Пхилип Добри
| Пхилип Добри | |
|---|---|
| |
| Пхилипов портрет | |
| Војвода Бургундског војводства | |
| Владавина | 1419. - 1467. |
| Претходник | Јеан Неустрашиви |
| Насљедник | Цхарлес Смјели |
| Супруга | Мицхелле од Валоиса (од 1409., умрла 1422.), Бонне од Артоиса (од 1424., умрла 1425.), Исабелла од Португала (од 1430.) |
| Дјеца | Антоине, Јоссе, Цхарлес Смјели ванбрачна; Цорнеилле, Антоине, Давид, Анна, Рапхаëл, Балдwин, Пхилип |
| Династија | Валоис |
| Отац | Јеан Неустрашиви |
| Мајка | Маргарета Баварска |
| Рођење | 31. јул 1396. Дијон |
| Смрт | 15. јун 1467. Бругге |
| Вјера | Католик |
Пхилип Добри или Пхилип III (француски: Пхилиппе ле Бон, низоземски: Филипс де Гоеде) (Дијон, 31. јул 1396.-Бругге, 15. јун 1467.) - био је од 1849. до 1467. војвода Бургундског војводства.[1]
По многим хисторичарима он је био најбољи војвода тог војводства које је у 15. вијеку могло парирати Краљевини Француској.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Пхилип је био син Јеана Неустрашивог и Маргарете Баварске, на војводски трон ступио је у доби од 23 године, кад му је отац убијен 1419. Први кораци његове владавине били су да се што прије извуче из ангажмана по Краљевини Француској у који је био уплетен његов отац, због чег је вјеројатно и убијен.[1]
Пхилип је сумњао да је то дјело дофена Цхарлеса, каснијег француског краља Цхарлеса VII.[1] Због тог је 1420. са енглеским краљем Хенрyем V скопио Уговор из Троyеса. Тим споразумом је Изабела Баварска, супруга премилог француског краља Цхарлеса VI обећала француски трон Хенрyу V, а домене те краљевине, Краљевини Енглеској, Бургундском војводству и свом разбаштињеном сину дофену Цхарлесу.[1]
Парадоксално је да се Пхилип након тог више није бавио заузимањем земаља по Краљевини Француској и није пачао у прилике у тој земљи, али је остао енглески савезник, осим у периоду 1435.-39., када је неуспјешно покушао заузети Цалаис. [1]Иако је ријетко стварно помагао Краљевини Енглеској у њеном рату са Краљевином Француском. С друге стране, нарочито након 1435., кад је признао Цхарлеса VII за француског краља и прихватио његово објашњење да нема везе са убиством његова оца, дао је све од себе да буде у разумно добрим односима са француским краљем. Разлог је вјеројатно лежао у чињеници да његови интереси нису били у Француској, већ у проширењу властитог војводства.[1]
Војвода Пхилип Добри био је агресивни опортунист, који се крио иза импресивне, иако бизарне, фасаде дворског сјаја и витешких турнира. Он се нарочито у првој половици своје владавине, концентрирао на ширење свог војводства на рачун својих сусједа. Грофовију Намур купио је 1421., Грофовија Хаинаут заузео је силом 1427., а богато Брабантско војводство након 1430, двије повезане грофовије Холанд и Зееланд заузео је након серије дугих војних кампања вођених између 1424.- 1433. Круна његове експанзионистичке политике било је заузимање Великог Војводства Луксембург 1443.[1]
Пхилип је по узору на енглески витешки ред Ред подвезице,-1430. основао бургундску верзију реда назван Тоисон д’Ор (Златно руно), чије је чланство било ограничено на 24 племића доказане храбрости и угледа.[1] За његове владавине раскош и расипност дворског живота у средњем вијеку досегла је кулминацију. Дворове је имао у Бруxеллесу и Бруггесу, у Брабанту и Фландрији, али и по сјевероисточној Француској у Хесдину и Лиллу и по другим градовима. За њихову декорацију ангажирао најбоље умјетнике оног времена, тако да је сакупио вјеројатно најимпресивнију колекцију слика и књига оног времена. Позната је епизода да је ангажирао сликара Јан ван Еyцка да отпутује са делегацијом у Португал како би насликао кћер краља Јоãо I - Исабеллу, како би видио дали је довољно лијепа да је жени.[1]
За раскошне банкете ангажирао је бројне музичаре и декоратере свих врста да му направе бизарне макете, бродова, торњева, огромних торти из којих су искакали људи, уз присуство којекаквих животиња измјешаних са правима, како би импресионирао своје госте. Један од напознатијих и највећих био је Фазанов банкет одржан 1454. у Лиллу.[1]
Пхилип је био хедонист познат по бројним љубавницама и бројној ванбрачној дјеци, умро је вјеројатно од упале плућа, у Бруггесу 1467.[1]
