Пређи на садржај

Нирнбершки процес

Извор: Wikipedija
За остала значења, види Нирнбершки процес (разврставање).

Нüрнбершки процес, назив за суђење њемачким нацистима које су организирали Савезници на крају рата.

Било је осам судаца (четири главна и један замјеник за сваког суца из земаља Антанта). Већина најмоћнијих нацистичких олигарха судјеловало је на њему. Укупно је оптужено 24 злочинца. Постојале су 4 точке оптужнице: ратни злочини, злочини против човјечности, потицање агресије, и потицање или судјеловање у злочинима против мира.

Ослобођена су само четворица (Вон Папен, Леy, Густав вон Крупп и Ханс Фритзсцхе). Остали су или побијени или послани у затвор на 10, 15, 20 година или на доживотну робију. Та казна робије, додијељена је Рудолфу Хессу и Ерицху Раедеру.

Фритзсцхеу се судило умјесто Гоеббелсу, али је ослобођен оптужбе. На суђењу нису били Хитлер, Гоеббелс, и Химмлер, али и овако је „улов” био богат.

Оптуженици Нüрнбершког процеса:
1. ред (од горе према доље): Херманн Гöринг, Рудолф Хеß, Јоацхим вон Риббентроп и Wилхелм Кеител
2. ред (од горе према доље): Карл Дöнитз, Ерицх Раедер, Балдур вон Сцхирацх и Фритз Сауцкел.

На клупи за оптужене сједили су: Карл Дöнитз, насљедник Хитлера, Алфред Јодл, потписивач безувјетне капитулације, Wилхелм Кеител, вођа ОКW, тј. начелник главног стожера Оружаних снага Њемачке, Јоацхим вон Риббентроп, министар вањских послова, Алфред Росенберг, главни нацистички филозоф, Алберт Спеер, нацистички министар наоружања и Хитлеров омиљени архитект, Франз вон Папен, бивши њемачки канцелар, Балдур вон Сцхирацх, вођа Хитлерове младежи, Ернст Калтенбруннер, највиши преживјели заповједник СС-а, Wалтер Функ, нацистички министар господараства, Константин вон Неуратх, претходник Рибентропа, касније моћник у Пољској, Херманн Гöринг, отац Гестапа и заповједник Луфтwаффеа, Ерицх Раедер, бивши заповједник нацистичке Морнарице, Ханс Франк, вођа Генералне владе у окупираној Пољској Хјалмар Сцхацхт, предратни предсједник Реицхсбанке, Фритз Сауцкел, опуномоћеник нацистичког програма робовске радне снаге,Јулиус Стреицхер, уредник тједника Дер Стüрмер, сијао мржњу према Жидовима,Мартин Борманн,насљедник Хесса у Странци, Артхур Сyсс Инqуарт, инструменталист Ансцхлусса, Wилхелм Фрицк, министар унутарњих послова, творац расних закона.

Суђење је почело у студеноме 1945., а завршило 15. листопада 1946. Идући дан извршене су пресуде. Затвор Спандау „угостио” је седам оптуженика: Ерицха Раедера, Карла Дöнитза, Рудолфа Хесса, Алберта Спеера, Балдура вон Сцхирацха, Wалтера Функа и Константина Неуратха.

Но, Спеер, Сцхирацх, Хесс и Дöнитз су једини издржали казну до краја. Након тог процеса још два нациста су осуђена након 2. свјетског рата. То су Адолф Еицхманн (објешен 1962. године) и Клаус Барбие (умро 1991. године).

Главно суђење

[уреди | уреди извор]

Главно међународно војно суђење отворено је 18. листопада 1945., у Згради Главног суда у Берлину. Прва сесију предводио је совјетски судац Никитченко. Оптужена су била 24 ратна злочина и 6 криминалних ратних организација - водство НСДАП-а, СС, СА, СД, Гестапо и ОКW.

Оптужени су по сљедеће 4 точке:

  1. Судјеловање у плану или уроти за извршење злочина против мира
  2. Планирање, иницирање и вођење агресорског рата и других злочина против мира
  3. Ратни злочини
  4. Злочини против човјечности

24 оптуженика су:

