Стеве Јобс

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Стеве Јобс
Стеве Јобс на МацWорлду 2005.
Рођење24. фебруар 1955
Сан Франциско, Калифорнија, САД
Смрт5. 10. 2011. (доб: 56)
Занимањеподузетник, проналазач
Познат/а пооснивању фирме Аппле

Стив Џобс, пуно име Стивен Пол Џобс (енгл. Steve Jobs, пуно име енгл. Steven Paul Jobs, 24. 2. 1955. — 5. 10. 2011) био је један од оснивача и бивши главни руководилац Епла (енгл. Apple). Такође је био једно време руководилац Пиксара (енгл. Pixar) све док није био продат Дизнију.[1] Такође је био један од највећих деоничара Дизнија и члан Дизнијеве управе. Сматран је једном од водећих личности у индустрији рачунара и забаве.

Џобсова пословна биографија је доста допринела миту о усамљеним, предузетничким особењацима Силицијумске долине, наглашавајући његово схватање значаја естетике и дизајна у јавности. Његов рад на производима који су били фунционални и привлачни створио му је култни статус.

Заједно са суоснивачем Епла Стивеном Вознијаком допринео је ширењу популарности персоналних рачунара у касним 1970им годинама. У раним осамдесетим годинама прошлог века Џобс је први уочио комерцијални потенцијал графичког корисничког интерфејса и миша.[2] Након што је изгубио контролу у управи Епла 1985, Џобс је основао фирму Некст (енгл. NeXT), која се бавила рачунарским платформама специјализованим за високо образовање и пословну примену. Када је 1997 Епл купио Некст, Џобс се вратио у предузеће које је суосновао и од тада је на положају главног извршног руководиоца.

24. августа 2011. Стив Џобс је објавио како подноси оставку на место генералног директора Епла. Објављено је како је умро 5. октобра.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Стив Џобс је рођен у Сан Франциску од мајке Американке и оца Сиријца, тада студената. Недељу дана по рођењу био је дат на усвајање. Био је усвојен од стране брачног пара Џобс, који су му дали име Стив Пол Џобс. Његови биолошки родитељи су се касније венчали и добили кћерку Мону Симпсон, списатељицу, коју је Џобс упознао тек кад је одрастао. Брак његових биолошких родитеља се касније распао. Џобс не прихвата назив „усвојитељи“ за брачни пар Џобс и сматра их својим јединим родитељима. Похађао је основну школу у Куперитину и средњу школу Хомстед и похађао часове у компанији Хјулит Пакард у Пало Алту.

Недуго затим ту се и запослио и радио је заједно са Стивеном Вознијаком као сезонски радник током лета. Године 1972, Џобс је матурирао у средњој школи и пријавио се на Рид Колеџ у Портланду. Иако је напустио редовно школовање након првог семестра наставио је да слуша поједина предавња као што је, између осталог, калиграфија. „Да нисам био присутан на управо том предавању, Мек никад не би имао вишеструке словне типове и пропорционално постављене фонтове“, изјавио је Џобс.[3]

У јесен 1974, Џобс се вратио у Калифорнију и почео да присуствује састанцима рачунарског клуба Хомбру, заједно са Стивеном Вознијаком. Запослио се као техничар у Атарију, произвођача познатих видео-игара, са намером да скупи новац за пут у Индију ради духовног уздизања. Током шездесетих година прошлог века откривено је од стране телефонских „хакера“ да дечија пиштаљка делимично прекривена лепљивом траком, која се добијала бесплатно уз сваку кутију овсених пахуљица, може да репродукује контролни сигнал од 2600 Хз којег је АТ&Т користио за међуградске телефонске позиве. Након што је прочитао о овом открићу, заједно са Вознијаком је, на кратко, кренуо у посао са „плавим кутијама“ која је омогућавала противзаконите бесплатне међуградске разговоре.

Једно време, Џобс је путовао по Индији заједно са својим колегом са факултета Данијелом Коткеом, (који ће касније бити први запосленик у Еплу) у потрази за духовним просветљењем. У Америку се вратио, са обријаном главом и традиционалном индијском одеждом. Вратио се на свој стари посао у Атарију где му је поверен задатак да направи штампану плочу за игрицу Бреакоут. Према Нолану Бушелу, оснивачу Атарија, Атари је нудио 100 долара по чипу мање. Џобс је показивао мало интересовање и знање о штампаној плочи и договорио се са Вознијаком да поделе зараду уколико Вознијак успе да смањи број чипова на плочи. На изненађење Атарија, Вознијак је успео да смањи број чипова за 50, нацрт је био тако узан да се није могао умножити на на производној траци. Тада је Џобс рекао Вознијаку да му је Атари дао свега 700 долара (уместо 5000 долара колико је стварно добио) и да је Вознијаков део свега 350 долара.[4][5][6][7][8][9]

Почеци рачунара „Епл“

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Епл

Када је 21-годишњи Џобс видео рачунар који је Вознијак направио за себе, убедио га је да му помаже кад је основао предузеће које је продавало тај рачунар. Епл (енгл. Apple Computer Co.) је основан је ортачка фирма 1. 4. 1976 године. Иако је првобитни план био да продају штампана кола, Џобс и Вознијак су направили једну количину већ склопљених рачунара и тиме ушли у посао са персоналним рачунарима.

