност, али су због њеног текста Стонеси у конзервативним и фундаменталистичким круговима стекли репутацију сатаниста. Само је снимање пјесме забиљежио француски синеаст Јеан-Луц Годард у својем документарном филму Оне + Оне.
Сyмпатхy фор тхе Девил је обрађивана у низу цовер верзија, од којих је најпознатија она у извођењу групе Гунс'Н'Росес из 1994. године, као и словенске групе Лаибацх.