Османски турски језик

Османски турски језик لسان عثمانى‎
Државе говорења	Османско Царство
Регије говорења	Османско Царство
Број говорника	0, реформиран у модерни турски језик 1928. год.
Ранг	-
Класификација	алтајски  туркијски језици   огушки језици    османски турски
Службени статус
Службен у	Османско Царство и Турска до 1928., касније замјењено модерним турским језиком
Регулатори	нема
Језични кôд
ИСО 639-1	-
ИСО 639-2	ота
ИСО 639-3	ота
СИЛ	ОТА

Османски турски (Османлијски турски; турски: Османлı Тüркçеси), или само османски (османлијски; османски турски: لسان عثمانی‎ [лисâн-ı Осмâнî], такође познат и као تركجه‎ [Тüркçе] или تركی‎ [Тüркî] – "турски"; турски: Османлıца), је иначица турског језика, која се употребљавала као управни књижевни језик Османског Царства, садржавајући велике позајмице из фарси језика, који је заузврат сам био препун позајмица из арапског језика. Припадао је огуској скупини. Попут већине осталих језика исламских народа, османски турски се пише на арапском писму. Упркос чињеници да је османски турски, који се говорио у пријестолници, у суштини био исти као и обични турски, којим су говорили земљорадници и сељаци у унутрашњости земље, велики дио арапско-перзијских позајмица постао је неразумљив за оне који су били мање образовани.

1928. године, након реформи које је провео Мустафа Кемал Ататüрк, појавио се хомогенизиранији турски, с мање утицаја из арапског и перзијског и користећи латинично писмо. Разлог овим промјенама био је наводно у томе да народ који није био образован у том језику није био у стању га разумијети, будући да је материњи језик народа био хомогенизиранији турски. Многи данас сматрају да се османски турски сасвим разликује од данашњег турског. Но, тај став изгледа да је политички мотивиран и лингвистички неоснован. Па ипак, мањи број данашњих говорника у Турској је у стању разумијети османски турски, у говорном и писаном облику.

Хисторија и особине

Турско–османски језик се може подијелити у три фазе развоја:

• Ески Османлıца (Стари османски): говорио је се до 16. вијека и био је готово идентичан туркијским који су користили Селџуци и сматра се дијелом тзв. Ески Анадолу Тüркçеси, старо–анадолског турског;
• Орта Османлıца (Осредњи османски) или Класик Османлıца (Класични османски): језик поезије и администрације од 16. вијека до танзиматских реформи;
• Yени Османлıца (Нови османски): варијанта која се развила од 1850. до 20. вијека под утјецајем растућег западног тиска и књижевности.

У друштвеном и прагматичном смислу, постојале су најмање три иначице османског турског:

• Фасих Тüркçе (елоквентни турски): језик пјесништва и управе.
• Орта Тüркçе (осредњи турски): језик виших класа и трговине.
• Каба Тüркçе (вулгарни турски): језик нижих класа.

Дотичне су варијанте биране у складу с друштвеним контекстом: на примјер, за ријеч «мед» писар би у свом дјелу употријебио арапски асел (عسل), а на тржници би га тражио с турским рјечју бал (بال).

Писмо

Слично арапском, слова османлијског писма се разликују зависно од њиховог положаја у ријечи: самостално слово (тј. само слово изван ријечи), крајње (слово на крају ријечи), средње (у средини ријечи), почетно (на почетку ријечи):

Самостално	Крајње	Средње	Почетно	Име слова	Модерни турски
ﺍ	ﺎ	—		елиф	а, е
ﺀ	—			хемзе	', а, е, и, у, ü
ﺏ	ﺐ	ﺒ	ﺑ	бе	б
ﭖ	ﭗ	ﭙ	ﭘ	пе	п
ﺕ	ﺖ	ﺘ	ﺗ	те	т
ﺙ	ﺚ	ﺜ	ﺛ	се	с
ﺝ	ﺞ	ﺠ	ﺟ	цим [џим]	ц
ﭺ	ﭻ	ﭽ	ﭼ	çим [ћим]	ç
ﺡ	ﺢ	ﺤ	ﺣ	ха	х
ﺥ	ﺦ	ﺨ	ﺧ	хı	х
ﺩ	ﺪ	—		дал	д
ﺫ	ﺬ	—		зел	з
ﺭ	ﺮ	—		ре	р
ﺯ	ﺰ	—		зе	з
ﮊ	ﮋ	—		је [же]	ј
ﺱ	ﺲ	ﺴ	ﺳ	син	с
ﺵ	ﺶ	ﺸ	ﺷ	şıн [шин]	ş
ﺹ	ﺺ	ﺼ	ﺻ	сат, сад	с
ﺽ	ﺾ	ﻀ	ﺿ	дат, дад	д, з
ﻁ	ﻂ	ﻄ	ﻃ	тı	т
ﻅ	ﻆ	ﻈ	ﻇ	зı	з
ﻉ	ﻊ	ﻌ	ﻋ	аyıн	', х
ﻍ	ﻎ	ﻐ	ﻏ	гаyıн	г, ğ
ﻑ	ﻒ	ﻔ	ﻓ	фе	ф
ﻕ	ﻖ	ﻘ	ﻗ	каф	к
ﻙ	ﻚ	ﻜ	ﻛ	кеф	к, г, ğ, н
ﮒ	ﮓ	ﮕ	ﮔ	геф	г, ğ
ﯓ	ﯔ	ﯖ	ﯕ	неф, саğıр кеф	н
ﻝ	ﻞ	ﻠ	ﻟ	лам	л
ﻡ	ﻢ	ﻤ	ﻣ	мим	м
ﻥ	ﻦ	ﻨ	ﻧ	нун	н
ﻭ	ﻮ	—		вав	в, о, ö, у, ü
ﻩ	ﻪ	ﻬ	ﻫ	хе	х, е, а
ﻻ	ﻼ	—		ламелиф	ла
ﻯ	ﻰ	ﻴ	ﻳ	yе [је]	y, ı, и

Вањске повезнице

• http://www.osmanlimedeniyeti.com Архивирано 2005-08-01 на Wаyбацк Мацхине-у Садржи велики број извора османских турских текстова као и османску диван поезију
• Омниглот: Туркисх (такођер садржи информацију о османском турском)