Надвојвода Карло Стјепан Аустријски

Карло Стјепан
Карло Стјепан
	надвојвода
	велики адмирал надвојвода Карло Стјепан, 1917.
Супруга	надвојвоткиња Марија Терезија Аустријска, принцеза Тоскане
Дјеца
	надвојвоткиња Елеонора; надвојвоткиња Рената; надвојвода Карло Алберт; надвојвоткиња Матилда; надвојвода Лав Карло; надвојвода Вилим
Пуно име
	Карло Стјепан Еуген Виктор Феликс Марија
Кућа	Хабсбуршко-лоренска кућа
Отац	надвојвода Карло Фердинанд Аустријски
Мајка	надвојвоткиња Елизабета Франциска Аустријска
Рођен	5. рујна 1860.; Жидлоцховице
Умро	7. травња 1933. (72 године); Żywиец

Надвојвода Карло Стјепан Аустријски (њем. Ерзхерзог Карл Степхан вон Öстерреицх; 5. рујна 1860. – 7. травња 1933.), члан куће Хабсбурга и велики адмирал у Аустроугарској ратној морнарици.

Обитељ

Карло Стјепан рођен је у Жидлоцховицама као син надвојводе Карла Фердинанда Аустријског (син надвојводе Карла, војводе Тешина (1818.-1874.)) и његове жене надвојвоткиње Елизабете Франциске Аустријске (1831.-1903.). Рођен је у дворцу Жидлоцховицама (Гросс Сеелоwитз) крај Брна у Моравској. Крштен је као Карло Стјепан Еуген Виктор Феликс Марија. Међу његовом браћом и сестрама били су краљица Марија Терезија Баварска, надвојвода Фридрик Аустријски, краљица Марија Кристина Шпањолска и надвојвода Еуген Аустријски.

Карло Стјепан оженио се 28. вељаче 1886. у Бечу за надвојвоткињу Марију Терезију Аустријску, принцезу Тоскане (Брандеис-Алтбунзлау (Брандýс над Лабем-Старá Болеслав), 18. рујна 1862. - дворац Саyбусцх (Żywиец), 10. свибња 1933.).^[1] Она је била кћи надвојводе Карла Салватора Аустријског, принца Тоскане и његове жене принцезе Марије Имакулате Бурбонско-Сицилске. Церемонија се одржала у Хофбургу, а свједочио јој је кардинал Ганглбауер.

У браку Карла Стјепана и Марије Терезије рођено је шестеро дјеце:

надвојвоткиња Елеонора Аустријска (1886.-1974.) удала се за Алфонса вон Клосса.
надвојвоткиња Рената Аустријска (1888.-1935.) удала се за принца Хиеронyмуса Радзиwилла.
надвојвода Карло Алберт Аустријски (1888.-1951.) оженио се за Алицу Елисабетх Анкарцрону.
надвојвоткиња Матилда Аустријска (1891.-1966.) удала се за принца Олгиерда Цзарторyског.
надвојвода Лав Карло Аустријски (1893.-1939.) оженио се за Марију-Клотхилду вон Тхуиллиèрес Грäфин вон Монтјоyе-Вауфреy ет де ла Роцхе с којом је имао потомке, међу којима и грофа Лава Стјепана Хабсбуршког.
надвојвода Вилим Аустријски (1895.-1948.).

Војна каријера

Године 1879. Карло Стјепан именован је поморским заставником (њем. Сеефäхнрицх) у Аустроугарској ратној морнарици. За његова поморског управитеља постављен је 1879. године Фрегаттенкапитäн (послије адмирал) Херманн вон Спаун који га је пратио на путовању до Бразила и Сјеверне Америке на шкуни Саиди. Године 1896. умировљен је из активне службе. Међутим, наставио је напредовати у служби, стекавши положај адмирала 1901. и великог адмирала (њем. Гроßадмирал) 1911. године.^[2] Именован је морнаричким инспектором (њем. Маринеинспектеур), чиме је постао титуларно рангирани часник морнарице. Стварни надзор над операцијама од 1914. до 1918. имали су ипак други; Антон Хаус, Маxимилиан Његован и Миклóс Хортхy служили су, сваки у одређено вријеме, као заповједници флоте (њем. Флоттенкоммандант). Године 1918. цар Карло I. именовао га је истражитељем побуне морнара у Котору (данас у Црној Гори). Карло Стјепан предложио је чистку у реорганизацији морнарице и постављање Миклóса Хортхyја за главнога заповједника.^[3]

Карло Стјепан био је часник à ла суите у Њемачкој царској ратној морнарици и власнички поглавица 8. аустријске пјешачке регименте. Његов брат Фелдмарсцхалл надвојвода Фридрик био је главни заповједник Аустроугарске ратне морнарице од српња 1914. до вељаче 1917., а његов најстарији син надвојвода Карло Алберт носио је чин пуковника (њем. Оберст) при крају Првога свјетског рата.

