Комагена
Упозорење: Није специфицирана вриједност за "име_генитив"
| |||||||||||||||||||||||||||
|
'Краљевство Комагена' (грчки: Βασίλειον τῆς Kομμαγηνῆς, арменски: Կոմմագենէի Թագավորութիւն) је било древно краљевство смјештено на југоистоку данашње Турске у хеленистичком добу.[1]
О Комагени се врло мало зна све до 2. вијека пне. Међутим, на основу оскудних података хисторичари претпостављају да је била дио веће државе која је укључивала Софену. Каснији краљеви Комагене су тврдили да потичу од Оронтидске династије, те да су у роду с породицом која је основала Краљевину Арменију. У поузданост таквих тврдњи се се не може нитко поуздати.[2].
Вјерује се да је над подручјем Комагене власт преузело Селеукидско Царство крајем 3. или почетком 2. вијека пне. под влашћу Антиоха III Великог[2].
Та је власт трајала до године 163. пне. када је, послије смрти селеукидског краља Антиоха IV Епифана, локални сатрап Птолемеј од Комагене прогласио незавсисно краљевство са собом на челу[2]. Краљевство Комагена је своју независност успјела очувати све до године 17. н.е. када је проглашено римском провинцијом до стране цара Тиберија. Независним краљевством је постало поновно када је Антиох IV од Комагене постављен на пријестоље наредбом цара Калигуле, али је исти цар само пар година касније свргнуо Антиоха. Комагена је независност, опет под Антиохом, добила захваљујући цару Клаудију. Обновљено краљевство је трајало до године 72. када га је цар Веспазијан коначно анектирао у Царство.[3].