Први персонални рачунар којег су њих двојица продавали био је Аппле I, по цени од 666,66 долара, број који се Вознијак смислио јер је волео понављање цифара. Његов наследник, Аппле II, био је представљен наредне године и постигао је огроман успех, претварајући Епл у битног играча на новорођеном тржишту персоналних рачунара. У децембру 1980, са успешним финасијским резултатима, компанија „Епл“ је почела да се котира на берзи чиме је Џобс постао мултимилионер.

Како је Епл расто, расла је и потреба за искусним руководиоцем који би управљао растом предузећа. Године 1983, Џобс је позвао Џона Скалија из Пепси Коле да буде главни извршни руководилац, рекавши му: „Да ли желиш да остатак твог живота проведеш продајући зашећерену водицу или желиш да промениш свет?“[10][11]. Наредне године Епл је кренуо да мења свет, са рекламом названом „1984“ на Супербоулу, финалу америчке лиге у америчком фудбалу. Два дана касније, на годишњем састанку деоничара 24. 1. 1984. Џобс је представио Аппле Мацинтосх. Мацинтосх је био први комерцијални успешан рачунар са графичким корисничким интерфејсом, који је настао под утицајем XЕРОX ПАРЦ-а. Развој рачунара Мацинтосх је започео Џеф Раскин, а касније је од њега то преузео Џобс.

Мада је Џобс био убедљив и харизматични проповедник за Епл, неки од његових службеника су га често описивали као склоног грешкама реметиоца. Општи пад продаје који се десио крајем 1984. године довео је до погоршања односа са Скалијем. Крајем маја 1985, након најаве великог броја отказа у Еплу и борбе за превласт у предузећу, Скали разрешио Џобса положаја руководиоца Мацинтосх-овог одељења.

Оснивање Некста

[уреди | уреди извор]
Стивен Џобс (лево) и Бил Гејтс (десно)

Осетивши се изолованим од сопствене компаније, Џобс је продао све осим деоница у Еплу и основао је другу компанију Некст Компјутерс (енгл. NeXT Computers). Попут рачунара Аппле Лиса, Некстова радна станица је била технолоски напредна, али је била јако скупа па није успела да се пробије из тог разлога. Али они који су могли даје приусте себи имали су многе технолошке иновације као што је софтвер напредне генерације и многе друге нове експерименталне технологије (Мацх кернел, дигитални сигнал процессор и уграђени етернет порт).

Џобс је НеXт Цубе описао као интерперсонални рачунар, за разлику од осталих, персоналних рачунара. То јест, ако би рачунар људима дозвољавао да комуницирају и сарађују међусобно на веома једноставан начин, то би решило многе проблеме које персонални рачунари нису били у стању да реше. Пошто су му замерали да на оригиналном мекинтошу није укључио неке мрежне карактеристике, одлучио је да не понови грешку, тако да је израдио савремени систем за електронску пошту, НеXТМаил, који је био пример његове интерперсоналне филозофије. Између осталог, подржавао је уграђену графику и звук у електронској пошти.

НеXТ-ова технологија је играла важну улогу у катализацији три неповезан догађаја:

  • Wорлд Wиде Wеб. Тим Бернерс-Ли је осмислио овај систем у ЦЕРНу на Некстовој радној станици. СОД Интерфаце Жана Марија Халоа је постао основа за Интерфаце Буилдер, коју је Бернерс искористио у свом пројекту Wорлд Wиде Wеб.
  • НеXТ рачунари су коришћени за израду рачунарске игре Доом.
  • Повратак Епла. Пошто се ослањао на старе софтвере и пошто није надоградио главни оперативни систем, Епл је средином деведесетих умало стигао до банкрота. Џобсов прогресивни јуникс био је превише амбициозан, али је представљао солидну основу за један оперативни систем. Епл је после откупио овај софтвер и под Џобсовим вођством доживео ренесансу.

Повратак у Епл

[уреди | уреди извор]

Епл је 1996. купио Некст за 429 милиона долара доводећи Џобса назад у компанију коју је и основао.[12] У марту 1998. Ускоро је постао и привремени главни извршни руководилац, пошто су директори изгубили поверење у и сменили тадашњег руководиоца Џилберта Амелију. Џобс је покренуо низ пројеката као што су Аппле Неwтон, Цyбердог и Опендоц, у циљу повратка профитабилности Епла. У наредним месецима многи запослени су били под притиском због Џобсовог полета и ентузијазма, па никад нису знали да ли ће остати у једном тренутку без посла уколико Џобс добије неку непредвидиву идеју.