Кандидат за пољску круну

Њемачки цар Вилим II. и цар Фрањо Јосип I. Аустријски објавили су 5. студенога 1916. 'Закон од 5. студенога' створивши Краљевину Пољску као неовисну државу с насљедном монархијом. Карло Стјепан био је разматран као кандидат за регента и напосљетку краља.^[4]

У то је вријеме Карло Стјепан живио у дворцу Саyсбусцху (Żywиецу) у Галицији. Његове су шансе биле увећане чињеницом да је течно говорио пољски. Двије су се његове кћери удале за пољске принчеве који су припадали кућама Радзиwиллу и Цзарторyском. Будући да је Карло Стјепан био члан аустријске царске куће, да би постао краљем требао је допуштење главе обитељи, цара Карла I., који је оклијевао јер је сâм планирао преузети пољску круну. Штовише, обитељи Радзиwилл и Цзарторyски утјецале су се за помоћ Русији (као што су то учинили њихови претци у 18. стољећу). Додатну политичку збрку стварала је подршка надвојводе Вилима, сина Карла Стјепана украјинском национализму.

На крају је прокламација била толико нејасна и провизорна да није успјела потакнути ентузијазам међу њезиним наводним уживатељима па чак ни међу самим Нијемцима и Аустро-Угрима.

Јахташтво

Уз своју професионалну каријеру морнаричког часника, Карло Стјепан активно се занимао за јахташтво. Био је заставни часник Цесарске и краљевске јахташке ескадре у Пули (њем. Каисерлицх унд Кöниглицхе Yацхт-Гесцхwадер ин Пола).^[5] Његов интерес за јахташтво одвео га је у Енглеску у неколико пригода укључујући Регату краљевске јахташке ескадре 1879.^[6], 1900.^[7] и 1911. године.^[8] Године 1892. именован је чланом (британске) Удруге јахташких утрка.^[9] Купио је неколико британских јахта укључујући Валкyру еарла Дунравена 1892.^[10] и Ул компаније Рамаге анд Фергусон Лимитед 1911. године.^[11]

Имања

Када је ујак Карла Стјепана надвојвода Алберт, војвода Тешина умро 1895. године, он и његова браћа наслиједили су велика имања. Његове највеће некретнине биле су у Галицији, посебице у Саyбусцху (данас Żywиецу у Пољској). Међу пословима које је ондје обављао била је Żywиечка пивовара коју су национализирали комунисти након 2. свјетског рата. Карло Стјепан имао је палачу у Пули (страдала у савезничком бомбардирању тијеком 2. свјетског рата, а послије је на том мјесту изграђен Кучанов ТТ центар) и зимску палачу на Лошињу. Такођер је имао палачу у Бечу у Wиеднер Хауптстрассе.^[12]

Почасти

Карло Стјепан био је баило и носитељ Великог крижа части Суверенога малтешког војног реда, витез Великог крижа португалског Реда торња и мача, витез аустријског Реда Златног руна, данског Реда слона, шведског Реда серафима, пруског Реда црног орла^[13] и тосканског Реда светог Стјепана.^[14] Године 1916. именован је Заштитником Пољске академије знаности и умјетности у Кракову.^[15] Био је Гроßадмирал (велики адмирал) Аустроугарске ратне морнарице, што је одговарало чину Фелдмарсцхалла (фелдмаршала) у копненој војсци.

Касни живот

Након 1918. године Карло Стјепан наставио је живјети у Żywиецу који је потпао под сувереност Републике Пољске. Ондје је и умро 7. травња 1933. године. Надвојвоткиња Марија Терезија умрла је ондје мјесец дана послије, 10. свибња 1933.

