Руско географско друштво

Зграда Руског географског друштва

Руско географско друштво (РГО, рус. Ру́сское географи́ческое о́бщество) је научно друштво основано 6. аугуста 1845. у Санкт Петербургу, Русија.

Историја

Царско географско друштво

Пре Руске револуције из 1917. друштво је било познато под називом Царско руско географско друштво.

Чланови оснивачи друштва

Утемељитељи друштва били су:

• Федор Литке
• Федор Wрангел
• Владимир Дахл
• Владимир Одојевски
• Василиј Јаковљевич Струве
• Карл Ернст вон Баер
• Николај Надеждин

Службени председници друштва били су Велики кнез Константин Николајевич од Русије од 1845.-92. и Велики кнез Никола Михајлович од Русије од 1892.-1917., али у стварности друштво су водили допредседници: Фјодор Литке (1845.-50., 1855.-57.), гроф Михаил Муравјов (1850.-57.), Пјотр Семјонов-Тјан-Шански (1873.-1914.) и Јули Шокалски (1914.-31.).

Књижница Руског географског друштва 1916. године.

Огранци друштва основани су на Кавказу (1850.), Иркутску (1851.), Вилниусу (1867.), Оренбургу (1868.), Кијеву (1873.), Омску (1877.), те осталим градовима.

Друштво је организовало и финансирало експедиције Рицхарда Маацка, Пјотра Кропоткина, Семјонов-Тјан-Шанског, Николаја Пржевалског, Николаја Миклухо-Маклаја, Пјотра Козлова, Владимира Обручева, те Лева Берга. Друштво је помогло поставити прве поларне станице у Русији те је било једно од првих који су публицирали детаљне студије руског фолклора и украјинских сајмова.

Друштво је било пионир систематског истраживања северног Урала од 1847.-50., најдаљег досезања реке Амур од 1854.-63., пространих подручја Кашгарије, Џунгарије, те Монголије од 1870-их надаље.

До 1917. РГО је био састављен од 11 саставница и 1,000 чланова.

Свесавезно географско друштво

Друштво је промијенило назив у Државно географско друштво 1926., а затим у Географско друштво СССР-а 1938. године. Након Шокалског његови председници били су генетичар Николај Вавилов (1931.-40.), зоолог Лев Берг (1940.-1950.), паразитолог Евгениј Павловски (1952.-64.), глациолог Станислав Калесник (1964.-77.), поларни истраживач Алексеј Трешников (1977.-91.). Друштво је до сад сазвало бројне конгресе и додјелило четири врсте медаља названих по Литкеу, Семјонову, Пржевалском и Семену Дежневу. До 1970. објавило је више од 2,000 свезака географске литературе, укључујући годишњак Записки (од 1846.) и Известија (од 1865.). Оригиналном називу вратило се након распада Совјетског Савеза 1991. године. Главни уреди друштва налазе се у Ст. Петерсбургу.

Саставнице

Царско друштво се састојало од четири одјела:

Одјел за етнографију

Николај Надеждин био је укључен у оснивање овог одјела када је РГО изворно основан. Тијеком 1850-их и 1860-их етнографски одсјек прикупио је и објавио материјале као што су фолклорна дјела и бит или "начин живота" које су сматрали да одражавају "бит" домородачких народа Руског Царства. Године 1909. Дмитриј Николајевич Анучин, Владимир Богданов и Всевелод Миллер сазвали су етнографски пододсјек Дванаестог конгреса руских природословаца и лијечника одржаног у Москви. Ондје су потицали већи професионализам како би разликовали етнографе од мисионара и аматера.

Године 1917. Давид Золотарев и Николај Могилиански из РГО-а судјеловали су у Комисији за проучавање племенског састава становништва граничних подручја Русије.

Препорука за даљње читање

• Пјотр Семјонов-Тјан-Шански. История полувековой деятельности Императорского Русского географического общества. Свесци 1-3. СПб, 1896.
• Лев Берг. Всесоюзное Географическое общество за 100 лет. 1845-1945. Москва-Лењинград, 1946.
• Географическое общество за 125 лет. Лењинград, 1970.
• Хирсцх, Францине. 2005. Емпире оф Натионс: Етхнограпхиц Кноwледге анд тхе Макинг оф тхе Совиет Унион. Итхаца, НY: Цорнелл Университy Пресс. ИСБН 0-8014-4273-7

Вањске повезнице

• Службене wеб странице Архивирано 2012-05-24 на Арцхиве.ис-у
• Допринос Руског географског друштва у хисторији оцеанографских истраживања