Оман

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Султанат Оман
سلطنة عُمان
Химна: "Насхид ас-Салаам ас-Султани (نشيد السلام السلطاني‎)"
Локација
Највећи градМусцат
Службени језициарапски
Демоним(и)Оманци
Говернмент
Хајтам бин Тарик ел Саид
Становништво
• Процјена за 2010.
2,773,479
БДП (ППП)процјена за
• Пер цапита
$24,764 (2012)
Валутаомански риал (ОМР)
Временска зонаУТЦ+4 (+4)
• Љети (ДСТ)
+4
Позивни број+968
Веб-домена.ом

Оман, службено Султанат Оман (арапски: سلطنة عُمان) је арапска држава на југоисточној обали Арапског полуотока у југозападној Азији. На истоку и југу излази на Арапско море, а на сјевероистоку на Омански заљев. Граничи на југозападу с Јеменом, на западу са Саудијском Арабијом, те на сјеверозападу с Уједињеним Арапским Емиратима.

Од 17. стољећа Оман је постао неовисно краљевство које се са Португалом и ВеликомБританијом борило за утјецај на Индијском оцеану. На своме врхунцу, у 19. стољећу, краљевство је контролирало обале од Хормушких врата, преко иранских и пакистанских обала па све до Занзибара на југу. Са падом снаге у 20. стољећу краљевство долази под снажан утјецај Велике Британије иако формално ни у једном тренутку не постаје дио британског колонијалног царства нити британски протекторат.

Оман је једна од ријетких преосталих апсолутних монархија у свијету у којој султан спроводи коначну власт, иако данас и парламент има ограничену легислативну и супервизорску улогу. 2010 УНДП је прогласио Оман за најуспјешнију међу 135 земаља у развоју у укупном напретку у раздобљу од 40 година.

Важан извор прихода у Оману је црпљење налазишта нафте те риболовство и пољопривреда. У покушајима диверзификације економије Оман настоји развити туристичку понуду.

Земљопис

[уреди | уреди извор]
Оманска обала
карта Омана

Већину земље заузима равна пустиња, а планински ланци налазе се дуж обале на сјеверу (највиши врх земље, Шамс, 2.980 м) и југу. Оману припада и ексклава Мусандам, одвојена од остатка земље територијем УАЕ, која заузима стратешки важан положај на јужној обали Хормушког тјеснаца на улазу у Перзијски заљев.

Оман има врло топлу климу са изразито мало падавина. Просјечна количина падавина у Мусцату износи у просјеку свега 100 мм годиштње, а већина падавина долази у сијечњу. Виши дијелови планинског ланца Хајар годишње имају више падавина. У просјеку до 400 мм. У исто вријеме, на неким дијеловима оманске обале није неуобичајено да у току године у потпуности изостану било какове оборине. Најврући дио године је у раздобљу од маја до септембра када температура досеже 50 0C.

Повијест

[уреди | уреди извор]

Праповијест

[уреди | уреди извор]

На локалитету Ат Аyбут Ал Ауwал у регији Дхофар 2011. откривено је више од 100 површинских камених артефаката који су припадали афричкој литичкој култури која је до овога открића била позната само на подручју Афричког рога. Процјењена старост артефаката је 106 000 година што се подудара са хипотезом о мигрирању раних људских популација из Африке у Арабију у периоду касног плеистоцена.

Локација Дереазе је најстарији град у регији чији почетци сежу 8 000 година у прошлост у раздобље касног каменог доба. На овој су локацији пронађени артефакти из каменог и бронзаног доба.

Предисламско раздобље

[уреди | уреди извор]

Најстарији могући писани спомени подручја данашњег Омана сежу у сумерански период гдје се у сумеранским глиненим плочицама спомиње земља Маган или Макан за коју се вјерује да се ради о рударској регији у данашњем Оману.

Долазак ислама

[уреди | уреди извор]

Становници данашњег Омана једна су од првих група који су примили ислам, а овај се процес повезује са Амр ибн ал-Асом. Становници данашњег Омана играли су кључну улогу у ратовима Риде након смрти пророка Мухамеда.

Португалска колонизација

[уреди | уреди извор]

У декадама које су услиједиле након истраживачких експедиција Васцо де Гама (1497-98), португалски морепловци су пристигли у Мускат и окупирали га на раздобље од 143 године (1507-1650). Остатци потугалске архитектуре и данас се могу наћи у граду. 1522. османска је морнарица заузела оближњи Омански тјеснац као дио борби за превласт над Перзијским заљевом.

