Пређи на садржај

Судска власт

Извор: Wikipedija

Судска власт или правосуђе је једна од три нивоа власти. Посао судске власти јесте да интерпретира законе које је донијела легислатива (законодавна власт). Састоји се од посебних институција - судова - који тумаче законе, најчешће у споровима између појединаца, односно појединаца и државе. Одлуке судова су обавезујуће за извршну, и нешто рјеђе, законодавну власт. У либералним демократијама судска власт треба да има апсолутну неовисна од осталих грана власти. У САД-у (као најдемократичнијој земљи на свијету), судска власт је одвојена од остале двије и постоји у облику Врховног Суда (Тхе Супреме Цоурт). Неки теоретичари дебатују да извршна власт има утицаја на амерички Врховни Суд јер предсједник лично бира судије. Међутим, протуаргументи су да предсједник има право да бира судију тек када један од њих умре (судије у Врховном Суду САД-а раде доживотно) и да нема право смјењивати судије које раде.

Примјер гдје у либералној демократији имамо мјешање нивоа власти је у Великој Британији. Наиме, у влади Велике Британије, постоји мјесто за Лорда Савјетника (Лорд Цханцелор), који је уједно и најстарији политички орган у Великој Британији (основан је прије 1000 година). Проблем је у томе што је он главни у судству (има право да бира и отпушта све судије у V.Б.), сједи у парламенту (законодавна власт), и има мјесто у влади (извршна власт). Теоријски, он има већу политичку моћ од премијера (има и већу плату). Овај проблем мучи Британску политичку јавност већ неко вријеме. Велика Британија као једна од првих држава либералне демократије себи не смије допустити то мијешање. Међутим, пошто су Британци традиционалисти постоје проблеми (исто као и са Еуром). У посљедње вријеме Тони Блер обећава да ће укинути функцију Лорда Савјетника и да ће на његово мјесто поставити британски Врховни Суд. Проту аргументи су: традиција и велики трошкови за изградњу врховног суда итд.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Цардозо, Бењамин Н. (1998). Тхе Натуре оф тхе Јудициал Процесс. Неw Хавен: Yале Университy Пресс.
  • Феинберг, Кеннетх, Јацк Кресс, Гарy МцДоwелл, анд Wаррен Е. Бургер (1986). Тхе Хигх Цост анд Еффецт оф Литигатион, 3 волс.
  • Франк, Јероме (1985). Лаw анд тхе Модерн Минд. Бирмингхам, АЛ: Легал Цлассицс Либрарy.
  • Леви, Едwард Х. (1949) Ан Интродуцтион то Легал Реасонинг. Цхицаго: Университy оф Цхицаго Пресс.
  • Марсхалл, Тхургоод (2001). Тхургоод Марсхалл: Хис Спеецхес, Wритингс, Аргументс, Опинионс анд Реминисценцес. Цхицаго: Лаwренце Хилл Боокс.
  • МцЦлоскеy, Роберт Г., анд Санфорд Левинсон (2005). Тхе Америцан Супреме Цоурт, 4тх ед. Цхицаго: Университy оф Цхицаго Пресс.
  • Миллер, Артхур С. (1985). Политицс, Демоцрацy анд тхе Супреме Цоурт: Ессаyс он тхе Футуре оф Цонститутионал Тхеорy. Wестпорт, ЦТ: Греенwоод Пресс.
  • Трибе, Лауренце (1985). Год Саве Тхис Хонорабле Цоурт: Хоw тхе Цхоице оф Супреме Цоурт Јустицес Схапес Оур Хисторy. Неw Yорк: Рандом Хоусе.
  • Зелермyер, Wиллиам (1977). Тхе Легал Сyстем ин Оператион. Ст. Паул, МН: Wест Публисхинг.

Повезано

[уреди | уреди извор]

Вањски линкови

[уреди | уреди извор]