Средња Азија

Карта средње Азије која приказује три скупа могућих граница за регију

Средња Азија у односу на остале регије свијета

Средња или централна Азија (рус. Средняя или Центральная Азия; тур. Орта Асyа; перз. آسياى مرکزی; стан. манд. кин. 中亚/, пин. Зхōнгyà; арап. الوسطى [Асyа ал Wуста]), је огромна регија Азије која нема излаз на море. Иако постоје различите дефиниције њених точних граница, ниједна дефиниција није опћенито прихваћена. Успркос неодређености у дефинирању граница, средња Азија ипак има опће карактеристике. Према једној карактеристици средња Азија је повијесно била повезана са својим номадским народима и Путом свиле. Она је због тога имала улогу крижишта у кретању људи, добара и идеја између Еуропе, Блиског истока, јужне и источне Азије. Понекад се назива Унутрашњом Азијом, а налази се унутар већег еуроазијског континента. Понекад се назива и Туркестаном.

Дефиниције

Идеју средње Азије као засебне регије свијета представио је географ Алеxандер вон Хумболдт 1843. године. Границе средње Азије су предмет бројних дефиниција. Многе књиге још увијек називају ово подручје Туркестаном, име које се користило прије Стаљинове власти.

Најограниченија дефиниција је била службена дефиниција Совјетског Савеза који је дефинирао "средњу Азију" као подручје које обухваћа само Узбекистан, Туркменистан, Таџикистан и Киргистан, али не укључује Казахстан. Ова се дефиниција често користила изван СССР-а у том раздобљу. Руски језик ипак има два различита термина: Средняя Азия (Средњаја Азија или "средња Азија", ужа дефиниција која укључује само традиционално неславенске, "централноазијске" земље које су инкорпориране унутар граница повијесне Русије) и Центральная Азия (Центраљнаја Азија или "централна Азија", шира дефиниција која укључује "централноазијске" земље које никада нису биле дио повијесне Русије). Будући да хрватски језик такођер припада скупини славенских језика, ова се упораба може примијенити као и код руског. Руска Федерација сада укључује Казахстан у своју нову дефиницију "средње Азије".

Убрзо након независности, вође пет бивших совјетских средњоазијских република сусрели су се у Ташкенту и објавили да би дефиниција средње Азије требала укључивати Казахстан као што су Совјети у њу укључивали изворне четири земље. Од тада је ова дефиниција постала најуобичајеном дефиницијом средње Азије.

УНЕСЦО-ова опћа повијест средње Азије написана управо прије распада СССР-а дефинира регију на темељу климе и користи далеко веће границе. Према УНЕСЦО-у средња Азија обухваћа Монголију, западну Кину (укључујући Тибет), сјевероисточни Иран, Афганистан и западни Пакистан, средњоисточну Русију јужно од тајге, бивше средњоазијске совјетске републике (пет "станова" бившег Совјетског Савеза), али чак и Пуњаб, сјеверну Индију и Пакистан.

Алтернативна метода дефинирања регије се темељи на етницитету, а посебице обухваћа подручја настањена источним турским, источним иранским и монголским народима. Та подручја укључују Xињианг, турско/муслиманске регије јужног Сибира, пет република и афгански Туркестан. Тибетанци се такођер укључују. Наведени народи се сматрају "старосједилачким" народима непрегледне регије.

Колонизација и насељивање Кинеза, Иранаца и Руса услиједило је тек касније.

Географија

Физичка карта средње Азије од Кавказа на сјеверозападу до Монголије на сјевероистоку.

Средња Азија је екстремно велика регија разнолике географије, укључујући високе висоравни и планине (Тјан Шан), огромне пустиње (Кара Кум, Кизил Кум, Такламакан), те посебице бешумне, травнате степе. Велик дио земље је пресушан или пресуров за пољодјелство. Пустиња Гоби се простире од подножја Памира, 77° источно, до планина Великог Хингана (Да Хингган), 116°-118° источно.

Средња Азија има сљедеће географске екстреме:

• Најсјевернију пустињу на свијету (пјешчане дине) код Бууруг Делиин Елса, Монголија, 50°18' сјеверно.
• Најјужнији пермафрост на сјеверној хемисфери код Ерденетсогт сума, Монголија, 46°17' сјеверно.
• Најкраћу удаљеност између несмрзнуте пустиње и пермафроста на свијету: 770 км.

Већина људи преживљава узгојем стоке. Индустријска активност је концентрирана у регионалним градовима.

