Пређи на садржај

Масакр у Трубару

Извор: Wikipedija
Положај Дрвара; мјесто покоља је 18 км од града Дрвара

Покољ код Дрвара 27. српња 1941. је назив масовно убиство становника Дрвара хрватске националности почињено током Устанка у Дрвару 1941. године, за вријеме другог свјетског рата.

Злочини су почињени на дан када је у Босанској Крајини и Лици избио велики устанак против марионетске Независне Државе Хрватске. Злочине су починили поједини српски устаници, претежно припадници четничких формација.

Многи савременици догађаја оспоравају масовни покољ, наводећи да су грађани хрватске националности слободно остали у Дрвару током устаничких дана, јула, августа и септембра 1941. године.[1] Међутим, постоји сугласност да су неки устаници чинили злочине из освете, противно изричитом наређењу штаба герилских одреда.[1]

Слијед догађаја

[уреди | уреди извор]

Усташки злочини

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Усташки злочини 1941.

Подстрек терору усташа у Дрварском крају представљала је наредба Независне државе Хрватске од 19. априла 1941 којом су Срби, Јевреји и Цигани стављени ван закона.[2] Концем маја и почетком јуна 1941. године, у Дрвар су стигла два транспорта прогнаника. У првом је било око триста особа, из околине Бихаћа и пограничних насеља Лике, жена дјеце и изнемогли стараца, јер су усташе одрасле и способне мушкарце издвојиле и побиле.[3] У другом је било око 350 Словенаца из околине Марибора одакле су принудно исељавани.[3] Убрзо потом, усташе су започеле терор и у самом Дрвару.

13-14. јуна 1941, похватана је већа група српских мушкараца у Дрвару одакле је спроведена у усташки затвор у Босанском Петровцу. Након мучења у затвору, усташе су највећи број ухапшеника одвели на стратиште код Рисовачке пећине, гдје су их погубили 18. јуна 1941. НДХ извори помињу убиство од 25 до 32 лица српске националности на локацији Рисовачке јаме.[4][5][6]

15-18. јуна 1941: Почињу прва убиства усташа на подручју котара Дрвар: убиство 2 мушкарца у селу Бастаси, 15. јуна 1941. Један мушкарац успио је побјећи са стријељања.[4]

25. јун 1941: Хапшење око 60 српских мушкараца у Дрвару. Ухапшеници су спроведени у усташки затвор у Бихаћу, одакле су крајем јула 1941. одведени на стратиште на Гаравицама гдје су убијени.[7]

У другој половини јула 1941. године, у село Очијево код Дрвара су дошле усташе, покупиле групу људи које су могле ухапсити, и отјерале у Кулен Вакуф. У затвору је било још много људи из других села, које су усташе сурово тукле кундацима. Повели су их некуд камионима, говорећи да ће за Загреб. Али дотјерали су их близу села Боричевца до тамошње јаме. Ту су их, уз непрестано ударање кундацима, скинули са камиона, убијали и бацали у јаму. Један од преживелих, Владо Танкосић, рањен у раме, се освијестио у јами и слушао даље пуцње, јаукање људи и пад лешева у јаму. На једном је чуо да има још неко жив. То је био Миле Пилиповић из Цвјетнића који је сам скочио у јаму пошту су му усташе убили и бацили у јаму три сина. Међу лешевима су преживјели 9 дана, након чега је организован устанак и герилци су их извадили из јаме дубоке 37 метара, лијечили и спасили. Миле је убрзо умро.[3]

Устанак у Дрвару

[уреди | уреди извор]
Главни чланци: Устанак у Дрвару 1941., Дан устанка народа Босне и Херцеговине и Устанак у НДХ 1941.

Устанак је започео нападом герилских одреда на Дрвар, ујутру 27. јула 1941. године, на основу плана који је израдио Штаб герилских одреда за Босанско Грахово и околину. За борцима су ишли сељаци, наоружани вилама, косама, секирама. Чак и крајевима где је устанак био најбоље припремљен - као у Дрвару и Босанском Петровцу - долазило је до пробијања стихије, јер су реваншистичке снаге захтевале обрачун са Хрватима и "Турцима", подразумевајући под овима Муслимане.[8]

Међу устаницима тада још није постојала чврста диференцијација између четника и партизана. Многи међу њима су, мотивирани етничком мржњом и одмаздом за усташке репресалије, чинили злочине у изолираним хрватским насељима, убијајући или тјерајући њихове становнике у збјег, чиме су догађаји 27. српња добили карактер етничког чишћења. У почетку стихијског устанка, малобројни комунисти носили су се са међунационалном мржњом, која их је све више превазилазила.[8]

Устанички злочини

[уреди | уреди извор]

