Локална самоуправа
Локална самоуправа је аутономни сустав управљања локалним заједницама на ужим дијеловима државног територија. Развијеност локалне самоуправе је и један од увјета демокрације и правне државе. Самоуправа у локалним заједницама обично је прописана уставом.
Настанак
[уреди | уреди извор]Прве форме локалне самоуправе могу се препознати у Европи 15. и 16. века у виду комуна, средњовјековних градова којима су краљ или феудалци путем повеља и статута давали статус слободних градова. Ипак, локална самоуправа какву данас познајемо настала је у Енглеској која је прва имала самосталне облике управљања на ужим територијама.
Колико је значај локалне самоуправе велики, свједочи усвајање Европске повеље о локалној самоуправи из 1985. године од стране Европског савјета која јамчи основе тзв. локалне демокрације, разрађујући најважније елементе статуса локалне самоуправе. Локалну самоуправу одликује неколико карактеристика: изворна надлежност, одлучивање непосредно или путем представништва, финанцијска средства, самосталност осликана и кроз право на удруживање локалних заједница у савезе и заштита права на локалну самоуправу.
Облици
[уреди | уреди извор]У свијету постоји више облика устроја локалне самоуправе. Док је у Енглеској уобличена актима парламента и повељама, локална самоуправа формирана је у виду округа, срезова и парохија, у САД је локална самоуправа регулирана у оквиру устава и закона федералних јединица па стога постоји више различитих система локалне самоуправе: модел мјер-савјет, менаџерски и комисијски модел, као и посебан модел у варошима Нове Енглеске. С друге стране, Француска познаје опћтине, департмане и регије, с тим што и градске и сеоске опћине третира на исти начин (тзв. монотипне опћине). Локална самоуправа може бити организована као једностепена као у Швицарској, двостепена попут оних у САД, или тростепена односно као вишестепена у Енглеској или Француској. Степен учешћа грађана у управљању локалном заједницом такође са разликује од земље до земље (непосредно у САД, у облику кабинетске владе у Француској итд.). Локална самоуправа се формира према критеријима који се углавном тичу хомогености, привредних капацитета локалне заједнице и гравитирања одређеним институцијама од виталне важности за њено функционирање. Још један од услова њеног опстанка јесу финанцијска средства која црпи из изворних прихода али и из државног буџета, с обзиром да поред изворних послова од непосредног интереса за њене чланове, извршава и послове повјерене законом.