Биљешке

↑ "Марриаге оф ан Арцхдуке", Тхе Тимес (1. ожујка 1886.): 5.
↑ Лаwренце Сондхаус, Тхе Навал Полицy оф Аустриа-Хунгарy, 1867-1918: Навалисм, Индустриал Девелопмент, анд тхе Политицс оф Дуалисм (Wест Лафаyетте, Инд.: Пурдуе Университy Пресс, 1994), 135-136.
↑ Сондхаус, 325-326.
↑ "Wилл Цроwн Арцхдуке ас Кинг оф Поланд", Тхе Неw Yорк Тимес (16. коловоза 1915.): 1; Цатхерине Радзиwилл, Тхе Аустриан Цоурт фром Wитхин (Лондон: Цасселл, 1916), 161; "Арцхдуке Цхарлес то Говерн Поланд", Тхе Неw Yорк Тимес (14. просинца 1916.): 6; "Империал Анд Фореигн Неwс Итемс", Тхе Тимес (17. свибња 1917.): 5; "Тхе Меетинг Оф Тхе Реицхсратх", Тхе Тимес (31. свибња 1917.): 5.
↑ "Тхе Пола Регатта", Тхе Тимес (12. травња 1895.): 8.
↑ "Yацхтинг", Тхе Тимес (8. коловоза 1879.): 11.
↑ "Цоурт Цирцулар", Тхе Тимес (30. липња 1900.): 8.
↑ "Цоурт Цирцулар", Тхе Тимес (2. рујна 1911.): 9.
↑ "Yацхт Рацинг Ассоциатион", Тхе Тимес (21. сијечња 1892.): 4.
↑ "Цоурт Цирцулар", Тхе Тимес (29. травња 1892.): 9.
↑ "Лаунцх оф а Роyал Yацхт", Тхе Тимес (31. свибња 1911.): 12; ""Империал Стеам Yацхт", Тхе Тимес (26. српња 1911.): 24.
↑ Неллие Рyан, Мy Yеарс ат тхе Аустриан Цоурт (Лондон: Ј. Лане, 1915), 76-77.
↑ Алманацх де Готха, 1910, п. 7.
↑ Гуy Стаир Саинтy, "Тхе Сацред Милитарy Ордер оф Саинт Степхен, Попе анд Мартyр"
↑ "Тхрее Арцхдукес Ремовед", Тхе Неw Yорк Тимес (22. рујна 1916.): 3

Библиографија

Рyан, Неллие. Мy Yеарс ат тхе Аустриан Цоурт. Лондон: Ј. Лане, 1915. Тхе мемоирс оф ан Енглисх говернесс ин Цхарлес Степхен'с хоусехолд.

Вањске везе

Адмирал Ерзхерзог Карл Стефан вон Öстерреицх-Тесцхен на www.геоцитиес.цом

[1] "Марриаге оф ан Арцхдуке", Тхе Тимес (1. ожујка 1886.): 5.

[2] Лаwренце Сондхаус, Тхе Навал Полицy оф Аустриа-Хунгарy, 1867-1918: Навалисм, Индустриал Девелопмент, анд тхе Политицс оф Дуалисм (Wест Лафаyетте, Инд.: Пурдуе Университy Пресс, 1994), 135-136.

[3] Сондхаус, 325-326.

[4] "Wилл Цроwн Арцхдуке ас Кинг оф Поланд", Тхе Неw Yорк Тимес (16. коловоза 1915.): 1; Цатхерине Радзиwилл, Тхе Аустриан Цоурт фром Wитхин (Лондон: Цасселл, 1916), 161; "Арцхдуке Цхарлес то Говерн Поланд", Тхе Неw Yорк Тимес (14. просинца 1916.): 6; "Империал Анд Фореигн Неwс Итемс", Тхе Тимес (17. свибња 1917.): 5; "Тхе Меетинг Оф Тхе Реицхсратх", Тхе Тимес (31. свибња 1917.): 5.

[5] "Тхе Пола Регатта", Тхе Тимес (12. травња 1895.): 8.

[6] "Yацхтинг", Тхе Тимес (8. коловоза 1879.): 11.

[7] "Цоурт Цирцулар", Тхе Тимес (30. липња 1900.): 8.

[8] "Цоурт Цирцулар", Тхе Тимес (2. рујна 1911.): 9.

[9] "Yацхт Рацинг Ассоциатион", Тхе Тимес (21. сијечња 1892.): 4.

[10] "Цоурт Цирцулар", Тхе Тимес (29. травња 1892.): 9.

[11] "Лаунцх оф а Роyал Yацхт", Тхе Тимес (31. свибња 1911.): 12; ""Империал Стеам Yацхт", Тхе Тимес (26. српња 1911.): 24.