На дан устанка, 27. српња 1941. у Трубару код Дрвара, устаници су зауставили влак у којем се налазио дрварски жупник Wалдемар Максимилијан Нестор, који је вршио превођење православаца у католичку вјеру.[1] Жупник и његова пратња су тада поубијани, а тијела бачена у јаму Голубњачу.[9]

Истог су дана устаници заузели сам Дрвар, који је након тога неколико мјесеци служио као сједиште слободне територије познате као Дрварска република. Према неким тврдњама, у самом граду је тада убијено око 300 Хрвата и Муслимана,[недостаје референца] при чему само дио у борби, односно само дио је припадао оружаним формацијама НДХ.[недостаје референца]

Постоје и бројна сведочења о спречавању злочина. Један од учесника догађаја, Илија Матерић, наводи како је за вријеме борбе за Дрвар заробљен директор „Шипадове“ пилане, Липњак и поведен на стријељање, јер се наводно на страни усташа борио против устанаика. Славко Родић, комадант једне од устаничких јединица, је спријечио стријељање и наредио да се то испита. Саслушање је показало да Липњак није уопште био наоружан и пуштен је.[10]

Коста Нађ описује да кад су он и још неки другови стигли у Дрвар, било је у једном логору око 150 домобрана. Неки прочетнички оријентисани устаници били су против да се домобрани ослободе. Зато су у руководству формирали народни суд. Суђење је показало да ни један од домобрана није учествовао у борби и ослобођени су. То је помогло да су се домобрани касније без већег отпора предавали. Рахела Перишић у својим сећањима наводи да су за заробљене домобране приредили културно забавни програм. „Били су вема изненађени нашим људскин односом према њима“, присјећа се.[1]

Реакције КПЈ

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Братство и јединство

Комунистичка партија Југославије се свим силама упињала да српски устанак у НДХ не пређе у међуетнички обрачун, већ остане на линији народноослободилачке борбе против окупатора и његових слугу:

Српски народе,

нашим патњама и нашом започетом борбом добили смо пријатељство цијелог свијета. Ми морамо показати цијелом свијету да смо достојни слободе за коју се боримо и помоћи коју очекујемо. Зато, браћо Срби, ми не смијемо ни у чему да будемо слични усташама. Усташки начин убијања и паљења осудио је цијели свијет. Ми не смијемо дозволити да се и међу нама појаве људи који ће из освете убијати невине жртве, уништавати имовину невиних Хрвата и муслимана. (...)

Српски народе,

Прими братску руку коју ти пружају прави и поштени синови хрватскога народа. Не изједначујмо цијели хрватски народ са усташама. Покажимо се као часни борци, достојни наших предака. Опростимо крв наше погинуле браће и сестара, јер њихову крв нећемо достојно замијенити ако пролијевамо крв невиних, него само онда ако похватамо праве кривце и злочинце. (...) Зато збијмо своје редове и пружимо братску руку оним поштеним Хрватима и муслиманима који су спремни да се боре с нама до уништења непријатеља.[11]

– ПОЗИВ ПРИВРЕМЕНОГ ГЛАВНОГ ШТАБА ГЕРИЛСКИХ ОДРЕДА ЗА ЛИКУ ПОЧЕТКОМ КОЛОВОЗА 1941.

Спомен

[уреди | уреди извор]

У спомен на те догађаје у Дрвару, у дворани гдје се данас окупљају католички вјерници постављена спомен-плоча с исклесаним именима свих идентифицираних жртава покоља. Постоји и посебна мраморна плоча са сликама и основним податцима убијених жупника из дрварске и сусједних жупа.

Повезано

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 „Устанак у Дрвару није организован с циљем истребљења Хрвата, већ за заштиту Срба, Јевреја, Рома...”. Архивирано из оригинала на датум 2016-03-04. Приступљено 2015-05-30. 
  2. ↑ Ервин Шинко, Дрварски дневник, Београдски издавачки завод 1987, страна 103.
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 Љубо Бабић, „ДРВАР 1941-1945“, издање „Просвета“ Београд 1972, страна 270. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Бабић” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. ↑ 4,0 4,1 Злочини НДХ (1993), 141.
  5. ↑ Папак (1978), 244-246.
  6. ↑ Бокан, 50-54.
  7. ↑ Бокан, 50.
  8. ↑ 8,0 8,1 Бранко Петрановић: Српски народ у устанку
  9. ↑ Вјесник Грахово и Дрвар остали без Хрвата, 8. листопада 1999.
  10. ↑ „ДРВАР“ 1941-1945, књига V, срана 556
  11. ↑ https://www.znaci.org/zb/4_5_1.htm

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Masakr_u_Trubaru&oldid=42171708”