Панзер V

Панзер V Пантера из музеја у Белгије

Панзер V је био њемачки тенк који се користио у посљедња 24 мјесеца другог свјетског рата.

Настанак

Како се комбинација тенкова Панзер III и Панзер IV показала достатном на бојиштима у западној Еуропи и сјеверној Африци Њемачка је још 1940. године обуставила сав развој потенцијалних нових модела сматрајући да ће добити рат прије него што они постану застарјели. Неугодно изненађење борбених сусрета тих модела с Т-34 и КВ-1 у Совјетском Савезу је разбило то увјерење и довело до тога да је у студеном 1941. Хитлер издао наредбу о производњи новог тенка који ће првобитно имати име Панзер V. Натјецање за изградњу новог тенка између Шкоде, Даимлер-Бенза и МАН-а је добио овај потоњи у љето 1942. са својом унапријеђеном копијом совјетског Т-34. Почетак производње новога тенка догодио се тек у просинцу 1942. године. По наређењу Хитлера овај тенк добива 1944. године име Пантера (Пантхер).

Рад на наследику Панзер IV серије је почео још 1937. Развој је био спор, тако да су се тек 1941. појавила два прототипа. Произвођачи су били Хенсцхел (модел ВК 3001(Х)) I Порсцхе (модел ВК 3001(К)). Спадали су у класу тенкова од 30 до 35 тона .Одустало се од даљег развоја и приоритет је добио чувени тенк Тигар. Када је Немачка војска јуна 1941. напала Русију доживела је непријатан шок у виду тада монструозног тенка из КВ серије као I за класу лакшег Т-34. Руске оклопне јединице тада још нису комуницирале радиом, нити су биле довољно обучене,тако да нису имале већег утицаја на развој ситуације све до Стаљинградске битке.

Као одоговор на ово, Хитлер је 25. новембра 1941. наредио да се почне развој новог 30-тонског тенка наоружаног са 75мм топом. За туре је био задужен Рхеинметелл-Борсиг док су тело тенка радили Даимлер-Бенз и МАН. Марта 1942. Даимлер-Бенз је први представио прототип ВК 3002 који је био базиран на претходно одбаченом ВК 3001. Ово је у суштини било модификовани Т-34.Постојале су две верзије са различитим суспензијама.

МАН је завршио своју верзију почетком пролећа 1942. Маја 11. 1942. ВК 3002 је званично назван Пантер, а одмах затим је 14. маја одрзан упоредни тест прототипова, после чега је МАН-ов званично пуштен у проиводњу иако је пре тога Хитлер наредио да се направио 200 тенкова које је Даимлер-Бенз представио. Одлука је преиначена након проблема који су уочени, а за које би било потребно време да се исправе. Велики проблем би такође представљала велика сличност између Пантера и Т-34. Чак је и Шкода представила свој модел назива Т-25 заснованог на Т-34, али је I он одбачен.

Производња је била зацртана за децембар 1942. I то са 75мм топом L/100, на коме је инсинстирао Хитлер лично. Пошто топ дужине Л100 још увек није био развијен прешло се на краћи, КwК 42 L/70,који је био у стању да пробије оклоп дебљине 150мм на растојању од 1000м и тиме постигне боље резултате од Тигровог 88мм топа. Овиме је добијен изврстан тенк практично без мана. Уграђивање широких гусеница I јаког мотора је омогућило мањи специфични притисак и тиме се добило на управљивости. Ово је такође први Немачки тенк са оклопом “под углом”. За разлику од Т-34 серије, Пантер је имао велике преклапајуће точкове као и првокласну суспензију чиме су омогућене велике брзине по лошем терен.

Прва серија од 20 комада је названа Панзеркампфwаген V Пантхер Аусфуехрунг А и разликовала се од касније серије А. Били су лако оклопљени (60мм предњег оклопа), са мотором од 600КС (Маyбацх ХЛ 210 П 45) I раном верзијом КwК 42 L/70 топа. Ови модели су касније названи Д1 и коришћени само за тренинг и обуку.

У децембру 1942. почела је са производњом нова серија – D .Наређена је производња од 250 комада до 12. маја 1943, а наредних 750 да буду готови што пре. Први Пантер верзије D је изашао из фабрике 11. јануара 1943. Главна унапређења су боља оклопљеност, нова верзија топа,као и купола. Првих 250 тенкова везије D је имало исте моторе као и Д1, а главна бољка је био бочни оклоп од само 40 до 50 милиметара. Прво борбено служење Пантер је доживео у операцији Цитадел, другачије званом Курска битка. Са њиме се први пут појавио и ловац на тенкове Фердинанд (Сд.Кфз 184). Многи нису ни учествовали због проблема са мотором, трансмијом и суспензијом који су тек касније решени. Сам Хеинз Гудериан је признао да су превише подложни пожару. Само 43 Пантера од почетних 250 је било у исправном стању. Следећих 600 тенкова из серије су добили обележје Д2. Имали су ливену командирову турелу, јачи мотор од 700КС (ХЛ 230 П 30) као и додатни оклопо са стране.

