Мохово

Мохово
Мохово цласс=нотпагеимаге| Мохово на карти Хрватске
Жупанија	Вуковарско-сријемска жупанија
Опћина/Град	Илок
Географске координате
- з. ш.	45.248 Н
- з. д.	19.217 Е
Становништво - - - - - - -(2001 / 2011 / 2021)
- Укупно	303
- Број домаћинстава	96
Пошта	32234 Шаренград
Позивни број	+385 032
Аутоознака	ВУ

Мохово је насеље у Републици Хрватској, у саставу Града Илока, Вуковарско-сријемска жупанија.

Становништво

Према попису становништва из 2001. године, насеље је имало 303 становника те 96 обитељских кућанстава.

Кретање броја становника 1857.-2001.

Повијест

Први сигуран запис је из 1332. године до 1337.године, када је ову жупу посјетио папин изасланик. Претпоставља се да је старо насеље Мохово било ближе Шаренграду јер се спомиње црква нашашћа Светог Крижа 1275. године, која је била изван села према посједу Белес. У средњовјековним записима 15. стољећа налазе се имена насеља Мохо, Нохо, Монох, Моно, мисли се да је ријеч о Мохову. Поријекло имена насеља је од особног имена с основом Мохо, или према обитељи Мохор, који су били утјецајни на овом простору. На земљишту од Вуковара до Мохова у до турско вријеме и чврстом низу било је јако насеље. У црквеном погледу припадало је Вуковарском архиђаконству. У Турско вријеме у управном погледу Мохово је у котар Нијемци. Мохово се дуго одржавало под Турцима, а мања су околна насеља расељена. Пред крај Турског раздобља у Мохову је било 15-ак кућа. У канонским визитацијама 1729. спомиње се Моховско-белеска црква. Мохово је и лежало пусто неколико година. Да би га населили срби из Војводине ( Сријема и нешто из Бачке). Мохово је припадало Вуковарском властелинству. У првом познатом попису из 1722. године користило је 103 јутра ораница, 28 коса ливада и 26 копача винограда. Године 1736. када је гроф Елтз преузео Вуковарско властелинство Мохово је најмање село има само 23 домаћинства и око 130 становника. Имало је несрећу да га је као и Шаренград у дугогодишњи закуп узео Пхоер вон Росентхал управитељ на имању Елтз, који је немилосрдно искориштавао становништво. У Мохову се налази и православна црква Вазнесења Господњег која је 1836. године изграђена у класицистичком стилу. После 1950-их година у Мохово се у већем броју насељава хрватско становништво из Босне и Херцеговине...:)

Култура и спорт

• НК Мохово

Знаменитости

• Црква св. Николе Тавелића
• Црква св. Вазнесења Господњег

Моховски канал

Моховски канал, Моховски прокоп, Моховски просјек или Нови Дунав, како га становници околних насеља називају, изграђен је 1892-1893. године. Овим каналом је у циљу скраћења пловног пута одсјечен велик Букински меандар који данас носи назив Букински рукавац или Стари Дунав. Моховски Канал између 1308. и 1314. ријечног километра дуг је 4,5 км а пловни пут је овдје захваљујући каналу скраћен за 12 км. Ширина пловног пута у каналу, првобитно широког око 200 а данас од 280–500 м, износила је око 30м. Наиме Моховски прокоп није у потпуности успио јер се при копању наишло, у доњем дијелу канала, на шљунчану конгломератну плочу дебљине 190 цм,која није уклоњена као и поједине истурене стијене. Посљедњим већим радовима у Каналу, обављеним 1934. и 1935. извађено је 7400м3 стјеновито-шљунковитог материјала. Овим је пловност побољшана јер се пловни пут проширио па сада износи 90м, а и канална дубина је нешто већа, па се каналом обавља несметана пловидба. Када је на водомјеру у Вуковару водостај на 0 цм, има минималну дубину 180 цм и ширину 90м. У циљу спрјечавања даљег ширења канала, уз десну обалу изграђена је 1964. обална утврда у дужини од 798 метара. Десетак година касније наставља се утврђивање, тако да је данас цијела десна обала заштићена.

Овај недовршени чланак о насељу у Хрватској: Мохово треба допунити.
Допуните га према правилима Wикипедије.