Легенда
О - оптужен; К - осуђен; — - није оптужен
Оптуженик Оптужница Казна Информације
Слика Име 1 2 3 4
Мартин Борманн О — К К Смрт Борманн је био насљедник Рудолфа Хесса на мјесту тајника НСДАП-а те је као такав за вријеме рата имао директан приступ Хитлеру. По ослобођењу Берлина, Борманн није пронађен те му је суђено и пресуђено ин абсентиа. Његови посмртни остаци пронађени су у Берлину 1972. године те је утврђено како датирају из 1945. године; претпоставља се да је убијен приликом покушаја бијега из Берлина.
Карл Дöнитз О К К — Затвор
(10 година) 		Дöнитз је 1943. године наслиједио Ерицха Раедера на мјесту заповједника Криегсмаринеа те је био главни организатор У-Боот кампање. Након рата је краткотрајно постао предсједник краткотрајне Фленсбуршке владе, а све по одредбама Хитлерове опоруке. Осуђен је за вођење подморничког рата супротно споразуму из 1936., али није кажњен јер су Сједињене Државе починиле исто кршење међународног споразума.
Бранитељ му је био Отто Кранзбüхлер.
Ханс Франк О — К К Смрт Франк је био главни правник у Трећем Реицху те особни адвокат Адолфа Хитлера. Од 1939. је био генерални гувернер у окупираној Пољској, гдје је проводио ратне злочине и злочине против човјечности.
Објешен је 16. листопада 1946. године.
Wилхелм Фрицк О К К К Смрт Фрицк је од 1933. до 1943. године био министар унутарњих послова у Хитлеровом кабинету, а од 1943. до 1945. и протектор Чешке и Моравске. Као министар, био је један од главних организатора нацистичке расне политике те је заслужан за доношење злогласних Нирнбершких закона.
Објешен је 16. листопада 1946. године.
Ханс Фритзсцхе О О О — Ослобођен Фритзсцхе је био популарни радијски коментатор те вођа новинског одјела Министарства пропаганде. Након Гоеббелсова суицида, постао је директор у министарству. Његова успјешна радијска каријера била је посљедица сличности његова гласа с Гоеббелсовим.
Wалтхер Функ О К К К Доживотни затвор Функ је био угледни економист који је од 1938. био Хитлеров министар господарства, а 1939. године је наслиједио Сцхацхта на челу Реицхсбанке.
Пуштен је из затвора 16. свибња 1957. због лошег здравља, а умро је 31. свибња 1960. године.
Херманн Гöринг К К К К Смрт Гöринг је био ветеран из Првог свјетског рата и највиши нацистички дужносник којему је суђено у Нüрнбергу. Од 1935. године је био заповједник Луфтwаффеа с чином Реицхсмарсцхалла, а до 1934. године је водио и Гестапо. Изворно други човјек у држави и Хитлеров насљедник, изгубио је утјецај након сплетке у којој је судјеловао Борманн.
Починио је суицид вечер прије свог погубљења.
Рудолф Хесс К К О О Доживотни затвор Хесс је био Хитлеров особни и страначки тајник све до 1941. године када је летио за Шкотску. Тамо му се срушио авион те је био у савезничком притвору до краја рата.
Након суђења је био затворен у Спандауу, гдје је починио суицид 1987. године.
Алфред Јодл К К К К Смрт Јодл је био Wехрмацхтов Генералоберст и Кеителов подређени. Особно је потписивао наредбе за егзекуцију савезничких и совјетских заповједника. Дана 7. свибња 1945. потписао је капитулацију Реицха као Дöнитзов представник.
Објешен је 16. листопада 1946. године, али је постхумно рехабилитиран 1953. године.
Ернст Калтенбруннер О — К К Смрт Калтенбруннер је био Обергруппенфüхрер у СС-у те највиши дужносник те организације којему је суђено у Нüрнбергу. Од 1943. године је био директор РСХА-а, посљедица чега је била контрола над Сицхерхеитсдиенстом, Гестапом и Крипом. Заповједао је и Еинсатзгруппен одредима.
Објешен је 16. листопада 1946. године.
Wилхелм Кеител К К К К Смрт Кеител је био шеф ОКW-а те де фацто министар обране од 1938. до 1945. године. Био је познат по својој неупитној лојалности Хитлеру, а особно је потписао серију наредби за егзекуцију војника и политичких затвореника. Изразио кајање.
Објешен је 16. листопада 1946. године.
Густав Крупп О О О Без пресуде Крупп је био велики њемачки индустријалац и предсједник компаније Фриедрицх Крупп АГ од 1912. године. Дјеломично парализиран од 1941., утврђено је како је медицински неспособан за суђење. Оптужница против њега подигнута је омашком јер је све послове умјесто њега водио његов син Алфриед, којему ће се судити у посебном процесу за робовски рад. Тужитељи су покушали измијенити оптужницу, но суци су то одбили. Иако му није суђено, оптужница никада није повучена у случају да се Крупп опорави.
Умро је 16. сијечња 1950. године.
