Мрамор
Ово је главно значење појма Мрамор. За друга значења, в. Мрамор (разврставање). |
Мрамор (латински из грчког) је стијена настала метаморфозом карбонатних пролита (седиментних стијена вапненаца и доломита) при увјетима повишене температуре и литостатског тлака.
Мрамор је зрнате (гранобластичне) структуре и хомогене текстуре, садржи калцит и/или доломит, а од примарних нечистоћа у седименту настају метаморфни минерали (фосферит, пироксени, тињци). Шкриљави варијаритет мрамора богат филосиликатима назива се циполин.
Мрамор се раби у кипарству и градитељству, лако се реже, обрађује и полира. У ликовној умјетности је цијењен због своје млијечне боје, полупрозирности и топлоти која подсјећа на људски додир.
У антици најзначајније грађевине и скулптуре настале су од чувеног мрамора с отока Пара (грчки: Пароса) и брда Пентеликона.
У Италији је цијењен мрамор из Царраре од којег је израђен и Мицхелангелов Давид.