Милан Кундера

Милан Кундера (Брно, 1.4. 1929. – Париз, 11.7. 2023.), чешко-француски књижевник.

Живот

Милан Кундера се родио у обитељи средње класе. Његов отац, Лудвíк Кундера (1891.-1971.), своједобно ученик складатеља Леоша Јанáчека био је чешки музиколог и пијанист, а био је и на челу Јанáчекове Музичке академије у Брну (1948-1961). Милан је научио свирати клавир од оца и касније је отишао на студиј музикологије и композиције. Музиколошки утјецаји и референције бројни су у његовом књижевном опусу.

Кундера је, такођер, у Прагу студирао књижевност и естетику, но након два семестра прешао је на прашку филмску академију, гдје је слушао предавања из режије и сценаристике. Након што је године 1952. дипломирао, ондје је почео предавати свјетску књижевност.

Кундера је припадао генерацији младих Чеха који су стекли мало или нимало искуства с предратном демократском Чехословачком Републиком. На њихову су идеологију знатно утјецала искуства Другог свјетског рата и њемачке окупације; тако, године 1948., Кундера се - још младић - придружио владајућој Чехословачкој комунистичкој партији. Године 1950. он и још један чешки писац, Јан Трефулка, били су искључени из партије због «антипартијске дјелатности». Обојица су књижевно обрадила тај инцидент: Кундеру је он надахнуо за главну тему романа Шала (1967).

Кундера је поново примљен у Комунистичку партију године 1956., да би напосљетку по други пут из ње био искључен године 1970. Заједно с другим чешким умјетницима и књижевницима - попут Вáцлава Хавела - и Кундера се ангажирао у Прашком прољећу (1968), кратком раздобљу реформистичког оптимизма које је угушила совјетска инвазија Чехословачке у коловозу исте године.

Кундера је и надаље остао ангажиран у реформи чешког комунизма и оштро је јавно, у тиску, полемизирао с Хавелом, говорећи да би сватко требао остати сталожен, јер «никога још не затварају због мишљења», а «значај Прашке јесени могао би у коначници бити већи од значаја Прашког прољећа». Но на крају је Кундера напустио своје рефромистичке снове и одселио се у Француску године 1975. Француски је грађанин од 1981.

Дјела

Кундера је почео објављивати 1953. године. Писао је и на чешком и на француском језику. Задње је романе написао на француском.

Попис дјела преведених на хрватски

Романи и приповијетке

Шала (Жерт) (1967)
Смијешне љубави (Смěшнé лáскy) (1968)
Живот је другдје (Живот је јинде) (1969)
Опроштајни валцер (Валчíк на розлоученоу) (1976)
Књига смијеха и заборава (Книха смíцху а запомнěнí) (1979)
Неподношљива лакоћа постојања (Неснесителнá лехкост бyтí) (1984)
Бесмртност (Несмртелност) (1990)
Полаганост (Ла Лентеур) (1993)
Идентитет (L'Идентитé) (1998)
Незнање (L'Игноранце) (2000)

Есеји

Умјетност романа (L'арт ду Роман) (1985)
Изневјерене опоруке (Лес тестаментс трахис) (1992)
Завјеса (Ле Ридеау) (2005)

Драма

Јацqуес и његов господар (Јакуб а јехо пáн) (1975)

Вањске везе

(fr) Инципити неких Кундериних дјела
(fr) Збирка цитата из Кундериних дјела
(en) Интервју Пхилипа Ротха с Кундером (1980)
(en) Интервју Архивирано 2020-02-04 на Wаyбацк Мацхине-у Олге Царлисле с Кундером (1985)
(en) Интервју Архивирано 2001-01-26 на Wаyбацк Мацхине-у Лоис Оппенхеим с Кундером (1989)
(fr) Оцјенски рад на тему Кундере и кича
(en) Кундера и музика (Текла Бабyак)
(en) Топос базена код Кундере (2007)
(en) Рецензија романа Неподношљива лакоћа постојања Архивирано 2013-11-05 на Wаyбацк Мацхине-у (Боб Цорбетт, 2001)
((фр)) О роману Идентитет Архивирано 2012-11-11 на Wаyбацк Мацхине-у (аутор чланка Yанницк Роландеау, 2001)
((фр)) Критичка библиографија Архивирано 2012-07-25 на Wаyбацк Мацхине-у о Кундери
Стрáнка венованá списоватеľови Милану Кундерови