Роберт Леy О О О О Без пресуде Леy је од 1933. године био вођа ДАФ-а. Починио је суицид 25. листопада 1945. године прије службеног почетка процеса. Иако је против њега подигнута оптужница, пресуда није донесена јер му се није судило.
Константин вон Неуратх К К К К Затвор
(15 година) 		Вон Неуратх је од 1932. до 1938. године био министар вањских послова, а наслиједио га је Јоацхим вон Риббентроп. Од 1939. до 1943. био је протектор Чешке и Моравске. Одсутан од 1941., поднио је оставку 1943. године због сукоба с Хитлером.
Пуштен је из затвора 6. студеног 1954. године након срчаног удара, а умро је 14. коловоза 1956. године.
Франз вон Папен О О — — Ослобођен Вон Папен је 1932. био њемачки канцелар, а од 1933. до 1934. био је Хитлеров доканцелар. Од 1934. до 1938. био је велепосланик у Аустрији, а од 1939. до 1944. у Турској. Иако је ослобођен у Нüрнбергу, њемачки денацификацијски суд га је касније прогласио ратним злочинцем и осудио на осам година тешког рада. Ослобођен је након двије одслужене године темељем жалбе.
Ерицх Раедер К К К — Доживотни затвор Реадер је од 1928. године па до свог умировљења 1943. године био заповједник Криегсмаринеа, а наслиједио га је Карл Дöнитз.
Пуштен је из затвора 26. рујна 1955. године због лошег здравља, а умро је 6. студеног 1960. године.
Јоацхим вон Риббентроп К К К К Смрт Вон Риббентроп је од 1936. до 1938. године био амбасадор у Уједињеном Краљевству, а онда је преузео министарство вањских послова. Године 1939. потписао је контрворезни Пакт Риббентроп-Молотов, а иако је 1941. године његова улога слабила, остао је један од водећих нацистичких дужносника, заслужан за почетак рата и почетно провођење Холокауста.
Објешен је 16. листопада 1946. године.
Алфред Росенберг К К К К Смрт Росенберг је био главни расни идеолог НСДАП-а те један од главних одговорних за провођење Холокауста. Од 1941. године био је министар за окупирана источна подручја.
Објешен је 16. листопада 1946. године.
Фритз Сауцкел О О К К Смрт Сауцкел је од 1927. био Гаулеитер Тхüрингена, а од 1942. године главни организатор нацистичког програма робовског и присилног рада.
Објешен је 16. листопада 1946. године. Бранитељ му је био Роберт Серватиус.
Хјалмар Сцхацхт О О — — Ослобођен Сцхацхт је био угледан банкар и економист који је једно вријеме био предсједник Реицхсбанке, а касније и министар господарства. Признао је кршење Версајског споразума. Од 1944., Сцхацхт је био затворен у конц-логору због подршке њемачком покрету отпора те му није било драго што му се судило заједно с осталим ратним злочинцима.
Балдур вон Сцхирацх О — — К Затвор
(20 година) 		Вон Сцхирацх је од 1933. до 1940. године предводио Хитлерјугенд, а од 1940. до 1945. године је био Гаулеитер Беча. Изразио је кајање.
Артхур Сеyß-Инqуарт О К К К Смрт Сеyß-Инqуарт је био инструменталан за провођење Ансцхлусса те је накратко био аустријски канцелар 1938. године. Од 1939. до 1940. је био Франков замјеник у Пољској, након чега је постао комесар у окупираној Низоземској. Изразио је жаљење.
Објешен је 16. листопада 1946. године.
Алберт Спеер О О К К Затвор
(20 година) 		Спеер је био Хитлеров особни пријатељ и архитект, а од 1942. године је водио министарство наоружања. У том је контексту био одговоран за присилни и робовски рад те производњу ратне опреме коју је користио Реицх. Изразио кајање и особно преузео одговорност за своја дјела.
Јулиус Стреицхер О — — К Смрт Стреицхер је од 1929. до 1940. године био Гаулеитер Франкена, када му је Хитлер одузео овласти, али му дозволио да задржи титулу. Инструменталан у нацистичкој пропаганди те аутор бројних антисемитистичких публикација, међу којима и злогласни часопис Дер Стüрмер.
Објешен је 16. листопада 1946. године.

Референце

[уреди | уреди извор]

Додатна литература

[уреди | уреди извор]
  • де Виллемарест, Пиерре, Унтоуцхабле - Wхо протецтед Борманн & Гестапо Мüллер афтер 1945..., Аqуилион, 2005, ИСБН 1-904997-02-3
  • Гилберт, Г.M., Нуремберг Диарy, Да Цапо Пресс, 1995, ИСБН 0-306-80661-4
  • Персицо, Јосепх Е., Нуремберг: Инфамy он Триал, Пенгуин Боокс, 1994, ИСБН 0-14-016622-X
  • Цонqуест, Роберт Тхе Греат Террор А Реассессмент Лондон: Оxфорд Университy Пресс паге 92.
  • Бауер, Еддy Тхе Марсхалл Цавендисх Иллустратед Енцyцлопедиа оф Wорлд Wар II Волуме 22 Неw Yорк: Марсхалл Цавендисх Цорпоратион 1972 паге 3071.

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Nirnberški_proces&oldid=42233333”