Накнадно ће побуњеници истјерати португалце из града, али ће и само изгубити над њим контролу стољеће касније, када ће 1741. вођа јеменских племена освојити град и успоставити данашњу султанску династију.

18. и 19. стољеће

[уреди | уреди извор]

У почетку 19. стољећа Оман је израстао у значајну регионалну силу с посједима у Балуџистану и Занзибару. Од 1891. до 1971. био је британски протекторат. Годину дана прије одласка Британаца данашњи је султан збацио свог оца, Саида ибн Таимура, након чега је за пет година поразио љевичарску герилу те започео модернизацију земље, а 1996. и ограничену демократизацију.

Политика

[уреди | уреди извор]
Султанова палача

Оман је апсолутна монархија у којој султан који на власт долази насљеђивањем има цјелокупну легислативну, извршну и судску власт док су закони утемељени на исламском шеријатском праву. Парламент, чија је улога у државној политици ограничена, подијељен је на два дома. Оснивање и постојање политичких странака у Оману је забрањено. Мандат чланова парламента траје четири године, а султан врши коначни одабир чланова парламента и може моделирати резултате избора. Султан де фацто обнаша функцију премијера, те контролира вањску политику и обрану. Султан такођер има и неограничену власт проглашавања закона декретима.

Вањска политика

[уреди | уреди извор]
Амбасада Омана у Wасхингтону

Од 1970 Оман настоји одржавати одмјерену вањску политику те настоји ширити своју дипломатску мрежу. Једна је од ријетких арапских држава која одржава пријатељске односе са Ираном. WикиЛеакс је објавио америчке дипломатке документе из којих се сазнало да је оманска дипломација играла кључну улогу у ослобађању британских помораца које је 2007. заточила иранска морнарица. Из истих је докумената јавност сазнала и за опетоване затхјеве америчке дипломације за дистанцирањем Омана од Ирана што је влада Омана одбила због жеље да одржи срдачне односе са Ираном.

Укупно људство у оманској војсци броји 44 100 особа (стање из 2006.).

Економија

[уреди | уреди извор]
Рибља тржница у Мусцату

Омански Државни стату, темељни документ, у своме чланку 11. наводи како је "национална економија утемељена на правди и принципима слободног тржишта." Најзначајнији извор прихода чини експлоатација и извоз нафте која осигурава релативно висок животни стандард становника Омана. Ипак, због изнимне овисности о овоме енергенту, и размјерној оскудности овога енергента у односу на друге земље у регији, постоји неизвјесност у вези могућности одржавања садашњег животног стандарда становништва. Будући да сви остали извозни производи судјелују са тек 1% укупног извоза, најважнији приоритет у економској политици земље је диверзификација извоза и извора прихода. За регионалне стандарде држава има релативно развијену пољопривреду. Ипак због ограничених обрадивих површина мало је вјеројатн да ће земља престати бити нето увозник прехрамбених производа.

Од 01. сијечња 2009. Оман је потписао уговор о слободној трговини са Сједињеним Америчким Државама.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Бедуинска породица у Оману

Ислам је најзаступљенија религија која има 75% удио у укупном становништву. Оман је једина исламска земља у којој доминира Ибади Ислам, различит од сунитског и шијитског. Неисламске заједнице укључују различите субгрупе хиндуса, џаиниста, будиста, зороастриста, сикха, бахаиста и хришћана.

Арапски односно његов локални дијалект је језик већине становништва. Уз арапски, у широкој је употреби и белуџијски језик из иранске породице језика. Велик број становника су страни држављани на раду у индустрији нафте. 43% становништва млађе је од 15 година, док око 50% становништва државе живи у главноме граду. Оман има расно мијешано становништво које је резултат империјалне прошлости. Многи становници омана вуку поријекло из источне Африке и Белуџистана.

Образовање

[уреди | уреди извор]

Писменост одрасле популације у 2010. години износила је 86.9%. Прије 1970. на територију цијеле земље постојале су само 3 службене школе које је укупно похађало мање од 1 000 ученика. Након доласка султана Qабооса на власт изграђено је 1 000 државних школа које похађа око 650 000 ученика. 1986. остворен је први универзитет у земљи који је понио име султана Qабооса. Уз Универзитет султана Qабооса, Универзитет у Низwи је један од најбрже растућих универзитета у земљи. Сваке године влада додјељује око 200 стипендија за образовање у иноземству.

Попис градова у Оману