Пређи на садржај

Ловро Кухар

Извор: Wikipedija
Прежихов Воранц

Рођење Котље, 10. коловоза 1893.
Смрт Марибор, 18. вељаче 1950.

Ловро Кухар, познат под псеудонимом Прежихов Воранц (1893 - 1950) је био словеначки писац, активиста комунистичке – марксистичке провинијенције. Борац за социјалну правду и једнакост.[1]

У књижевности је реалиста, сликар корушких прилика.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Родио се у селу Котље, 10. августа 1893. У раној младости био је пољопривредник, а бавио се и тесарским пословима. Касније је радио као физички радник у фабрикама у Трсту и Горици.

По избијању Првог свјетског рата 1914. године мобилисан је у аустроугарску војску. 1916. године дезертира у Италију.

У раздобљу између два свјетска рата бави се политичким радом. Члан је КПЈ и политички инструктор у више европских земаља. Шири маркстистичку идеологију међу радницима, указујући на буржоазију - богате, као основни узрок обесправљености и сиромаштва радника, учећи да капиталисти не купују радников рад, већ радну снагу амотризујући је оскудним надницама само онолико колики је доњи праг егзистенцијалног минимума.

Године 1934. изабран је у ЦК КПЈ (Централни комитет комунистичке партије Југославије). Судјеловао је као делегат КПЈ на Седмом конгресу Коминтерне. У јесен 1939. године се илегално враћа у Словенију - Краљевина Југославија.

НОБ – и , тачније Освободилној фронти приступа 1941.г. Њемачке окупационе снаге су га ухапсиле као илегалаца 1943. године и депортовале у концентрационе логоре у Захсенхаузену и Маутхаузену. Послије ослобођења, у слободној ФНРЈ – и био је савезни народни посланик.

Умро је у Марибору, 18. фебруара 1950.[1]

Писао је романе, новеле, есеје, приче, мемоаре, путописе. У своме књижевном раду као и у животу уопште бавио се социјалним темама досљедан својој правдољубивости и реалистичком прилазу.[1] [2]

  • Пожганица (1939.)
  • Добердоб (1940.)
  • Јамница (1945.)
  • Самоникли (1940.)

[1] [2]

Остали радови

[уреди | уреди извор]
  • Бој на пожиралнику (1935.)
  • Љубезен на одру
  • Пот на клоп
  • Први спопад, Одпустки ин Саморасники
  • Водњак

[1] [2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Лексикографски завод, Загреб, 1962.г.
  2. 2,0 2,1 2,2 Група аутора, Мала енциклопедија Просвет, Просвета, Београд, 1959.г.