Киоwа

За остала значења, види Киоwа (разврставање).

Гúипä'го (Усамљени Вук), поглавица племена Киоwа

Киоwа ("принципал пеопле") је ратоборно номадско племе преријских Индијанаца које је из подручја Црних планина продрло на југ и завладало јужним преријама.

Име

Име Киоwа или Каигwу у њиховом језику означава 'принципал пеопле' (или главни народ) и вјеројатно се односио само на банду Киоwа или Каигwу и није обухваћао банде Ката, Когуи, Конгталyуи, Кингеп и Куато. Себе су Киоwе називали некада и Кwу'да или 'гоинг оут', ово је вјеројатно нека алузија на њихове честе присилне одласке, прво пред Цхиппеwама, па Сиоуxима и Шајенима. Ово је врло вјеројатно јер у властитом називу код њих за себе налазимо и друге варијанте истог или готово истог значења, то су: Тепки'нäго ("пеопле цоминг оут.") и Те'пда' ("цоминг оут."). Ово племе називало се такођер и именом Ко'мпаби'анта или "ларге типи флапс". Савезници Кајова, Киоwа Апацхе називали су их Бе'схилтцха, код Сутаио Индијанаца Ви'тäпäтúи, који је могућа варијанта Сиоуx назива Wи'тапахату "исланд бутте пеопле."

Језик

Језик киоwа данас се води као члан велике породице /пхyлум; пл. Пхyла/ Азтец-Таноан. Језично су им ( према Ј. П. Харрингтону) најближи сродници Тано Индијанци из Неw Меxица. На Поwелл-овој листи овај језик се води као самостална породица Киоwан.

Земљописни смјештај и повијест

У 17. стољећу они насељавају западну Монтану, већ око 1700. покрећу се према југоистоку у подручје ријеке Yеллоwстоне. У овом крају долазе у контакт с Индијанцима Цроw, који им дозвољавају да се населе на Блацк Хиллсу (Црним Брдима). Киоwе у овом подручју око 1710. добивају коње, вјеројатно од Врана. Баве се трговином са Арикарама, Хидатсама и Манданима, племенима која су као сеоско становништво узгајала кукуруз и продавала га номадским Индијанцима.

Овдје Киоwе нису дуго живјели, под најездом Сијукса и Чејена (које су, с друге стране, потисла из њихових земаља око Великих језера племена Ојибwа) повукли су се на југ.

Киоwе су се одселиле јужније дуж порјечја ријеке Платте према ријеци Аркансас (ријека), до земље Команча (Цоманцхес), с којима су запали у жестоке борбе. Након крвавих борби, 1790., Киоwе и Команчи успостављају трајан мир. –Према Леwису и Цларку, Киоwе су тада живјели на ријеци Нортх Платте. Недуго касније виђени су у подручјима око ријеке Аркансас. Са својим савезницима Команчима они ускоро продиру у Дуранго, нападајући успут Мексиканце, Тексашане и друга домородачка племена, особито Навахе.

Киоwе, Команчи, Цхеyенне (Шајени) и Апачи (Апацхе) 1840. ступају у конфедерацију која је заратила с насељеницима. Америчке снаге савладале су Индијанце и 1867. потписују знаменити уговор 'Медицине Лодге Треатy' у Кансасу. Овај уговор, тако познат, заправо је серија од 3 уговора. Први је потписан 21. 10. с Киоwама и Команчима. Други уговор су исти дан потписали Киоwа Апацхе. Трећи су 28. 10. потписали Арапахи и Цхеyенне.

Овим актом Индијанци су требали завршити на Индијанском Територију у Оклахоми, да би насељеници могли живјети у миру од Индијанаца. Киоwе су међутим изазвали још низ конфликата, и тек су 1879. премјештени у Оклахому. Резерват додијељен Кајовама 1901. је укинут и отворен за насељавање бијелог становништва. –Племе је (према Моонеyу) 1780. имало 2,000 душа. 1905. пописано их је 1,166; 1910. (1,126); 1923. (1,679; укључујући Киоwа Апацхе); 1930 (1,050); 1937 (2,263).

Ратна друштва

За Кајове се каже да су били најопаснији од свих сјеверноамеричких Индијанаца, дјеловали су као добро организирана и ефективна војна сила. Темељ су јој била ратничка друштва ('wарриор социетиес').

Најхрабрији од тих друштава били су Каитсенко-ратници. Каитсенко ратници били су друштво од 10 најхрабријих ратника. Каитсенко ратник није се могао жив из борбе вратити, ако није било часно. Иза Каитсенка на листи били су "бравест оф тхе браве" Таи-пекос, а иза још 6 друштава, на чијем су дну били 'Зечеви', састојало се од младих дечки.

Пјесма Каитсенко ратника

“0 Сун; yоу ремаин форевер бут wе КАИТСЕНКО муст дие, 0 Еартх yоу ремаин форевер бут wе КАИТСЕНКО муст дие..”

Сунце, ти ћеш заувијек остати, али Каитсенко морају умријети,

Земљо, ти ћеш заувијек остати, али Каитсенко морају умријети.

Живот и обичаји

Кајове су били типично преријско племе ловаца на бизоне. Код њих није записано да су ишта садили или узгајали, осим пса, и касније коња. Лук и стријела били су им главно оружје. Посједовали су велик број коња и живјели у преносивим тепее-шаторима. Ови шатори били су од коже и лако су се могли склопити, расклопити и натоварити на коње, или на запреге, зване 'траваил, травоис', које су вукли коњи или пси (у овом случају дог-травоис).

Кампови (логори; види Архивирано 2016-03-05 на Wаyбацк Мацхине-у), (јер то нису била села) код Кајова била су кружна, с улаза на исток низали су се прво шатори банде Ката (Битерс), до њих су били Когуи (Елкс Банд), затим по реду долазе Каигwу или Киоwа, Кингеп или Киñеп (Биг Схиелдс), затим Апачи Семат (Киоwа Апацхе), круг су затварали Конгталyуи (Блацк Боyс; Соy-хаy-талпупл). Нема података за Индијанце Куато који су нестали прије него су Леwис и Цларк видјели Кајове на Нортх Платти.

Кајове су били дубоко религиозни. Након што су од Врана (Цроwс, Абсарока) преузели церемонију Плес сунца (Сун Данце), она за њих постаје средиште вјере. Плес сунца одржавали су сваке године.

Кајове су вјеровали у снове и визије, а 'врећица медицине' или 'медицине бундле' је штитила племе. Кајове су касније преузели и Плес духова 'Гхост Данце', као и 'пеyоте култ'. У овим обредима Индијанци се опијају кактусом пеyоте, којега су Царризо Индијанци из Мексика, раширили међу племена сјеверно од ријеке Рио Гранде.

Кајове су се користили календаром, познатим као таимаy, на којем су пиктографским знаковима на комадима коже кронолошки записивали важне догађаје.