[12] Неллие Рyан, Мy Yеарс ат тхе Аустриан Цоурт (Лондон: Ј. Лане, 1915), 76-77.

[13] Алманацх де Готха, 1910, п. 7.

[14] Гуy Стаир Саинтy, "Тхе Сацред Милитарy Ордер оф Саинт Степхен, Попе анд Мартyр"

[15] "Тхрее Арцхдукес Ремовед", Тхе Неw Yорк Тимес (22. рујна 1916.): 3

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

п р у Аустријски надвојводе
1. генерација	Фридрик V. • Алберт VI. • Жигмунд
2. генерација	надвојвода Кристофор • Максимилијан I. • надвојвода Иван • надвојвода Wолфганг
3. генерација	Филип I. Кастиљски • надвојвода Фрањо
4. генерација	Карло I. • Фердинанд I.
5. генерација	Филип II. Шпањолски* • Максимилијан II. • Фердинанд II. • надвојвода Фердинанд* • надвојвода Иван* • надвојвода Иван • надвојвода Фердинанд* • Карло II.
6. генерација	Карло, принц Астурије* • надвојвода Фердинанд • Рудолф V. • надвојвода Ернест • Матија • Максимилијан III. • Алберт VII. • надвојвода Wензел • надвојвода Фридрик • надвојвода Карло • Фердинанд, принц Астурије* • надвојвода Фердинанд • надвојвода Карло Ловро* • Диего, принц Астурије* • Филип III. Шпањолски* • Фердинанд III. • надвојвода Карло • надвојвода Максимилијан Ернест • Леополд V. • надвојвода Карло
7. генерација	надвојвода Карло • Филип IV. Шпањолски* • надвојвода Филип • надвојвода Иван-Карло • надвојвода Алберт • надвојвода Карло* • Фердинанд IV. • надвојвода Фердинанд* • надвојвода Алфонсо Маурицио • Леополд Вилим • Фердинанд Карло • Жигмунд Фрањо
8. генерација	Балтазар Карло, принц Астурије* • Фердинанд IV. Угарски • надвојвода Фрањо Фердинанд* • надвојвода Филип Аугуст • надвојвода Максимилијан Тома • Леополд VI. • надвојвода Карло Јосип • надвојвода Фердинанд Јосип Алојзије • Филип Проспер, принц Астурије* • надвојвода Фердинанд Тома* • Карло II. Шпањолски*
9. генерација	надвојвода Фердинанд Wензел • надвојвода Иван Леополд • Јосип I. • надвојвода Леополд Јосип • Карло III.
10. генерација	надвојвода Леополд Јосип • надвојвода Леополд Иван
11. генерација	Јосип II. • надвојвода Карло Лудовик • Леополд VII. • надвојвода Фердинанд • Максимилијан Фрањо, надбискуп-електор Кöлна**
12. генерација	цар Фрањо I. • Фердинанд III., велики војвода Тоскане • Карло, војвода Тешина • Александар Леополд, палатин Угарске • Јосип, палатин Угарске • надвојвода Антун Виктор • надвојвода Иван • надвојвода Раиниер Јосип • надвојвода Лудовик • кардинал-надвојвода Рудолф • надвојвода Јосип Фрањо* • Фрањо IV., војвода Модене* • надвојвода Фердинанд Карло Јосип* • надвојвода Максимилијан* • Карло, примас Угарске***
13. генерација	цар Фердинанд I. • Фрањо Леополд, велики принц Тоскане • Леополд II., велики принц Тоскане • надвојвода Јосип Фрањо • надвојвода Фрањо Карло • надвојвода Иван Непомук • Алберт, војвода Тешина • Стјепан, палатин Угарске • надвојвода Карло Фердинанд • Фрањо V., војвода Модене* • надвојвода Фридрик Фердинанд • надвојвода Фердинанд Карло Виктор* • надвојвода Рудолф • надвојвода Леополд Лудовик • надвојвода Ернест Карло • надвојвода Александар • надвојвода Жигмунд Леополд • надвојвода Раинер Фердинанд • надвојвода Вилим Фрањо • надвојвода Хенрик Антун • надвојвода Максимилијан Карло • надвојвода Јосип Карло
14. генерација	цар Фрањо Јосип I. • Максимилијан I. Мексички • надвојвода Карло Лудовик • надвојвода Лудовик Виктор • Фердинанд IV., велики војвода Тоскане • надвојвода Карло Салватор • надвојвода Раиниер • надвојвода Лудовик Салватор • надвојвода Иван Салватор** • надвојвода Карло • надвојвода Фрањо Јосип • Фридрик, војвода Тешина • надвојвода Карло Стјепан • надвојвода Еуген • надвојвода Јосип Аугуст • надвојвода Ладислав