С куповином Некста многе компоненте из његове технологије нашле су свој пут до Еплових производа, од који је најзначајнији НеXТСТЕП, који је еволуирао у Мац ОС X. Под Џобсовим вођством компанија је знатно напредовала и повећала зараду избацивањем иМац-а на тржиште, као и других нових производа. Од тада су иновативни дизајн и моћан бренд радили за Епл. На сајму Мекворлд Експо 2000. Џобс је постао стални главни извршни руководилац.

Последњих година компанија се разгранала. Ппредстављањем музичког плејера ајпод, дигиталног софтвера иТунес, као и интернетпродавнице за преузимање музике иТунес Сторе, компанија је направила продор међу уређаје потрошачке електронике и дигиталне музике. Недавно су проширили посао представљањем и иПхоне, уређаја који комбинује мобилни телефон, ајпод и уређај за крстарење Интернетом.

Стив Џобс 2005.

Џобс ради у Еплу за годишњу зараду од једног долара[13], што га је сврстало у Гинисову књигу рекорда као „најслабије плаћеног руководиоца“. Његова зарада је остала један долар, али он традиционално прима велики број ласкавих поклона од стране управног одбора, укључујући четрдесет милиона долара вредан авион кој је добио 1999. и деонице вредне тридесет милиона долара које је добио у периоду од 2000-2002[14], тако да је Џобс упркос својој плати од једног долара и те како довољно награђен за своје напоре. На овај начин Џобс умањује порез на добит, јер се по америчком пореском закону плата опорезује са 35%, а неке друге добити, као акције на пример, са 15% пореза.

Скандал са акцијама

[уреди | уреди извор]

Стив Џобс је 2001. добио акције Епла у вредности од 7.500.000 долара за цену од 18,30 долара по акцији. Стварна цена је требало да буде 21,21 долар, што је повлачило порески приход од 20.000.000 долара које он није пријавио као приход. Да је покренута правна порцедура, Џобс је могао да се суочи са бројним криминалним оптужбама и казнама. Епл је тврдио да су му акције одобрене на специјалном састанку управног одбора. Поред тога, истрага се фокусирала на лажне датуме опција које су резултирале ретроактивним повећањем од 20 милиона долара. Овај случај представља криминални акт и влада САД је спровела бројне истраге, али је и Епл спровео интерну истрагу која је завршена 29. 12. 2006, а Џобс је по њој био несвестан правног значења овог чина, а додељене акције су наводно враћене.[15][16]

Пиксар и Дизни

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Пиксар

Џобс је 1986. купио Графикс Груп (касније преименовану у Пиксар) од графичког огранка Лукасфилма за 10 милиона долара којих је 5 милиона придодато као капитал компанији.[17] Главни разлог за овако ниску цену је била потреба Џорџа Лукаса да финансира свој развод 1983, без смањивања удела и контроле над франшизом Звезданих ратова.

Нова компанија, која се првобитно налазила у Поинт Ричомонду, Калифорнија, а ускоро је била пренета у Емеривил, Калифорнија, је склопила уговор са компанијом Дизни о продукцији великог броја компјутерски анимираних дугометражних филмова које би Дизни кофинансирао и дистрибуирао. Први филм који се изродио из овог партнерства био је Прича о играчкама, донео је славу и добре критике студију, када се појавио 1995. Наредних 10 година, под вођством Пиксаровог директора Џона Ласетера, компанија је произвела високобуџетне хитове као што су: „Живот једне бубе“ (1998), „Прича о играчкама 2“ (1999), „Удружење монструма“ (2001), „Потрага за Немом“ (2003), „Невероватни“ (2004), „Аутомобили“ (2006) и „Мућкалица“ (2007). „Потрага за Немом“ и „Невероватни“ су добитници Оскара за најбољи дугометражни анимирани филм, успостављену 2001.

Током 2003. и 2004, пошто је Пиксаров уговор са Дизнијем полако истицао, Џобс је покушао да преговара са извршним директором Дизнија Мајклом Ајзнером, али су преговори пропали, па је почетком 2004. Џобс објавио да ће Пиксар морати да тражи новог партнера за дистрибуцију својих филмова када им уговор истекне. Лична нетрпељивост двојице извршних директора је била навођена за главни разлог неуспеха компанија да продуже сарадњу.