Главне ријеке у регији су Аму Дарја, Сир Дарја и Хари Руд. Веће водене површине су Аралско и Балкашко језеро од којих су оба дио великог западно/средњоазијског ендореичког базена који такођер обухваћа Каспијско језеро. Оба језера су се тијеком протеклих десетљећа значајно смањила због скретања воде из ријека, које утјечу у њих, ради натапања и индустрије. Вода је крајње вриједан ресурс у аридној средњој Азији, те може довести до значајних међународних спорова.

Клима

Будући да средња Азија није окружена воденом површином, температурне амплитуде су врло високе.

Према Кöппеновом суставу класификације климе, средња Азија је дио Палеарктичке екозоне. Највећи биом у средњој Азији је биом умјерених травњака, савана и шипражја. Средња Азија такођер садржи планинске травњаке и шипражје, пустињско и ксерично шипражје и биоме умјерених црногоричних шума.

Повијест

Главни чланак: Повијест средње Азије

Повијест средње Азије је дефинирана њеном климом и географијом. Аридност регије учинила је пољодјелство тешким, а удаљеност од мора одсјекла ју је од трговине. Стога се у регији развило неколико већих градова, а прије њих су подручјем доминирали номадски коњички народи степа.

Односи између степских номада и седентарних народа у и око средње Азије дуго су били обиљежени сукобима. Номадски начин живота био је врло прикладан за ратовање, а степски коњаници су постали једни од војно најмоћнијих народа на свијету, ограничени само властитим недостатком унутарњег јединства. Велики вође или промјене увјета периодично су организирали неколико племена у јединствену силу, те су створили готово незаустављиву снагу. Најзначајније су провале Хуна у Еуропу, напади Wу Хуа на Кину и монголско освајање великог дијела Еуроазије.

Доминација номада је завршила у шеснаестом стољећу с појавом ватреног оружја које је омогућило седентарним народима стјецање контроле у регији. Русија, Кина и остале снаге су се прошириле у регију, а читаву средњу Азију су заузеле до краја деветнаестог стољећа. Након руске револуције средњоазијске регије су уклопљене у Совјетски Савез. Монголија је остала независна, али заправо је постала совјетска сателитска држава. Совјетска подручја средње Азије доживјела су знатну индустријализацију и изградњу инфраструктуре, али и потискивање локалних култура, стотине тисућа смрти од неуспјелих колективизацијских програма, те трајну оставштину етничких напетости и еколошких проблема.

Распадом Совјетског Савеза пет земаља је задобило независност. У свим новим државама службеници бивше Комунистичке партије задржали су се на власти као локални моћници. У ниједној држави нема више репресије каква је била у својетским временима, али ниједна се нова република не може сматрати функционалном демокрацијом. Остали дијелови средње Азије остали су под влашћу Кине или Русије.

Геостратегија

Главни чланак: Геостратегија у средњој Азији

Средња Азија је дуго била стратешка локација једино због своје близине неколико великих сила на еуроазијској копненој маси. Сама регија никада није држала доминантно стационарно становништво нити је могла употријебити природне ресурсе. Стога је ријетко кроз повијест била сједиште силе за неко царство или утјецајну државу. Попут Пољске у еуропској повијести, средња Азија је била подијељена, поновно подијељена, покорена до нестанка и фрагментирана поновно и поновно. Средња Азија је служила више као борилиште за вањске силе него као сила у својем властитом праву.

Средња Азија има и предности и недостатаке своје средишње локације између четирију повијесних сједишта сила. Због своје средишње локације има приступ трговачким путовима или линијама напада свих регионалних сила. У другу је руку средња Азија кроз повијест била непрестано рањива на нападе са свих страна. То је узроковало политичку фрагментацију или потпуни вакуум снага, јер су средњом Азијом сукцесивно доминирале друге снаге.

• На сјеверу су степе омогућиле брзу покретљивост, прво номадских коњаничких ратника попут Хуна и Монгола, а касније руских трговаца који су напосљетку били потпомогнути жељезницом. Како се Руско царство ширило на исток, оно је продирало у средњу Азију према мору у потрази за топлим морским лукама. Совјетски блок је учврстио доминацију са сјевера, те покушао пројицирати снагу према југу све до Афганистана.
• На истоку је демографска и културна тежина кинеских царстава непрестано потискивала према средњој Азији. монголска династија Yуан је освојила дијелове источног Туркестана и Тибета, а каснија династија Манцху је поновно освојила та подручја неколико стољећа касније. Као дио сино-совјетског блока, Кина је прогутала Тибет. Сино-совјетском подјелом Кина је пренијела силу на средњу Азију како би се успротивила руској доминацији у регији. Најпознатији случај сукоба интереса био је Афганистан.
• На југоистоку средње Азије се осјећао демографски и културни утјецај Индије, посебице у Тибету, Хиндукушу и благо иза њих. Неколико повијесних индијских династија, посебно оне смјештене уз ријеку Инд прошириле су се на средњу Азију. Индијска је могућност преношења силе на средњу Азију била ограничена због планинских ланаца у Пакистану, те културних разлика између хиндуске Индије и онога што је касније постала већином муслиманска средња Азија.
• На југозападу су се средњоисточне силе прошириле на јужна подручја средње Азије (обично Узбекистан, Афганистан и Пакистан). Неколико перзијских царстава је освојило и поново заузело дијелове средње Азије. Хеленско Царство Александра Великог простирало се у средњој Азији. Два арапска исламска царства вршила су знатан утјецај диљем регије, а модерна држава Иран је такођер попут других пројицирала утјецај на регију.

