Пређи на садржај

Надвојвода Карло Стјепан Аустријски

Извор: Wikipedija
Карло Стјепан
надвојвода
велики адмирал надвојвода Карло Стјепан, 1917.
Супруга надвојвоткиња Марија Терезија Аустријска, принцеза Тоскане
Дјеца
надвојвоткиња Елеонора
надвојвоткиња Рената
надвојвода Карло Алберт
надвојвоткиња Матилда
надвојвода Лав Карло
надвојвода Вилим
Пуно име
Карло Стјепан Еуген Виктор Феликс Марија
Кућа Хабсбуршко-лоренска кућа
Отац надвојвода Карло Фердинанд Аустријски
Мајка надвојвоткиња Елизабета Франциска Аустријска
Рођен 5. рујна 1860.
Жидлоцховице
Умро 7. травња 1933. (72 године)
Żywиец

Надвојвода Карло Стјепан Аустријски (њем. Ерзхерзог Карл Степхан вон Öстерреицх; 5. рујна 1860. – 7. травња 1933.), члан куће Хабсбурга и велики адмирал у Аустроугарској ратној морнарици.

Карло Стјепан рођен је у Жидлоцховицама као син надвојводе Карла Фердинанда Аустријског (син надвојводе Карла, војводе Тешина (1818.-1874.)) и његове жене надвојвоткиње Елизабете Франциске Аустријске (1831.-1903.). Рођен је у дворцу Жидлоцховицама (Гросс Сеелоwитз) крај Брна у Моравској. Крштен је као Карло Стјепан Еуген Виктор Феликс Марија. Међу његовом браћом и сестрама били су краљица Марија Терезија Баварска, надвојвода Фридрик Аустријски, краљица Марија Кристина Шпањолска и надвојвода Еуген Аустријски.

Карло Стјепан оженио се 28. вељаче 1886. у Бечу за надвојвоткињу Марију Терезију Аустријску, принцезу Тоскане (Брандеис-Алтбунзлау (Брандýс над Лабем-Старá Болеслав), 18. рујна 1862. - дворац Саyбусцх (Żywиец), 10. свибња 1933.).[1] Она је била кћи надвојводе Карла Салватора Аустријског, принца Тоскане и његове жене принцезе Марије Имакулате Бурбонско-Сицилске. Церемонија се одржала у Хофбургу, а свједочио јој је кардинал Ганглбауер.

У браку Карла Стјепана и Марије Терезије рођено је шестеро дјеце:

Војна каријера

[уреди | уреди извор]
Аустроугарска војнопоморска застава

Године 1879. Карло Стјепан именован је поморским заставником (њем. Сеефäхнрицх) у Аустроугарској ратној морнарици. За његова поморског управитеља постављен је 1879. године Фрегаттенкапитäн (послије адмирал) Херманн вон Спаун који га је пратио на путовању до Бразила и Сјеверне Америке на шкуни Саиди. Године 1896. умировљен је из активне службе. Међутим, наставио је напредовати у служби, стекавши положај адмирала 1901. и великог адмирала (њем. Гроßадмирал) 1911. године.[2] Именован је морнаричким инспектором (њем. Маринеинспектеур), чиме је постао титуларно рангирани часник морнарице. Стварни надзор над операцијама од 1914. до 1918. имали су ипак други; Антон Хаус, Маxимилиан Његован и Миклóс Хортхy служили су, сваки у одређено вријеме, као заповједници флоте (њем. Флоттенкоммандант). Године 1918. цар Карло I. именовао га је истражитељем побуне морнара у Котору (данас у Црној Гори). Карло Стјепан предложио је чистку у реорганизацији морнарице и постављање Миклóса Хортхyја за главнога заповједника.[3]

Карло Стјепан био је часник à ла суите у Њемачкој царској ратној морнарици и власнички поглавица 8. аустријске пјешачке регименте. Његов брат Фелдмарсцхалл надвојвода Фридрик био је главни заповједник Аустроугарске ратне морнарице од српња 1914. до вељаче 1917., а његов најстарији син надвојвода Карло Алберт носио је чин пуковника (њем. Оберст) при крају Првога свјетског рата.

Кандидат за пољску круну

[уреди | уреди извор]

Њемачки цар Вилим II. и цар Фрањо Јосип I. Аустријски објавили су 5. студенога 1916. 'Закон од 5. студенога' створивши Краљевину Пољску као неовисну државу с насљедном монархијом. Карло Стјепан био је разматран као кандидат за регента и напосљетку краља.[4]

У то је вријеме Карло Стјепан живио у дворцу Саyсбусцху (Żywиецу) у Галицији. Његове су шансе биле увећане чињеницом да је течно говорио пољски. Двије су се његове кћери удале за пољске принчеве који су припадали кућама Радзиwиллу и Цзарторyском. Будући да је Карло Стјепан био члан аустријске царске куће, да би постао краљем требао је допуштење главе обитељи, цара Карла I., који је оклијевао јер је сâм планирао преузети пољску круну. Штовише, обитељи Радзиwилл и Цзарторyски утјецале су се за помоћ Русији (као што су то учинили њихови претци у 18. стољећу). Додатну политичку збрку стварала је подршка надвојводе Вилима, сина Карла Стјепана украјинском национализму.

