Пафлагонија

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Пафлагонија приказана на сјеверу карте Мале Азије уз обалу Црног мора
Детаљ карте Анатолије из 15. вијека са Пафлагонијом на врху

Пафлагонија (антгрч. Παφλαγονία [Папхлагонíа, модерно Пафлагонíа]) је била античка регија у сјеверној Анатолији[1]; протезала се уз обалу Црног мора између Битиније на западу и Понта на истоку, односно сјеверно оф Фригије. Према Страбону, ријека Бартин чинила је западну, а Кизил источну границу регије.

Пафлагонија никада није имала значајнију улогу кроз хисторију, но била је насељена једним од најстаријих анатолијских народа[2]. У доба владавине Хетита, регија је била насељена народом Кашка чије етничке везе са Пафлагонијцима нису познате, но чини се како су били у сродству са Кападоцијцима који су припадали анатолијској грани индоевропских народа. Пафлагонија се спомиње у Херодотовим дјелима, у контексту освајања лидијског краља Креза који ју је прикључио свом краљевству, те како су њени становници 480. пне. судјеловали у Ксерксовој војсци у походу против Атене. Пафлагонија је прикључена Перзијској Монархији још у доба Кира Великог који је поразио Креза, краља Лидије[1]. Ксенофонт спомиње како је регијом владао домаћи принц без икаквог вањског утјецаја околних сатрапа, а то се приписује изолираности регије која је окружена планинама и у коју воде неприступачни путеви. Пафлагонијом су касније владали Македонци под Александром и Римљани[1], након чега подручје губи име Пафлагонија у политичком смислу.

Вањске везе

[уреди | уреди извор]