Милош Глишић
Милош Глишић (Пожега, 27. фебруар 1910. – Београд, 17. јули 1946.), је био мајор војске Краљевине Југославије, четнички командант и ратни злочинац у другом светском рату.
Суђено му је на Београдском процесу 1946. године, након чега је погубљен.
Гушење устанка у Србији
[уреди | уреди извор]Мајор Милош Глишић је био командант Пожешког четничког одреда, покрета Драже Михаиловића. По налогу Михаиловића, децембра 1941. године легализовао је свој одред код квислиншке владе Милана Недића, под новим именом Санџачки војни четнички одред.[1] Почетком 1942. је био командант Санџачких четничких одреда који су као Недићеве јединице изводили акције против партизанских снага у Санџаку.[2]
I поред статуса легализованог официра, мајор Глишић бива ухапшен од стране Гестапоа у августу 1942. године, након што је откривено да је одржавао везу са одметнутим генералом Дражом Михаиловићем. У његовом досијеу у Гестапоу (БдС) налази се писмо које је написао генералу Недићу, с молбом да интервенише код Њемаца и спријечи његову интернацију. Глишић најприје Недића подсјећа на његов »вапај« из 1941. године: »Оставите домове и послове. На оружје. Спасавајте српство од црвене немани!« Мајор Глишић тврди да се одазвао том позиву, тј. »први испалио пушку и спасио 5000 српских глава да не падну због 50 Немаца што већ беху плен комуниста у Пожеги«. Његова молба неће уродити плодом, будући да је убрзо транспортован у логор Маутхаузен. Међутим, наводи из Глишићевог писма потврђени су у извјештају једног повјереника београдске централе Абwехра (њем. Абwехрстелле), упућеног Заповједнику полиције безбједности и Сицхерхеитсдиенста у главном граду окупиране Србије:
Глишић се истакао приликом гоњења комуниста у околини Пожега—Ариље и том приликом је ослободио неколико немачких официра и војника из заробљеништва код бандита.[3][4]
Злочини
[уреди | уреди извор]У служби нациста, мајор Глишић је вршио терор над преосталим припадницима покрета отпора у Србији. У својој белешци из 1941. године, Глишић је записао следеће:
Затворене жене комунисткиње се употребљавају ... Комунистичке жене се искоришћују сексуално ...[5]
– Глишићева бележница из 1941.
Четнички командант под псеудонимом "Луј", односно пуковник Драгослав Павловић,[6] новембра 1943. године извештава Дражу Михаиловића о Глишићевом силовању и убиству заробљеница:
Био је дан и мојим очима треба веровати, јер ми понос човека и гардиског официра не дозвољава, да тако ниско паднем у овако тешким данима. Милош је силовао комунисткињу па је убио. Зато га ја нисам тужио, јер сам сматрао да о овим стварима није време реферисати и разлог да га уклоним као штетног. Опширан извештај следи.[5]
– депеша бр. 10460 од новембра 1943.
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ (Живковић 2017, п. XXV): "... Додајмо и да се легализовани четнички одред мајора Глишића, при влади Милана Недића, такође звао „Санџачки војни четнички одред“"
- ↑ „Арцхиве цопy”. Архивирано из оригинала на датум 2023-08-30. Приступљено 2023-08-14.
- ↑ Историјски архив Београда, фонд БдС, Г—346.
- ↑ Миодраг Милић, Југословени у концентрационом логору Маутхаузен, Институт за савремену историју (Библиотека Страдања и отпори), Београд, 1992, стр. 55—56.
- ↑ 5,0 5,1 http://pescanik.net/wp-content/PDF/optuznica.pdf
- ↑ https://www.znaci.org/00001/60_1_4.pdf
Извори
[уреди | уреди извор]- Живковић, Милутин Д. (2017). Санџак 1941–1943. Филозофски Фалултет, Универзитет у Београду.
- Димитријевић, Бојан Б. (2020). Војска Недићеве Србије оружане снаге српске владе 1941-1945 (3 изд.). Службени гласник. ИСБН 978-86-519-1811-0.