На крају је прокламација била толико нејасна и провизорна да није успјела потакнути ентузијазам међу њезиним наводним уживатељима па чак ни међу самим Нијемцима и Аустро-Угрима.

Јахташтво

[уреди | уреди извор]

Уз своју професионалну каријеру морнаричког часника, Карло Стјепан активно се занимао за јахташтво. Био је заставни часник Цесарске и краљевске јахташке ескадре у Пули (њем. Каисерлицх унд Кöниглицхе Yацхт-Гесцхwадер ин Пола).[5] Његов интерес за јахташтво одвео га је у Енглеску у неколико пригода укључујући Регату краљевске јахташке ескадре 1879.[6], 1900.[7] и 1911. године.[8] Године 1892. именован је чланом (британске) Удруге јахташких утрка.[9] Купио је неколико британских јахта укључујући Валкyру еарла Дунравена 1892.[10] и Ул компаније Рамаге анд Фергусон Лимитед 1911. године.[11]

Када је ујак Карла Стјепана надвојвода Алберт, војвода Тешина умро 1895. године, он и његова браћа наслиједили су велика имања. Његове највеће некретнине биле су у Галицији, посебице у Саyбусцху (данас Żywиецу у Пољској). Међу пословима које је ондје обављао била је Żywиечка пивовара коју су национализирали комунисти након 2. свјетског рата. Карло Стјепан имао је палачу у Пули (страдала у савезничком бомбардирању тијеком 2. свјетског рата, а послије је на том мјесту изграђен Кучанов ТТ центар) и зимску палачу на Лошињу. Такођер је имао палачу у Бечу у Wиеднер Хауптстрассе.[12]

Карло Стјепан био је баило и носитељ Великог крижа части Суверенога малтешког војног реда, витез Великог крижа португалског Реда торња и мача, витез аустријског Реда Златног руна, данског Реда слона, шведског Реда серафима, пруског Реда црног орла[13] и тосканског Реда светог Стјепана.[14] Године 1916. именован је Заштитником Пољске академије знаности и умјетности у Кракову.[15] Био је Гроßадмирал (велики адмирал) Аустроугарске ратне морнарице, што је одговарало чину Фелдмарсцхалла (фелдмаршала) у копненој војсци.

Касни живот

[уреди | уреди извор]

Након 1918. године Карло Стјепан наставио је живјети у Żywиецу који је потпао под сувереност Републике Пољске. Ондје је и умро 7. травња 1933. године. Надвојвоткиња Марија Терезија умрла је ондје мјесец дана послије, 10. свибња 1933.

  1. "Марриаге оф ан Арцхдуке", Тхе Тимес (1. ожујка 1886.): 5.
  2. Лаwренце Сондхаус, Тхе Навал Полицy оф Аустриа-Хунгарy, 1867-1918: Навалисм, Индустриал Девелопмент, анд тхе Политицс оф Дуалисм (Wест Лафаyетте, Инд.: Пурдуе Университy Пресс, 1994), 135-136.
  3. Сондхаус, 325-326.
  4. "Wилл Цроwн Арцхдуке ас Кинг оф Поланд", Тхе Неw Yорк Тимес (16. коловоза 1915.): 1; Цатхерине Радзиwилл, Тхе Аустриан Цоурт фром Wитхин (Лондон: Цасселл, 1916), 161; "Арцхдуке Цхарлес то Говерн Поланд", Тхе Неw Yорк Тимес (14. просинца 1916.): 6; "Империал Анд Фореигн Неwс Итемс", Тхе Тимес (17. свибња 1917.): 5; "Тхе Меетинг Оф Тхе Реицхсратх", Тхе Тимес (31. свибња 1917.): 5.
  5. "Тхе Пола Регатта", Тхе Тимес (12. травња 1895.): 8.
  6. "Yацхтинг", Тхе Тимес (8. коловоза 1879.): 11.
  7. "Цоурт Цирцулар", Тхе Тимес (30. липња 1900.): 8.
  8. "Цоурт Цирцулар", Тхе Тимес (2. рујна 1911.): 9.
  9. "Yацхт Рацинг Ассоциатион", Тхе Тимес (21. сијечња 1892.): 4.
  10. "Цоурт Цирцулар", Тхе Тимес (29. травња 1892.): 9.
  11. "Лаунцх оф а Роyал Yацхт", Тхе Тимес (31. свибња 1911.): 12; ""Империал Стеам Yацхт", Тхе Тимес (26. српња 1911.): 24.
  12. Неллие Рyан, Мy Yеарс ат тхе Аустриан Цоурт (Лондон: Ј. Лане, 1915), 76-77.
  13. Алманацх де Готха, 1910, п. 7.
  14. Гуy Стаир Саинтy, "Тхе Сацред Милитарy Ордер оф Саинт Степхен, Попе анд Мартyр"
  15. "Тхрее Арцхдукес Ремовед", Тхе Неw Yорк Тимес (22. рујна 1916.): 3

Библиографија

[уреди | уреди извор]
  • Рyан, Неллие. Мy Yеарс ат тхе Аустриан Цоурт. Лондон: Ј. Лане, 1915. Тхе мемоирс оф ан Енглисх говернесс ин Цхарлес Степхен'с хоусехолд.

Вањске везе

[уреди | уреди извор]