Ланцасхире
Ланцасхире
| |
|---|---|
_in_England.svg)
| |
| У саставу | Енглеске |
| Управни облик | грофовија |
| Главни град | Престон |
| Лорд поручник Високи шериф |
Рт Хон Схуттлеwортх Јохн Барнетт |
| Површина | 2903 км² |
| Становништво | 1.460.893 |
| Густоћа | 503 становника на км² |
Ланцасхире (чита се Ланкашир, скраћено Ланцс) је хисторијска, церемонијална и неметрополитанска грофовија на сјеверозападу Енглеске.[1]
Географија
[уреди | уреди извор]Ланцасхире лежи у регији Сјеверозападне Енглеске. Има површину од 2903 км², на којој живи 1,460.893 становника.[1]
Граничи на сјеверу са Цумбријом, на истоку грофовијама Сјеверног и Западног Yорксхиреа, на југоистоку с Великим Манцхестером и на југозападу с Мерсеyсидеом. На западу му је граница Ирско море.
Град Престон на западу Линцолнсхира је административни центар.[1]
Ланцасхире је административно подијељен на 12 дистрикта; Wест Ланцасхире, Цхорлеy, Соутх Риббле, Фyлде, Цитy оф Престон, Wyре, Цитy оф Ланцастер, Риббле Валлеy, Пендле, Бурнлеy, Россендале, Хyндбурн и двије унитарне јединице Блацкбурн и Дарwен и Блацкпоол.[1]
Хисторијски Ланцасхире обухваћао је пуно већи териториј, један мањи дио који данас припада Цумбрији, добар дио данашње грофовије Мерсеyсиде укључујући и град Ливерпоол и већину метрополитанске грофовије Велики Манцхестер укључујући и сам хисторијски центар града Манцхестера.[1]
Ланцасхире се географски може подјелити на двије главне физичке регије. На истоку су то дијелови масива Пеннинес, формирани од пјешчењака и шкриљавца, чији су највиши врхови Wардс Стоне (560 м), Пендле (558 м) и Фаир Снапе 518 (м). А на југу низина испод које леже наслаге угљена, окружена тресетиштима.[1]
Највећа ријека је Риббле, која извире у Пеннинесу и тече југозападно до естуарија у Ирско море код Престона.[1]
Ниска обала разведена великим Заљевом Морецамбе и естуаријем Риббла, пружа одличне увјете за смјештај лука и љетовалишта.[1]
Количине оборина смањују се према западу, од неких 1500 мм годишње на вишим дјеловима до неких 760 мм по обалној равници.[1]
Хисторија
[уреди | уреди извор]Налазишта из прахисторије свједоче о том да су висоравни Ланцасхира врло рано насељене. Неолитски предмети су пронађени су по тресетиштима око Роцхдала, а они из брончаног доба код Wинмарлеигха, Цолне и Пиллинга. Мегалита има код Фурнесса. Из римских времена остали су остатци Мамуцијума (данашњи Манцхестер фортификације која указују на стратешку важност тога краја.
Током 7. и 8. вијека Англи, једно од англосаксонских племена, продрло је у тај крај и основало Краљевство Нортхумбрија којим су током 9. вијека овладали дански Викинзи. Бројни топоними насеља на западу указују да су их основали нордијски колонисти.[1]
Ланцасхире је за средњег вијека био сиромашан крај, изнурен граничним ратовима са Шкотском, пандемијом Црне смрти и дуготрајним ратовима двију ружа. У то вријеме и монаштво је било јако, захваљујући великим самостанима у Wхаллеyу и Ланцастеру, тако да су бројни Ланкаширци остали вјерни католичанству, чак и након реформације.[1]
Кључ за привредни развој регије била је текстилна индустрија. Током 16. и 17. вијека градови Ланцасхира почели су просперирати захваљујући производњи ланеног платна (на западу) и вунених тканина (на истоку). Индустријска револуција настала је у Ланцасхиру током 18. вијека подизањем предионица памука, које су користиле хидроенергију за покретање механичких разбоја и усвојиле творнички систем. Након 1789. кориштење парних машина повећало је њихову ефикасност, тад се отпочело са интензивним искапањем угљена. и жељезне руде из Фурнесс, који се испоручивао жељезарама, а касније бродоградилиштима у Барроw-ин-Фурнессу.[1]
Индустријски развој резултирао је наглим растом градова, као што су Манцхестер, Болтон и Блацкбурн. I Ливерпоол се повећао као главна лука за транспорт ланкаширских индустријских производа. Тад су израђени бројни канали и жељезничке пруге којим су нови индустријски градови повезани са урбаним центрима Манцхестером и Ливерпоолом.[1]
Након реформе локалне управе, Ланцасхире је 1974. знатно смањен јер су из њега издвојени Ливерпоол и Манцхестер који су постали метрополитанске грофовије Мерсеyсиде и Греатер Манцхестер.
Привреда
[уреди | уреди извор]Текстилна индустрија и рударство, гране које су омогућиле просперитет тога краја, почеле су колабирати током 20. вијека.
Након економске кризе крајем 20. вијека, привреда Ланцасхира почела се стаблилизирати као конгломерат лаке индустрије, инжењерства и услужних дјелатности. Густа мрежа аутопутева данас надопуњује жељезничку мрежу.[1]
Плодне равнице и надаље су важне пољопривредне зоне, по дистрикту Фyлде узгајају се краве музаре за млијеко, а повртларство је развијено сјеверно и јужно од естуарија Риббле.[1]
Ланцастер и Престон су трговачки и индустријски центри, док су бројни обални градови (Блацкпоол, Лyтхам Ст Аннес, Морецамбе и Флеетwоод) туристичке дестинације.[1]
