Сãо Виценте (Зеленортска Република)
Сãо Виценте
Сон Висент, Сон Сент | |
---|---|
Сãо Виценте на карти Зеленортских отока | |
Подаци | |
Локација | Атлантски оцеан |
Архипелаг | Зеленортски |
Координате | |
Држава | Зеленортска Република |
Главно насеље | Миндело |
Површина | 227 км² |
Број становника | 74.136 |
Панорама Миндела, највећег оточког града
|
Сãо Виценте или Сон Висент, Сон Сент како га зову домаћини (португалски: Сãо Виценте = св. Винцент) је један од најнасељенијих отока Зеленортског архипелага од 74 136 становника.[1] Оток Сãо Виценте лежи између отока Санто Антãо и Санта Лузиа, у сјеверној групи отока званој Завјетрински отоци (Илхас до Барлавенто).
Сãо Виценте је свјетски познат јер је у његовом највећем граду Минделу живјела пјевачица Цесáриа Éвора најпознатија становница Зеленортског архипелага.[2]
Хисторија
[уреди | уреди извор]Сãо Виценте је откривен 22. јануара 1462. на дан св. Винцента - зато се тако и зове. Због недостатка воде, оток у почетку је кориштен само као пашњак за стоку са сусједног отока Санто Антãо. Оток је остао практички ненастањен све до средине 19. вијека - точније до 1838., кад је у луци Порто Гранде у Минделу изграђен депо за опскрбу прекоцанских пароброда угљеном, од тад је број становника почео расти. Због недостатка киша и мањка природних ресурса, привреда отока се углавном концентрирала око града Миндело.
Географија и клима
[уреди | уреди извор]Сãо Виценте је оток отприлике правокутног облика, површине 227 км² удаљен 640 км од обала Африке. [1]Од истока према западу има 24 км, а од сјевера према југу не више од 16 км. Сãо Виценте је брдовит вулкански оток, са нешто равнијим тереном у средини отока према сјеверу, затим јужно од насеља Цалхау на источном крају отока и сјеверно од Заљева Баíа дас Гатас. Највеће урбано подручје је на сјеверу отока око града Миндело гдје живи већина становника Сао Вицентеа, њих 70 000. [3]Највећи дио отока је потпуно огољен, због интензивне сјече протеклих вјекова и велике ерозије која је услиједила након тога.
Највиша точка на отоку врх планине Монте Верде (хрватскосрпски: Зелена Планина]]) висок 774 метара. [1] који се налази у средишњем дијелу на сјевероистоку отока, Иако је оток био изложен великој ерозији поједини кратери су и данас видљиви - нарочито у близини Заљева Миндело. Остали оточки врхови су Монте Цара и Топона.
Оточка клима је тропска и суха, просјечна дневна температура је око 24 °Ц током цијеле године. Воде атланског оцеан]]а су током цијеле године између 22 °Ц - 25 °Ц. Сãо Виценте има два годишња доба, нешто као љето од новембра до јула, кад је сухо и вјетровито, и нешто као зиму од аугуста до октобра кад је кишна сезона.
Насеља и становништво
[уреди | уреди извор]Сãо Виценте је други по укупном броју становника у Зеленортском архипелагу, одмах до отока Сантиаго, већина становника живи у главном оточком мјесту Минделу, остала оточка насеља су;
- Баиа дас Гатас, источна обала
- Цалхау, источна обала
- Лазарето, западна обала
- Мадеирал, јужна обала
- Мато Инглêс, унуташњост
- Саламанса, сјеверна обала
- Сеиxал, југоисточна обала
- Сãо Педро, југозападна обала
- Топим, југоисточна обала
Раст становништва отока Сãо Виценте (1940—2010) | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
1940[4] | 1950[4] | 1960[4] | 1970[4] | 1980[4] | 1990[4] | 2000[5] | 2010[5] |
15 848 | 19 576 | 20 705 | 31 578 | 41 594 | 51 277 | 67 163 | 76 107 |
Привреда
[уреди | уреди извор]Привреда Сãо Вицентеа углавном је везана град Миндело и његову луку, дакле око услуга. Има и нешто пољопривредне производње, сади се; кукуруз, грах, крумпир, а дио становника бави се и рибарством. [1] Како се лука у Минделу, све мање користи, расте и број незапослених, 1975. изграђена је рафинерија нафте за потребе архипелага [1]а 1980е ново бродоградилиште финанцирано кредитом Еуропске инвестицијске банке. [3]
Биљешке
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 „Сãо Виценте Исланд” (енглески). Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 18. 12. 2011.
- ↑ „Миндело, Сао Виценте, Цапе Верде Исландс” (енглески). ЦапеВердеWеб.цом. Приступљено 18. 12. 2011.
- ↑ 3,0 3,1 „Миндело” (енглески). Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 18. 12. 2011.
- ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 Извор: Статоидс
- ↑ 5,0 5,1 Извор: Институто Национал де Естатíстицас.