Пређи на садржај

Сãо Виценте (Зеленортска Република)

Извор: Wikipedija
Сãо Виценте
Сон Висент, Сон Сент
Сãо Виценте на карти Зеленортских отока
Подаци
Локација Атлантски оцеан
Архипелаг Зеленортски
Координате 16°51′0″Н24°58′0″Е
Држава  Зеленортска Република
Главно насеље Миндело
Површина 227 км²
Број становника 74.136
Панорама Миндела, највећег оточког града

Сãо Виценте или Сон Висент, Сон Сент како га зову домаћини (португалски: Сãо Виценте = св. Винцент) је један од најнасељенијих отока Зеленортског архипелага од 74 136 становника.[1] Оток Сãо Виценте лежи између отока Санто Антãо и Санта Лузиа, у сјеверној групи отока званој Завјетрински отоци (Илхас до Барлавенто).

Сãо Виценте је свјетски познат јер је у његовом највећем граду Минделу живјела пјевачица Цесáриа Éвора најпознатија становница Зеленортског архипелага.[2]

Хисторија

[уреди | уреди извор]

Сãо Виценте је откривен 22. јануара 1462. на дан св. Винцента - зато се тако и зове. Због недостатка воде, оток у почетку је кориштен само као пашњак за стоку са сусједног отока Санто Антãо. Оток је остао практички ненастањен све до средине 19. вијека - точније до 1838., кад је у луци Порто Гранде у Минделу изграђен депо за опскрбу прекоцанских пароброда угљеном, од тад је број становника почео расти. Због недостатка киша и мањка природних ресурса, привреда отока се углавном концентрирала око града Миндело.

Географија и клима

[уреди | уреди извор]

Сãо Виценте је оток отприлике правокутног облика, површине 227 км² удаљен 640 км од обала Африке. [1]Од истока према западу има 24 км, а од сјевера према југу не више од 16 км. Сãо Виценте је брдовит вулкански оток, са нешто равнијим тереном у средини отока према сјеверу, затим јужно од насеља Цалхау на источном крају отока и сјеверно од Заљева Баíа дас Гатас. Највеће урбано подручје је на сјеверу отока око града Миндело гдје живи већина становника Сао Вицентеа, њих 70 000. [3]Највећи дио отока је потпуно огољен, због интензивне сјече протеклих вјекова и велике ерозије која је услиједила након тога.

Поглед на Монте Верде

Највиша точка на отоку врх планине Монте Верде (хрватскосрпски: Зелена Планина]]) висок 774 метара. [1] који се налази у средишњем дијелу на сјевероистоку отока, Иако је оток био изложен великој ерозији поједини кратери су и данас видљиви - нарочито у близини Заљева Миндело. Остали оточки врхови су Монте Цара и Топона.

Оточка клима је тропска и суха, просјечна дневна температура је око 24 °Ц током цијеле године. Воде атланског оцеан]]а су током цијеле године између 22 °Ц - 25 °Ц. Сãо Виценте има два годишња доба, нешто као љето од новембра до јула, кад је сухо и вјетровито, и нешто као зиму од аугуста до октобра кад је кишна сезона.

Насеља и становништво

[уреди | уреди извор]

Сãо Виценте је други по укупном броју становника у Зеленортском архипелагу, одмах до отока Сантиаго, већина становника живи у главном оточком мјесту Минделу, остала оточка насеља су;

  • Баиа дас Гатас, источна обала
  • Цалхау, источна обала
  • Лазарето, западна обала
  • Мадеирал, јужна обала
  • Мато Инглêс, унуташњост
  • Саламанса, сјеверна обала
  • Сеиxал, југоисточна обала
  • Сãо Педро, југозападна обала
  • Топим, југоисточна обала
Раст становништва отока Сãо Виценте (1940—2010)
1940[4] 1950[4] 1960[4] 1970[4] 1980[4] 1990[4] 2000[5] 2010[5]
15 848 19 576 20 705 31 578 41 594 51 277 67 163 76 107

Привреда

[уреди | уреди извор]

Привреда Сãо Вицентеа углавном је везана град Миндело и његову луку, дакле око услуга. Има и нешто пољопривредне производње, сади се; кукуруз, грах, крумпир, а дио становника бави се и рибарством. [1] Како се лука у Минделу, све мање користи, расте и број незапослених, 1975. изграђена је рафинерија нафте за потребе архипелага [1]а 1980е ново бродоградилиште финанцирано кредитом Еуропске инвестицијске банке. [3]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Сãо Виценте Исланд (енглески). Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 18. 12. 2011. 
  2. Миндело, Сао Виценте, Цапе Верде Исландс (енглески). ЦапеВердеWеб.цом. Приступљено 18. 12. 2011. 
  3. 3,0 3,1 Миндело (енглески). Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 18. 12. 2011. 
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 Извор: Статоидс
  5. 5,0 5,1 Извор: Институто Национал де Естатíстицас.

Вањске везе

[уреди | уреди извор]