У пост-хладноратовском добу средња Азија је етнички котао склон нестабилности и сукобима без смисла националног идентитета, већ радије неред повијесних културних утјецаја, племенских и кланских оданости и религијског жара. Пројицирање утјецаја на подручје не долази само из Русије него и из Турске, Ирана, Кине, Пакистана, Индије и Сједињених Држава:

• Русија наставља доминирати политичким одлучивањем диљем Кавказа и бивших ССР-а, иако те земље одбацују своје постсовјетске ауторитарне суставе, па руски утјецај полагано слаби.
• Турска има нешто утјецаја због етничких и лингвистичких веза с турским народима средње Азије, као и због чињенице да кроз њу пролази нафтовод до Медитерана.
• Иран, сједиште повијесних царстава која су контролирала дијелове средње Азије, има повијесне и културне везе с регијом, а утркује се у изградњи нафтовода од Каспијског језера до Перзијског заљева.
• Кина, која већ контролира Xињианг и Тибет, пројицира знатну снагу на регију, посебице у енергетској/нафтној политици (на примјер, кроз Шангајску организацију за сурадњу).
• Пакистан, велика али нестабилна држава која посједује нуклеарно оружје, помагала је у одржању талибанске власти у Афганистану, те је способна за вјежбање утјецаја. За неке средњоазијске државе најкраћи пут до оцеана лежи кроз Пакистан. Пакистан тражи природни плин од средње Азије, па подупире развој цјевовода из средњоазијских земаља.
• Индија, нуклеарна сила у успону, тренира утјецај у регији, посебице у Тибету с којим има културне сличности. Индија се види као потенцијална протутежа регионалној моћи Кине.
• I САД је са својим војним интервенирањем у регији, те нафтном дипломацијом, такођер значајно укључен у регионалну политику.

Нафтна политика

Види: Нафтна геостратегија, Нафтоводи, Каспијско језеро, Нафтна политика

Рат против терора

У контексту америчког рата против терора, средња Азија је још једном постала центар геостратешких прорачуна. Влада САД-а је унаприједила статус Пакистана у "главног не-НАТО савезника" због његове средишње улоге у служењу као почетне точке за инвазију Афганистана, осигуравајући обавијести о Ал-Qаединим операцијама и предводећи лов на Осаму бин Ладена за којег се вјерује да је још увијек у регији. Афганистан је служио као скровиште и извор подршке Ал-Qаеде под заштитом Муллах Омара и Талибана. Због тога је покренута америчка инвазија 2001, а у тијеку су реконструкција и напори у искорјењивању дроге. Након што су у Узбекистану и Киргистану успостављене америчке војне базе, Русија и Народна Република Кина исказале су властиту забринутост над сталном америчком војном присутношћу у регији.

Сматра се да су НРК и Русија као и неколико бивших ССР-а преузели предности рата против терора како би повећали притисак на сепаратистичке етничке мањине. Кина је подузела оштре потезе против уигхурских сепаратиста у Xињиангу, док је Русија с већом интензивношћу наставила други рат у Чеченији. Wасхингтон, који сматра Русији и Кину стратешким партнерима у Рату против тероризма, затворио је око на те акције. Етнички разнолике бивше ССР-е, посебице Узбекистан, рекласифицирале су сепаратистичке нападе као терористичке нападе, те су наставиле опресивније политике.

Култура

Религије

Ислам је најраширенија религија у бившим совјетским средњоазијским републикама, Афганистану, Xињиангу и периферним западним регијама. Већина средњоазијских муслимана су сунити, иако шиити чине велику већину у Азербајџану, а у Афганистану и Пакистану постоје знатне шиитске мањине. Тибетански будизам је најраширенији у Тибету, Монголији и јужним руским регијама Сибира гдје је такођер популаран шаманизам. Растућа хан кинеска миграција према западу од успоставе НРК је довела конфуцијанизам и остале религије у регију. Несторијанизам је био облик кршћанства који се највише практицирао у регији у претходним земљама, али сада је највећа деноминација Руска ортодоксна црква чији многи чланови живе у Казахстану. Бухарски жидови су некоћ били знатна заједница у Узбекистану, али су готово сви емигрирали тијеком протеклих година.