Октобра 2005. Боб Ајгер је заменио Ајзнера на челу Дизнија и Ајгер је брзо успео да обнови сарадњу са Џобсом и Пиксаром. 24. јануара 2006, Џобс и Ајгер су објавили да се Дизни сложио да откупи Пиксар у трансакцији вредној 7,4 милијарди долара. Када је посао закључен, Џобс је постао највећи самостални деоничар Дизнија са власништвом над око 7% деоница. Џобсове деонице у Дизнију су увелико премашиле Ајзнерове који поседује 1.7%, а члан породице Дизни – Рој Е. Дизни поседује 1% деоница. Тако се Џобс придружио управном одбору директора компаније.

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Џобс се оженио са Лорен Пауел 18. марта 1991. и има троје деце са њом. Такође има ћерку Лису Бренон–Џобс са Крис–Ен Бренон, којом се није оженио. Лиса је новинар који пише за „Харвард Кримзон“. У незваничној биографији „Други долазак Стива Џобса˝ аутор Алан Дојчман наводи да се Џобс забављао са Џоан Баез. Дојчман цитира Елизабет Холмс, Џобсову другарицу са Рид колеџа, која тврди да је „веровала да је Стив постао љубавник Џоан Баез у великој мери због тога што је Баезова била љубавница Боба Дилана“. У још једној неауторизованој биографији „Икона: Стив Џобс“ Џефрија Јанга и Вилијама Симона се тврди да се Џобс чак и оженио Џоаном Баез, али су пошто је она тада имала 41 годину, мало је вероватно да је пар могао да има децу. Баезова је поменула Џобса у својим мемоарима Анд а воице то синг wитх из 1987.

Стив Џобс је такође био велики обожавалц Битлса и уживао у Баху ои осталој класичној музици. Џобс је био вегетеријанац.

31. јула 2004. Џобс је оперисан од ретке врсте тумора панкреаса. Умро је 5. 11. 2011. у 56. години.[18]

Повезано

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ „Аппле - Пресс Инфо - Биос - Стеве Јобс”. Аппле Инц.. Маy 2006. Приступљено 20. 09. 2006. 
  2. ↑ Кахнеy, Леандер (06. 01. 2004.). „Wиред Неwс: Wе'ре Алл Мац Усерс Ноw”. Wиред Неwс. Архивирано из оригинала на датум 2012-06-29. Приступљено 20. 09. 2006. 
  3. ↑ „'Yоу'ве гот то финд wхат yоу лове,' Јобс саyс”. Станфорд Репорт. 14. 06. 2005.. Архивирано из оригинала на датум 2012-07-11. Приступљено 31. 03. 2006. 
  4. ↑ Леттерс – Генерал Qуестионс Ансwеред Архивирано 2011-06-12 на Wаyбацк Мацхине-у, Wоз.орг
  5. ↑ Wозниак, Стевен: иWоз, а: пагес 147–148, б: паге 180. W. W. Нортон, 2006. ИСБН 978-0-393-06143-7
  6. ↑ Кент, Стевн: "Тхе Ултимате Хисторy оф Видео Гамес", пагес 71–73. Тхрее Риверс, 2001. ИСБН 0-7615-3643-4
  7. ↑ „Плаyер 2 Стаге 1: Тхе Цоин Еатерс”. Архивирано из оригинала на датум 2006-11-20. Приступљено 2011-07-27. 
  8. ↑ Арцаде Хисторy: Бреакоут
  9. ↑ „Цлассиц Гаминг: А Цомплете Хисторy оф Бреакоут”. Архивирано из оригинала на датум 2012-07-08. Приступљено 2011-07-27. 
  10. ↑ Леонард, Андреw (28. 09. 1999.). „До пенгуинс еат апплес?”. Салон.цом. Архивирано из оригинала на датум 1999-11-27. Приступљено 10. 02. 2007. 
  11. ↑ „Хис Оппортунитy то Цханге тхе Wорлд”. 
  12. ↑ Аппле Цомпутер, Инц. Финализес Ацqуиситион оф НеXТ Софтwаре Инц., Аппле Инц.
  13. ↑ „Путтинг Паy фор Перформанце то тхе Тест”. Неw Yорк Тимес. 08. 04. 2007.. 
  14. ↑ „Аппле Инц. Инсидер Цомпенсатион”. Архивирано из оригинала на датум 2007-11-13. Приступљено 2011-07-27. 
  15. ↑ „Неw qуестионс раисед абоут Стеве Јобс' роле ин Аппле стоцк оптионс сцандал”. 28. 12. 2006.. Архивирано из оригинала на датум 2007-05-09. Приступљено 2011-07-27. 
  16. ↑ „Аппле рестатес, ацкноwледгес факед доцументс”. ЕЕ Тимес. 29. 12. 2006.. Приступљено 01. 01. 2007. 
  17. ↑ Пиxар Фоундинг Доцументс
  18. ↑ http://www.nytimes.com/2011/10/06/business/steve-jobs-of-apple-dies-at-56.html?_r=2

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Steve_Jobs&oldid=41845403”