Пређи на садржај

Собекнеферу

Извор: Wikipedija
Претходи:
Аменемхат IV
Фараон Египта
12. династија
Слиједи:
Секхемре
Кхутаwy

или Wегаф
Собекнеферу
Нефрусобек
Скемиопхрис (код Манетхона)
Владавина 18061802. пне.
Номен
Г39Н5
<
И3нфрнфрнфр
>

Собекнеферу
Љепоте Собек
Праеномен
М23Л2
<
раИ4кА
>

Собек-каре
Собек је Ка од Ре
Златни Хорус
Г8
Ддтxа
З2
Дједеткхау
Установљена од круна
Небтy назив
Г16
Г39тС42нб
т
Н16
Н16
Сатсекхем Небеттаwy
Кћи моћнога,
Господарица двије земље
Хорусово име
Г5
рамрМ17М17т
Меритра
Вољена од Ре
Умро/умрла 1802. пне.

Собекнеферу (понекад писана као "Нефрусобек") била је египатска жена-фараон из Дванаесте династије. Име јој значи "љепоте Собек." Неки научници тврде да је била кћи фараона Аменемхата III; Манетхон тврди да је била сестра Амененмхата IV. Она је прва позната жена-владар Египта, иако постоје тврдње да је њена претходниц могла бити Нитоцрис из Шесте династије.

Аменемхат IV је највјеројатније умро без мушког насљедника. Као посљедица тога, кћи Аменемхата III је преузела пријестоља. Према Торинском канону, владала је 3 године, мјесеци и 24 дана. Крај њене владавине је означио крај египатске Дванаесте и почетак Тринаесте династије.

Владавина

[уреди | уреди извор]

Није позната по бројним споменицима, иако су многе од њених статуа (без главе), укључујући једну гдје се спомиње као краљева кчи, пронађене у Гезеру.[1]. Позната је по томе што је надоградила загробни комплекс Аменемхата III у Хаwари (назван лабиринт од стране Херодота) те у Хераклеополису Магни направили фини краљевски печат с именом и титулом, који се данас чува у Британском музеју.[2] Нилски графит у нубијској тврђави Кумма спомиње велику поплаву (висина 1,83 м) у трећој години владавине.[3] Њени споменици је чешће повезују с Аменемхатом III него Аменемхатом IV, што потврђује теорију да је била кчи Аменемхата III а можда тек полусестра Аменемхата IV.[4] Дански египтолог Ким Рyхолт примјечује како се у сувременим изворима нигдје не спомиње да је користила титулу "Краљичина или краљева сестра"--само 'Краљева кћи'--што потврђује ову хипотезу.[4]

Гроб јој није пронађен нити идентифициран, иако је могла бити покопана у компексу пирамида у Мазгхуни, сјеверно од слично комплекса приписаног Аменемхату IV. Мјесто звано Секхем-Неферу је споменуто у папирусу пронађеном у Харагеху. Неки египтолози тврде да би то могао бити назив њене пирамиде.

  1. Ким Рyхолт, Тхе Политицал Ситуатион ин Егyпт дуринг тхе Сецонд Интермедиате Период, Царстен Ниебухр Институте Публицатионс, Мусеум Тусцуланум Пресс, (1997), п.213 ИСБН 87-7289-421-0
  2. Гае Цаллендер, 'Тхе Миддле Кингдом Ренаиссанце' ин Иан Схаw, Тхе Оxфорд Хисторy оф Анциент Егyпт, (Оxфорд Унив. Пресс: 2003), папербацк, п.159
  3. Гае Цаллендер, оп. цит., п.159
  4. 4,0 4,1 Рyхолт, оп. цит., п.213

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Додсон, Аидан. Хилтон, Дyан. 2004. Тхе Цомплете Роyал Фамилиес оф Анциент Егyпт, Тхамес & Худсон
  • W. Грајетзки, Тхе Миддле Кингдом оф Анциент Егyпт: Хисторy,Арцхаеологy анд Социетy, Дуцкwортх, Лондон 2006 ИСБН 0-7156-3435-6, 61-63
  • Схаw, Иан. Ницхолсон, Паул. 1995. Тхе Дицтионарy оф Анциент Егyпт. Харрy Н. Абрамс, Инц., Публисхерс.
  • Схаw, Иан, Ед. 2000. Тхе Оxфорд Хисторy оф Анциент Егyпт, Оxфорд Университy Пресс. Граффито реф. пг. 170.


Анкх Значајни стари Египћани Анкх
Владари старог царства: Нармер | Менес | Џосер | Снеферу | Кхуфу | Кхафра | Менкаура | Пепи II
Владари средњег царства: Ментухотеп II | Ментухотеп IV | Сенусрет III | Аменемхат III | Собекнеферу
Владари новог царства: Хатшепсута | Тутмос III | Аменхотеп III | Акхенатон | Тутанкамон | Рамзес I | Рамзес II
Остали владари: Псаметикус I | Шошенк I | Пианкхи (Пије) | Тахарка | Птолеми I | Клеопатра VII
Супрузи и супруге владара: Тетишери | Ахмос-Нефертари | Ахмос | Тије | Нефертити | Анкесенпатен | Нефертари | Марко Антоније
Дворски званичници: Имхотеп | Вени | Ахмос, син Ебане | Инени | Сенемут | Ија | Маја | Јуни | Мането | Потинус