Умјетност

Yама, Господар Смрти, Тибет, Фиелд Мусеум, Цхицаго, Иллиноис.

На крижишту Азије шаманистичке праксе живе успоредно с будизмом. Стога се Yама, Господар Смрти, штовао у Тибету као духовни заштитник и судац. Монголски будизам посебно је утјецао на тибетански будизам. Кинески цар Qианлонг је у 18. стољећу био тибетански будист, па је понекад путовао из Беијинга до других градова ради особног религијског штовања.

Људске лубање и одрубљене главе, које су чиниле вијенац на Yаминој круни и огрлици, давале су концепт величине коју је Yама очекивао да му се искаже кад би се нетко суочио са смрћу.

Ова одређена Дхармапала је осликано дрво високо 120 цм.

Средња Азија такођер има домородачке и античке облике рап глазбеног стила који је стар преко 1000 година. Углавном га практицирају у Киргистану и Казахстану акyни, лирски импровизатори. Они судјелују у лирским борбама које се називају аитyсх или алyм сабак. Традиција је настала из раних пјесничких усмених повјесничара. Обично пјевају уз пратњу жичаног инструмента—у Киргистану уз трожични комуз, а у Казахстану уз слични двожични инструмент. Неки такођер уче пјевати Манас, киргистанску епску поему (они који искључиво науче Манас без бављења рапом називају се манасцхи). Тијеком совјетске управе акyн рап су кооптирале власти, па му је напосљетку пала популарност. Падом Совјетског Савеза доживио је поновни процват, иако аyкни још увијек користе своју умјетност у кампањи за политичке кандидате. [1]

Становништво

Према најопсежнијој дефиницији у средњој Азији живи више од 80 милијуна људи што је око 2% укупног азијског становништва. Од азијских регија мањи број људи има само сјеверна Азија. Густоћа становништва износи 9 становника на км², што је далеко мање од 80.5 становника по км² колики износи на цијелом континенту.

Главни језици средње Азије
туркијски језици туркменски казашки киргиски татарски узбечки ујгурски
ирански језици перзијски дари пашто таџик
остали главни језици монголски Тибетански
Лингуае францае руски кинески перзијски

Језици

Језици већине становника бивших совјетских средњоазијских република долазе из турске језичне групе. Туркменски, који је блиско повезан с турским (оба су чланови огуске групе), говори се већином у Туркменистану и Афганистану, Ирану и Турској. Казашки, киргиски и татарски су сродни језици групе кипчак турских језика, а говоре се диљем Казахстана, Киргистана и Таџикистана, те у Афганистану, Xињиангу и Qингхаиу. Узбечки и ујгурски се говоре у Узбекистану, Таџикистану и Xињиангу. Руски говоре етнички Руси у средњој Азији, а диљем бивших совјетских средњоазијских република је лингуа франца. Кинески има једнаку доминантну присутност у Унутарњој Монголији, Qингхаиу и Xињиангу.

Турски језици припадају много већој алтајској језичној обитељи, која укључује монголски. Монголски се говори диљем регије Монголије и у Qингхаиу и Xињиангу.

Ирански језици су се некоћ говорили у читавој средњој Азији, али некоћ истакнути согдијански, бактријски и скитијски језици данас су изумрли. Ипак се у регији још говори перзијски језик, који се локално назива дари или таџик. [[Пашто се говори у Афганистану и западном Пакистану.

Тибетански језик говори око шест милијуна људи који живе на Тибетанској висоравни и у Qингхаиу.

Повезано

• Туран
• Туркистан

Вањске везе

Средња Азија на Wикимедијиној остави

• Царрие Централ Асиа Цоллецтион Архивирано 2006-06-19 на Wаyбацк Мацхине-у — цјеловити документи, литература, интерпретацијски коментари на Свеучилишту у Кансасу.
• Еурасиа Даилy Монитор — политичке, стратешке и економске вијести из средње Азије.
• ЕурасиаНет — информација и анализа политичког, економског, еколошког и социјалног развоја у средњој Азији.
• Централ Еурасиан Студиес Wорлд Wиде.
• Публикације о повијести средње Азије прије 1917 Архивирано 2008-05-10 на Wаyбацк Мацхине-у.
• Свеучилиште у средњој Азији.