Ким Ил-сунг

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Ким Ил-сунг
김일성
Ким Ил-сунг

Мандат
9. рујна 1948. – 8. српња 1994.
Претходник он сам
(као предсједник привремене владе)
Насљедник Ким Јонг-ил

Инкумбент
Мандат
5. рујна 1998.

Мандат
28. просинца 1972. – 8. српња 1994.
Замјеник Ким Ил
Претходник  позиција створена
Насљедник позиција укинута

Мандат
9. рујна 1948. – 28. просинца 1972.
Замјеник Ким Ил
Претходник  позиција створена
Насљедник Ким Ил

Рођење 15. травња 1912.
Сјеверна Кореја Пјонгјанг, Сјеверна Кореја
(тада Јапанска Кореја)
Смрт 8. српња 1994.
Сјеверна Кореја Пјонгјанг, Сјеверна Кореја
Политичка странка Радничка партија Кореје
Супружник Ким Јонг-сук
(умрла 1949.)
Ким Сонг-ае

Потпис

Ким Ил-сунг, рођен као Ким Сŏнг-ју (корејски: 김일성, 金日成; Мангјонгдае, 15. травња 1912. - Пјонгјанг, 8. српња 1994.) је сјевернокорејски политичар и државник.

Рођен је у је у хршћанској породици 15. априла 1912. године у селу Мангјонгдае, Јужној Пyонган провинцији у данашњој Сјеверној Кореји, која је тада била под јапанском окупацијом. Ким Ил Сунгов прадеда с мајчине стране био је свештеник и оба његова родитеља били су активни чланови цркве.

Био је севернокорејски политичар и државник. Основао је Савез комунистичке омладине Кореје 1927. Члан је КП постао је 1931. године. Организовао је и водио Корејску револуционарну армију против јапанских освајача који су окупирали Кореју. Основао је Корејску радничку партију 1936. и постао њен председник 1945. године. Образовао је Корејску народну армију 1945. чије је врховни командант постао 1950. године. Прокламовао је Демократску народну републику Кореју 1948. године. Исте године преузео је место председника владе. Председник ДНР Кореје постао је 1972. године. Умро је 8. јула 1994. године од последица срчаног удара.

Био је ожењен Ким Јонг-сук од 1941. до њеног преминућа 1949. године, те Ким Сонг-ае од 1952. до свог преминућа.

Аутор је великог броја дела. Нека од њих објављена су на српскохрватском језику - Мемоари У корак са веком (три тома), О статегији антиимперијалистичке борбе на основу идеја Дјуче и међународним питањима, За слободан и миран нови свет, Информисање несврстаних треба да допринесе делу самосталности, Програм у десет тачака о великој консолидацији целе нације за уједињење отађжбине, Високо уздигнувши револуционарну заставу Дјуче до краја остваримо дело социјализма и комунизма.

Два пута је боравио у СФР Југославији.