15. генерација	крунски принц Рудолф • надвојвода Фрањо Фердинанд* • надвојвода Отон Фрањо • надвојвода Фердинанд Карло • надвојвода Леополд Фердинанд • надвојвода Јосип Фердинанд • надвојвода Петар Фердинанд • надвојвода Хенрик Фердинанд • надвојвода Роберт Фердинанд • надвојвода Леополд Салватор • надвојвода Фрањо Салватор • надвојвода Алберт Салватор • надвојвода Раиниер Салватор • надвојвода Фердинанд Салватор** • Алберт Фрањо, војвода Тешина • надвојвода Карло Алберт • надвојвода Лав Карло • надвојвода Вилим • надвојвода Јосип Фрањо • надвојвода Ладислав Јосип • надвојвода Матија
16. генерација	цар Карло I. • надвојвода Максимилијан Еуген • надвојвода Готтфриед • надвојвода Јурај • надвојвода Раиниер • надвојвода Леополд Марија • надвојвода Антун • надвојвода Фрањо Јосип • надвојвода Карло Пио • надвојвода Фрањо Карло • надвојвода Хуберт Салватор • надвојвода Теодор Салватор • надвојвода Клемент Салватор** • надвојвода Јосип Арпáд • надвојвода Стјепан • надвојвода Гéза • надвојвода Миховил Коломан
17. генерација	крунски принц Отон • надвојвода Роберт* • надвојвода Феликс • надвојвода Карло Лудовик • надвојвода Рудолф • надвојвода Фердинанд Карло • надвојвода Хенрик Марија • надвојвода Леополд Фрањо • надвојвода Гунтрам • надвојвода Радбот • надвојвода Иван • надвојвода Јурај • надвојвода Стјепан • надвојвода Доминик • надвојвода Фридрик Салватор • надвојвода Андрија Салватор • надвојвода Марко • надвојвода Иван • надвојвода Миховил • надвојвода Фрањо Салватор • надвојвода Карло Салватор** • надвојвода Јосип Карло • надвојвода Андрија Аугустин • надвојвода Никола Фрањо • надвојвода Иван Јакоб • надвојвода Едвард Карло • надвојвода Павао Рудолф
18. генерација	надвојвода Карло • надвојвода Јурај • надвојвода Ловро* • надвојвода Герхард* • надвојвода Мартин* • надвојвода Карло Филип • надвојвода Рајмунд Јосип • надвојвода Стјепан • надвојвода Рудолф • надвојвода Карло Кристијан • надвојвода Карло Петар • надвојвода Симеон • надвојвода Иван • надвојвода Максимилијан Хенрик • надвојвода Филип Јоаким • надвојвода Фердинанд Карло • надвојвода Конрад • надвојвода Жигмунд • надвојвода Јурај • надвојвода Гунтрам • надвојвода Леополд • надвојвода Александар Салватор • надвојвода Тадеј Салватор • надвојвода Казимир Салватор • надвојвода Матија • надвојвода Иван • надвојвода Бернхард** • надвојвода Бенедикт • надвојвода Јосип Алберт • надвојвода Павао Лав • надвојвода Фридрик Ципријан • надвојвода Бенедикт Александар • надвојвода Никола • надвојвода Сантиаго • надвојвода Павао Бенедикт
19. генерација	надвојвода Фердинанд Звонимир • надвојвода Карло Константин • надвојвода Амадео* • надвојвода Јоаким* • надвојвода Бартоломеј* • надвојвода Емануел* • надвојвода Лујо* • надвојвода Феликс Карло • надвојвода Андрија Фрањо • надвојвода Павао Иван • надвојвода Карло Кристијан • надвојвода Иван • надвојвода Тома • надвојвода Фрањо Лудовик • надвојвода Миховил • надвојвода Јосип • надвојвода Емерик • надвојвода Емерик • надвојвода Кристоф • надвојвода Александар • надвојвода Ловро Карло • надвојвода Вилим • надвојвода Иван • надвојвода Лудовик • надвојвода Филип • надвојвода Никола • надвојвода Константин • надвојвода Јакоб Максимилијан • надвојвода Леополд Амадео • надвојвода Максимилијан • надвојвода Леополд • надвојвода Константин Салватор • надвојвода Павао Салватор