Свици са Мртвог мора
"Свици са Мртвог мора" или „Кумрански списи“ састоје се од око 900 докумената, укључујући и текстова из Хебрејске Библије, који су откривени између 1947. и 1956. у 11 шпиља у околици Кумрана у близини древног насеља Кхирбет Qумран, на сјеверозападној обали Мртвог мора.
Текстови су од великог повијесног и религијског значења пошто садрже једине познате преживјеле копије библијских докумената насталих прије 100. пне. те садрже доказе о знаковитој разноликости вјере и праксе унутар касног Другог Храма Јудаизма. Написани су на хебрејском, арамејском и грчком језику, већином на пергаменту, али неки су написани и на папирусу.[1] Ови списи већином датирају између 150. пне. и 70 након Кр.[2] Свици су већином поистовјећени са древном жидовском сектом званом Есени, но неки новији знанственици сумњају у њихову повезаност са списима.[3]
Свици са Мртвог мора су традиционално подијељени на три скупине: "библијски" рукописи (копије текстова од Хебрејске Библије), који творе око 40% идентифицираних списа; "апокрифни" или "псеудепигране" рукописе (познати документи из раздобља Другог Храма попут Еноха, Јубилеја, Тобита, Сираха, не-канонизираних псалма, итд., који нису постали службеним дијелом Библије), који творе око 30% идентифицираних списа; и "сектаријанским" рукописима (претходно непознатим документима који говоре о правилима и вјеровањима одређене скупине или скупина унутар ширег Јудаизма) као што је „Правило о заједници“, „Спис о рату“, „Песхер“ (хебрејски песхер פשר = "објашњење") о Хабакуку, и „Правило о благосолову“, које творе око 30% идентифицираних списа.[4]
Прије 1968., већина познатих списа и фрагмената су били смијештени у Роцкефеллер музеју (претходно знаном као Палестински археолошки музеј) у Јерузалему. након Шестодневног рата, списи су премијештени у Храм књига, код израелског музеја.
Објављивање списа је трајало десетљећима те је стога такво закашњење било предметом разних академских контроверзи. До 2007., два свеска се још морају употпунити, док цијела серија. Открића у јудејској пустињи, има укупно 39 свезака. Осим у Израелу, неки се свици налазе у свеучилишту у Цхицагу у склопу Оријенталног института, Принцетону, свеучилишту Азуса Пацифиц, те у рукама приватних скупљача. Према Оxфордовом водичу за археологију, "Кумрански списи, који укључују барем фрагменте од сваке књиге Старог завјета, изузев Књиге о Естери, омогућују стручњацима много старији попречни пресјек традиције скрипте него онај који је био прије могућ. Око 35 % библијских списа су готово идентични традиционалним хебрејским текстовима Старог завјета с 10% традиционалним грчким и самаританским, док остатак излаже готово драматичну разлику и у језику и у садржају. У својем опсегу текстовних варијанти, кумрански списи су натјерали знанственике да размисле о устаљеним теоријама о развоју модерног библијског текста од само три рукописне обитељи: Мазоретски текст, хебрејски оригинал Септуагинта, и Самаританска Тора. Постаје јасно да је свето писмо Старог завјета било изнимно течно све до библијске канонизације која се догодила око 100. након Кр."[5]
Проналазак
[уреди | уреди извор]
У прољеће 1947. године на подручју Кумрана млади пастир је тражећи овце дошао до улаза у непознате спиље. Кад су му се очи привикле на мрак установио је да се пред њиме налазе брижно послозени чупови. Иако тамо није наишао на никакво злато, открио је да се у чуповима налазе стари списи препуни прашине.
Првих седам свитака које су пронашли пастири је убрзо завршило на Хебрејском свеучилишту у Јерузалему, а усхићени знанственици са свих страна свијета сјатили су се у Кумрану и почели истраживати остале околне спиље. Потрага је уродила плодом и омогућила очување десетака тисућа нових фрагмената међу којима су били дијелови Библије старији од свих до тада познатих на оригиналном хеберејском. У шпиљама поред Мртвог мора пронађени су свици који су на себи садржавали дијелове текстова свих библијских књига, осим оне о Естер, који су старији од свих осталих познатих жидовских библијских записа. Оваква велика старост свитака одмах је наметнула два велика питања. Прво је било оно о првотним власницима тих списа, а друго да ли ће ти оригинални текстови открити неке до тада непознате податке који нису укључени у коначну верзију Библије.
Према свим провјеравањима може се закључити да су свици припадали одвојеној религијској заједници која се држала по страни од осталих. Поцетком 68. године у кумранско подручје долази војска римског генерала Веспазијана како би угушила жидовску побуну, па се с правом може претпоставити да су управо тада свици били сакривени у спиље[6].
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ Фром папyрус то цyберспаце Тхе Гуардиан Аугуст 27 2008.
- ↑ Бруце, Ф. Ф.. "Тхе Ласт Тхиртy Yеарс" Архивирано 2017-08-12 на Wаyбацк Мацхине-у. Сторy оф тхе Библе. ед. Фредериц Г. Кенyон Ретриевед Јуне 19, 2007
- ↑ Илани, Офри, "Сцхолар: Тхе Ессенес, Деад Сеа Сцролл 'аутхорс,' невер еxистед Архивирано 2010-04-18 на Wаyбацк Мацхине-у, Ха'аретз, Марцх 13, 2009
- ↑ Абегг, Јр., Мартин, Петер Флинт, анд Еугене Улрицх, Тхе Деад Сеа Сцроллс Библе: Тхе Олдест Кноwн Библе Транслатед фор тхе Фирст Тиме инто Енглисх, Сан Францисцо: Харпер, 2002
- ↑ Фаган, Бриан M., анд Цхарлотте Бецк, Тхе Оxфорд Цомпанион то Арцхеологy, ентрy он тхе "Деад сеа сцроллс", Оxфорд Университy Пресс, 1996
- ↑ Свитци са Мртвог мораГеоцитиес
Вањске везе
[уреди | уреди извор]
- Пројект визуализације Кумрана
- Временски преглед и расправа о Кумранским списима
- Свици с Мртвог мора и Кумран
- Свици с Мртвог мора Архивирано 2009-03-28 на Wаyбацк Мацхине-у (ФАРМС)
- Зашто су свици са Мртвог мора битни Архивирано 2012-08-09 на Wаyбацк Мацхине-у
- Дио списа се могу видјети у Храму књига код Израелског музеја у Јерузалему
- Древна књижница Кумрана и модерна знаност ат Либрарy оф Цонгресс
- "Отхерс анд Интра-Јеwисх Полемиц ас Рефлецтед ин Qумран Теxтс," Степхен Горансон, евиденце тхат Енглисх "Ессенес" цомес фром Греек спеллингс тхат цоме фром Хебреw 'осеy хаторах, а селф-десигнатион ин соме Qумран теxтс.