Следећа верзија је била најбројнија у битци на Нормандију. То је верзија А, и до маја 1944. укупно 2200 Пантера ове серије је урађено. Урађена је нова купола, додат куглични МГ34 у предњем оклопу, као и држач на куполи за МГ34 који се користио против авиона. Током времена, укупно пет различитих издувника је коришћено.

Панзер V Пантхер Аусф. Г у Оверлуну (Холандија)

Претпоследња и најбројнија серија припада верзији Г. Са производњом је почето марта 1944. и до априла 1945. је произведено око 2950 тенкова. Визир на предњем оклопу за возача је уклоњен, а касније је додат перископ. Редизајниран је простор за мотор као и издувни систем. Такође је било планирано да се користе челичне облоге на точковима уместо гумених, али је само мала серија од 24 тенка произведена са овим додатком.

Последња генерација није практично ни постојала али би имала доста боље перформансе. Верзија Ф би имала бољу оклопљеност, тотално ново уско туре (Сцхмалтурм Туррет), и КwК L/100 и само са челиком обложеним точковима. Само један прототип је комплетно урађен док постоје непотврђене информације да их је урађено још неколико између априла 20.-23. тако да је могуће да су учествовали у борби.

Ратно дјеловање

Ватрено крштење овај тенк доживљава у српњу 1943. године у Курској битци гдје је послан без тестирања по наредби Хитлера. Тај покус на бојном пољу био је тек донекле успјешан јер се већина посланих тенкова покварила прије доласка до ватрене линије. Они који се нису покварили уништили су велик број противничких тенкова доказујући успјех његовог војног дизајна. Када су почетне механичке бољке овог тенка биле дјеломично исправљене он је постао страх и трепет противника.

Црвена армија га је поштовала као противника на бојном пољу, али и сматрала прескупим тенком који се лако квари, тако да је наредила уништење свих заробљених модела када се први пут покваре за разлику од Панзера IV који је остајао у упораби. С друге стране, када би америчке или британске војне (оклопне или пјешачке) трупе имале сусрет с Панзером V наступала би опћа паника с позивом зракопловству за хитно бомбардирање. Западни савезници су редовито користили све заробљене тенкове Панзер V сматрајући их далеко бољим од било којег свог тенка.

По америчкој статистици за уништење једног Панзера V било је потребно изгубити 5 Схермана или 9 совјетских Т-34, а стварни је омјер можда био и већи пошто се у рујну 1943. седам Пантера сукобило са 70 тенкова Т-34 и уништило више од 25 противника без губитака.

Иако првобитно замишљено да овај тенк улази у борбу заједно с својим старијим и јачим братом имена Панзер VI Тигар то се веома ријетко испуњавало због сталних недостатака овог другог легендарног тенка што је на крају био недостатак који се ријетко примјећивао због његове властите квалитете.

Опрема

За разлику од својих претходника овај тенк није тијеком свог животног вијека имао значајније преинаке у циљу повећања оклопа, топа и друге опреме. Тенк произведен 1943. био је идентичан ономе из 1945. Предњи оклоп износио је 100 мм, а основно наоружање чинио је топ од 75 мм. Тежина тенка била је 45 тона што је двоструко више од Панзера IV, а највећа брзина износила је 46 км/х. Укупно је било произведено мање од 6000 примјерака овог тенка.

Пренамјене

Јагдпанзер V Јагдпантер

Једина практична пренамјена овог тенка била је у протутенковски Јагдпантхер која се производила 1944. и 1945. године. То је био Панзер V без куполе, али с топом од 88 мм и јачим оклопом што га је учинило неуништивим у борбама са савезничким тенковима. Произведено их је нешто мање од 400 комада.

• Бефехлсwаген Аусф D/А/Г (Сд.Кфз.267) – командујући тенк
• Беобацхтунгспанзер Пантхер Аусф D – извиђачки тенк
• Бергепантхер (Сд.Кфз.179) – возило за поправку,
• Мунитионспанзер Пантхер – носач муниције,
• Панзерјагер Јагдпантхер (Сд.Кфз.173),
• Флакпанзер V Цоелиан - 2 x 37мм/55мм АА
• Флакпанзер V / Грилле 10 – АА ,прототип,
• Миненраумпанзер Пантхер- тенк за чишћење мина (прототип),
• Рамсцхауфелпанзер Пантхер – тенк булдожер,
• Грилле 12 - 128мм К 43/44 самоходна (планирано),
• Скорпион - 128мм К 43 самоходна (планирано),
• Грилле 15 - 150мм сФХ 43/44 самоходна (планирано),
• 88мм АА Пантер,
• Стурмпантхер - 150мм СтуХ 43/1 самоходна,
• Пантер са 105мм лансером ракета,
• Пантхер II

Каснија употреба

Најмасовније је Панзер V послије рата рабила Француска која их имала у саставу своје војске до почетка педесетих година. У мањем броју кориштен је и у Бугарској, Чехословачкој, Мађарској, Румуњској и Југославији.

Спољни линкови

• www.другисветскират.орг Архивирано 2018-03-15 на Wаyбацк Мацхине-у
• www.ацхтунгпанзер.цом

Панзер V на Wикимедијиној остави