Сqуаwмисх

Сqуаwмисх (Сqуамисх, Ск'qо'миц, Скwxwу7месх), племе америчких Индијанаца породице Салисхан насељено у канадској провинцији Британска Колумбија на Хоwе Соунду, Буррард Инлети и ушћу Фрасер Ривера. Језично су најсроднији племену Нооксацк из Wасхингтона. Нер смију се побркати са племеном Суqуамисх.

Име

Значење имена није познато.

Села:

Хоwе Соунд: Цхаккаи, Цхалкунтс (на отоку Гамниер), Цхеwас, Хуикуаyакен, Кекелун, Келкетос, Кетлалсм, Коекои, Колелаком (на Боwен Исланду), Куакумцхен, Кукутwом, Кулатсен, Кwицхтенем, Митлметлелцх (на Пассаге Исланд), Нкуоосаи, Нкуоуктен, Нпапук, Сауктицх (на Хат Исланд), Сцхилкс, Сцхинк (на Гибсон'с Лодге), Схисхаиокои, Скеаwатсут (у Порт Аткинсону), Скутуксен, Стоктокс, Сwиат, Тхетсакен, Тхетуксем, Тхетусум, Тлаком (на Анвил Исланд), Тсеклтен, Тумтлс,
Ушће Фрасер Ривера: Мале (са Мусqуеам Индијанцима),
Буррард Инлет: Цхантс, Цхецхелмен, Цхецхилкок (на Сеyмоур Цреек), Цхекоалцх, Цхицхилек, Хелсхен, Хомулсцхисон (на Цапилано Цреек), Хумелсом, Иалмук (Јерицхо), Капкапетлп (на Поинт Греy), Киакен, Кицхам, Коалцха (на Линн Цреек), Коикои, Котликаим, Кулатен, Папиак, Селелот, Скеакунтс, Скелсх, Скоацхаис, Скwаиус, Смелакоа, Снаук (на Фалсе Цреек), Стетук, Стлаун, Сунтз, Суткел, Сwаиwи, Тластлемаук, Тлеатлум, Улксин,
Сqуаwмисх Ривер: Цхиакамисх (на Цхиакамисх Цреек), Цхимаи, Цхукцхуктс, Екукс, Етлеук, Икwопсум, Итлиок, Кааyахуник, Каксине (на Мамукум Цреек), Каутен, Кекиос, Кекwаиакин, Киакен, Компс, Кwанакен, Кwолан, Нкукапенацх, Нпокwис, Нтхаицх, Поиам, Покаиосум, Схемпс, Сиецхем, Скакаиек, Скауисхан, Склау, Скумин, Слокои, Смок, Спапак, Стамис, Стотоии, Тхотаис, Тктакаи, Токтакамаи, Yукутс.

Живот и обичаји

Повијест племена Сqуаwмисх идентична је сусједним Салисхан племенима, а њихова популација износила је 1780. око 1,800 (Моонеy, 1928). Култура ових Индијанаца карактеристична је за Сјеверозападну обалу, и сусједним Салисхан племенима Сисхиатл, Сонгисх, Лиллооет и другима у Британској Колумбији. Они живе поглавито од риболова а лосос је главни улов. У лов на јелена иду са псима, тјерајући их у воду, гдје представљају лакшу мету стријелцима из кануа. Копање коријење и сакупљање дивљих бобица заокружује њихов начин привређивања хране.

Куће су им комуналне, 20-40 стопа (1 стопа = 30.48 цм) широке и 200-300 дуге, грађене од цедрових дасака. Свака обитељ у једној таквој кући има своје властито огњиште и платформу за спавање. Разне врсте кошара главно су покућство Сqуаwмисх-куће. Пошто су оријентирани према води, попут осталих Сјеверозападних обалних Индијанаца, вјешти су и у изради великих кануа, такођер израђиваних од цедровине, а имају их неколико типова, и за разне намјене. Племе је подијељено на племиће, пук и робове. Поглавиштво (цхиефдом) је хередитарно или насљедно као и код Сонгисха, а свако село независно од осталих. Полигамија је уобичајена. Своје мртве сахрањују у сандуке или кануе, положене изнад тла. Абортус је био доста чест обичај, а обичаји дављења женске дјеце навелико су се спроводили^[1].

Просац је своју намјеру према одабраници исказивао на начин, да би четири дана и ноћи сједио уз њезина врата без узимања хране и пића. Потлатцх је био највећа међуплеменска свечаност, на којима је могло присуствовати, каже Јамес Моонеy, рекордно и 2,000 особа, приликом чега су Индијанци немилице трошили, гледајући у нашим омјерима, огромна богатства, а приређивачу, који је често остао без игдје ичега (осим части), морало се узвратити најмање истом мјером.

Пубертетски обреди за дјевојку укључивали су и четверодневну апстиненцију од хране и пића. Постојали су и хипнотички плесови, у којима главни плесач држи у рукама живога пса којег прождире комад по комад, за вријеме плеса. Према њиховој козмогонији, људска раса потиче од расе животиња с полу-људским карактеристикама. Четири брата, културних хероја Сqуаwмисха, прилагодили су свијет по мјери човјека.

Извори

↑ јамес Моонеy, Сqуамисх Индианс

Вањске везе

Сqуамисх Натион Нетwорк Архивирано 2007-07-18 на Wаyбацк Мацхине-у

[1] јамес Моонеy, Сqуамисх Индианс

[1]