Пређи на садржај

Јое Струммер

Извор: Wikipedija
Јое Струммер
Јое Струммер ин НYЦ 2002
Лични подаци
Име по рођењуЈохн Грахам Меллор
Датум рођења(1952-08-21)21. 8. 1952.
Мјесто рођењаАнкара, Турска
Мјесто смртиБроомфиелд (Сомерсет), Сомерсет, Енглеска
ЗанимањеМузичар, глумац
Музички рад
Период активности1973—2002
ЖанрПунк роцк, Роцк анд ролл, Реггае, Wорлд мусиц, разни жанрови
ИнструментиВокали, гитара, клавир
Дискографска кућаЦБС, Сонy, Хеллцат
Остало
Повезани извођачиТхе 101ерс
Тхе Цласх
Тхе Латино Роцкабиллy Wар
Тхе Погуес
Тхе Месцалерос
Службене страницеwww.струммернеwс.цом


Јое Струммер (право име Јохн Грахам Меллор 21. август 1952 - 22. децембар 2002) је био британски музичар, певач, гитариста, текстописац, глумац и фронтмен бендова 101ерс, Тхе Цласх и Тхе Месцалерос, као и привремени члан бенда Тхе Погуес. Музичким радом и друштвеним активизмом извршио је огроман утицај на панк и, уопште, рок музику. Умро је 2002. од срчаног удара.

Детињство и младост 1952-1974

[уреди | уреди извор]

Породично и социјално порекло Јоеа Струммера прилично се разликују од оног што се обично повезује уз панк и панкере. Рођен је као Јохн Меллор у Анкари (Турска), где је његов отац, Роналд Меллор (Британац рођен у Индији, делимично јерменског порекла) радио као високи британски дипломата. Његова мајка, Анн Меллор (рођ. МцКензие), болничарка, рођена је и одрасла у Шкотској. Због очевих дипломатских обавеза често се сели. Најраније детињство провео је у Мексику, Немачкој и Египту пре него што је, због школовања, са братом био послат у Енглеску. Похађао је престижну Цитy оф Лондон Фрееман'с Сцхоол. За музику је почео да се интересује случајући Беатлесе, Wхо, Јиммy Хендриxа и Роллинг Стонесе. Школске распусте проводи са родитељима, који су у то време живели и радили у Ирану, односно на Кипру. Његов старији брат Давид почео је да се интересује за окултизам и, насупрот млађем Џону, за екстремно десничарску идеологију пре него што је, у јулу 1970, починио самоубиство у лондонском Регентс парку. Рани сусрети са различитим културама, као и братовљева судбина, пресудно су утицали на формирање Струммерове личности, политичких ставова и музичког укуса. Уписује се у уметничку школу (Централ Саинт Мартин'с Цоллеге оф Арт анд Десигн) али је брзо напушта. Сели се у Неwпорт, јужни Велс, где у почетку зарађује за живот радећи физичке послове на локалној фарми. Убрзо узима псеудоним Wоодие Меллор по легендарном америчком фолк певачу Wоодиа Гутхриеу и придружује се локалном рок бенду, Вултурес (Лешинари).

101ерс 1974-1976

[уреди | уреди извор]

Незадовољан групом у којој је певао, враћа се у Лондон. Живи у сквоту у Нотхинг Хиллу, где упознаје Тyмона Догга, музичара који га учи првим гитарским акордима и са којим почиње да ради као улични свирач у лондонској подземној железници. У то време Меллор је, захваљујући специфичном стилу свирања гитаре, добио надимак Страмер (енгл. то струм - дрндати). 1974 Струммер и Догг оснивају паб рок бенд 101ерс (у слободном преводу Стојединичари), назван, по једном објашњењу, по адреси сквота у ком су живели, а по другом, по соби за мучење из романа Георге Орwелла 1984. Струммер стиче драгоцено музичко и сценско искуство које ће му бити од помоћи у раној фази Тхе Цласха. Пре распада групе издају сингл "Кеyс то yоур Хеарт/5 Стар Роцк & Ролл Петрол" а 1981, на таласу интересовања за Тхе Цласх, постхумно излази сингл "Сwеет Ревенге/Рабиес" и албум "Елгин Авенуе Бреакдоwн".

Тхе Цласх 1976-1986

[уреди | уреди извор]

101ерс су, без већих успеха, опстајали до 3. априла 1976, када је Струммер први пут уживо видео Сеx Пистолсе, тада предгрупу 101ерса и, одушевљен њиховим нонконформизмом и директношћу, пожелео да буде део надолазећег панк покрета. Са гитаристом Мицком Јонесом, и басистом Полом Симононом (Паул Симонон) из бенда Лондон СС, лондонске верзије Неw Yорк Доллса оснива Тхе Цласх (Судар, Окршај). Придружују им се бубњар Террy Цхимес (познат и под псеудонимом Торy Цримес) и, закратко, гитариста Кеитх Левене. Први концерт одржали су у Шефилду 4. јула 1976. Уз Пистолсе, Рамонесе и Тхе Дамнед, постају једни од лидера панк покрета. Насупрот деструктивном нихилизму Сеx Пистолса, Цласх су представљали конструктивну и позитивистичку страну панк рока. Струммер добија прилику да кроз експлицитне текстове о друштвеним проблемима као што су незапосленост, полицијска репресија, милитаризам и расни сукоби ширем аудиторијуму представи своја левичарска убеђења. Био је повезан са Анти-наци лигом (Анти-Нази Леагуе) а Цласх су активно учествовали у кампањи Рок против расизма (Роцк Агаинст Рацисм). 25. јануара 1977 потписују уговор са издавачком кућом ЦБС, за коју 8. априла 1977 издају први албум, назван једноставно "Тхе Цласх". У то време настаје пословица "Панк је умро оног дана када су Клеш потписали за ЦБС", коју је сковао Марк П., уредник фанзина "Сниффин' Глуе" ("Дување лепка"), потцртавајући раскорак између револуционарне правоверности панка и висококомерцијалног шоу бизниса оличеног у ЦБС-у. Уочи изласка албума, бенд напушта Тери Чајмс, а замењује га Топпер Хеадон (право име Ницхолас Боwен Хеадон), чиме је комплетирана најпознатија постава Цласха. Следе турнеје и међународни успех. После другог албума, "Гиве 'Ем Еноугх Ропе" из 1978, од стране ортодоксне панк публике чују се прве критике на рачун "препродуцираности" и "упегланости" овог издања, као и одступања од оригиналног панк звука. Одбацујући овакве оптужбе као бесмислене, Струммер је изјавио:

Ако човек нешто дуго ради, а не постаје у томе бољи, мора да је глуп.

На трећем албуму, "Лондон Цаллинг" из 1979, Цласх се још више удаљавају од првобитног музичког израза и, поред већ постојећих реге утицаја у своје песме убацују елементе рокабилија, џеза, соула, ска музике и фанка. Ово отварање ка различитим музичким утицајима доноси им велику популарност широм света, а "Лондон Цаллинг" бива проглашен, према многим анкетама, једним од најбољих рокенрол албума свих времена. Паралелно са музичким успехом, Џо Страмер и колеге из бенда постају чувени и по учесталим сукобима са законом. Познат је случај када је Страмер на концерту у Хамбургу гитаром ударио у главу насилног младића у публици, након чега је приведен. Овај инцидент емотивно га је погодио и уздрмао његову веру да музика може променити свет на боље. На четвртом, троструком албуму "Сандиниста!" из 1980 бенд наставља да експериментише, па су приметни утицаји хип хопа, даба, свинга и других музичких праваца. I поред комерцијалног успеха албума "Цомбат Роцк" из 1982, међуљудски односи унутар Клеша незадрживо крећу силазном путањом и из групе исте године, због проблема са дрогом, бива избачен Топпер Хеадон, а следеће, 1983, због сукоба са Струммером и менаџером Берние Рходесом, и Мицк Јонес. Иако је искључивање главног гитаристе и композитора практично значило крај бенда, Струмер и Симонон настављају рад под именом Клеш са гитаристима Ницком Схеппардом и Винцеом Wхитеом и бубњарем Петеом Хоwардом. У овој постави 1985 снимају албум "Цут тхе Црап", комерцијално најнеуспешнији и готово непримећен од публике и критике. Будући у дубокој личној кризи због смрти родитеља и фијаска бенда, Џо Страмер почетком 1986 распушта Клеш.

Солистичка и глумачка каријера 1986-1999

[уреди | уреди извор]

1986 Страмер пише неколико песама за саундтрек филма "Сид анд Нанцy" Алеxа Цоxа. Исте године, након помирења са Мицком Јонесом, сарађује са Јонесовим новооформљеним бендом Биг Аудио Дyнамите и учествује као коаутор већине песама на њиховом другом албуму. Током 1987, глуми у филмовима Алеxа Цоxа "Wалкер", за који је такође радио саундтрек, и "Страигхт то Хелл". Ово нису била прва Струммерова глумачка искуства, будући да је још 1980 у полудокументарном филму "Руде Боy" глумио самог себе, а 1983 се појавио у филму Мартина Сцорцесеа "Краљ комедије" ("Тхе Кинг оф Цомедy") са Робертом Де Ниром у главној улози. 1988, са пратећим бендом Тхе Латино Роцкабиллy Wар, снима песме за филм "Перманент Рецорд" са Кеану Реевесом у главној улози, а на овом саундтреку, осим Струммера, раде и Лоу Реед, Странглерс и други музичари. Албум "Еартхqуаке Wеатхер" који је 1989 снимио уз пратњу Тхе Латино Роцкабиллy Wар, иако позитивно оцењен од критичара, доживљава комерцијални неуспех, што води до раскида уговора са дотадашњим издавачем, Епиц Рецордс. Исте године добија улогу у филму Јима Јармусха "Мyстерy Траин", а 1990, у филму "I Хиред а Цонтрацт Киллер" Акија Каурисмакија глуми кафанског музичара. Две песме које изводи у овом филму издате су на промотивном синглу и потписане са "Јое Струммер & тхе Астро Пхyсицианс". 1991 замењује певача Схане МцГоwана на турнеји ирског фолк-панк бенда Тхе Погуес, са којим је већ сарађивао 1987, замењујући на турнеји гитаристу Пхила Цхеврона. Такође је, 1990, продуцирао албум Погуеса "Хелл'с Дитцх". 16. априла 1994, придружује се чешко-америчком бенду Диртy Пицтурес у Прагу, на хуманитарном концерту посвећеном жртвама рата у Босни. Том приликом је, први пут након више од десет година, свирао неке од песама из репертоара Цласха. Свирао је клавир на студијској верзији хита "Јуст тхе Оне", групе Левеллерс из 1995 и био гостујући музичар на синглу "Енгланд'с Ирие" групе Блацк Грапе 1996. Следеће, 1997, прави музику за комедију "Гроссе Поинте Бланк" са Јохн Цусацком у главној улози, а током боравка у Њујорку исте године радио је на ремиксима и даб верзијама песама 101ерса и Цласх са продуцентима Лее "Сцратцх" Перрyем и Мартие Мунсцхом. Током 90-их година Струммер је, такође, радио као ДЈ на радију ББЦ, на ком је водио и уређивао получасовну емисију под називом "Лондон Цаллинг".

Екстерни линкови

[уреди | уреди извор]