Исламски феминизам
| Феминизам |
|
Концепти Хисторија Право гласа Валови феминизма Под-типови Амазонски Према држави или регији Попис |
Исламски феминизам је облик феминизма који се бави питањима жена у исламу. Он настоји постићи потпуну једнакост муслимана, без обзира на спол и род, у јавном и приватном животу. Исламске феминисткиње промичу женска права, једнакост сполова и друштвену правду у оквиру ислама. Иако се исламски феминизам свој темељ има у исламу, неки од пионира покрета су се такођер користили елеменитима секуларног и западног феминизма, те се исламски феминизам често сматра дијелом интегралног глобалног феминистичког покрета[1]. Присташе покрета дају нагласак на учење у једнакости у Курану и настоје пропитивати патријархално тумачење исламског наука кроз Куран, хадитх (Мухамедове изреке) и шеријат' (право) како би створиле друштво правде и једнакости.[2] Исламски феминизам се опћенито сматра једним од либералних покрета у исламу.
Знамените личности
[уреди | уреди извор]- Леила Ахмед - египатско-америчка професорица женских студија
- Фадела Амара, предсједница француске организације Ни Путес Ни Соумисес (Ни Курве ни подложне)
- Qасим Амин - рани присташа женских права у исламском друштву
- Маргот Бадран - феминистичка хисторичарка и теоретичарска женских студија
- Асма Барлас - пакистанско-америчка професорица на Итхаца Цоллегеу, ауторица "Белиевинг Wомен" ин Ислам: Унреадинг Патриарцхал Интерпретатионс оф тхе Qур'ан
- Самира Беллил - француско-алжирска активистица, предсјдница Ни Путес Ни Соумисес (Ни круве ни подложне)
- Мукхтаран Биби - пакистанска активистица против силовања и за женска права
- Схирин Ебади - иранска одвјетница и активистица која је основала Друштво за заштиту људских права. Такођер и добитница Нобелове награде за мир године 2003. за напоре у промицању демокрације и права жена и дјеце.
- Фарид Есацк - јужноафрички активисти
- Соумyа Наâмане Гуессоус - мароканска активистица за женско право насљеђивања
- Заиб-ун-Нисса Хамидуллах, прва пакистанска новинска колумнистица и уредница, те прва жена која је говорила на Универзитету Ал-Азхар, ауторица Тхе Булл анд тхе Схе Девил
- Роqуиа Сакхаwат Хуссаин, 1880-1932, бенгалска ауторица Тхе Султана'с Дреам, раног дјела феминистичке научне фантастике; оснивачица школе за дјевојке
- На'еем Јеенах - јужноафричка теоретичарска и активистца
- Фатема Мернисси - мароканска ауторица
- Ебрахим Мооса - јужноафричка теоретичарка исламског права, предаје на Дуке Университy
- Схирин Несхат - америчка умјетница поријеклом из Ирана
- Наwал Ел Саадаwи - египатска ауторица
- Хода Схаараwи - рана египатска активистица за женска права
- Схамима Схаикх - јужноафричка активистица за женска права
- Зилла Хума Усман - пакистанска политичарка и активистица, убијена у фебруару 2007.
- Амина Wадуд - црна америчка професорица и активистица
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ „Арцхиве цопy”. Архивирано из оригинала на датум 2009-12-08. Приступљено 2007-08-19.
- ↑ „Арцхиве цопy”. Архивирано из оригинала на датум 2015-03-20. Приступљено 2007-08-19.
Литература
[уреди | уреди извор]
- Цанадиан Цоунцил оф Муслим Wомен Архивирано 2007-09-27 на Wаyбацк Мацхине-у Есеји за једнакост жена, темељени на Курану.
- Тхе Нобле Wомен Сцхоларс оф Хадеетх Архивирано 2007-09-27 на Wаyбацк Мацхине-у
- Тхе Модерн Муслимах Форум Архивирано 2007-03-04 на Wаyбацк Мацхине-у
- Wомен Сцхоларс оф Ислам: Тхеy Муст Блоом Агаин Архивирано 2006-06-15 на Wаyбацк Мацхине-у бy Др. Мохаммад Омар Фарооq
- ИсламицФеминисм.орг Архивирано 2014-01-05 на Wаyбацк Мацхине-у
- Wхат ис Муслим феминисм? Архивирано 2005-06-11 на Wаyбацк Мацхине-у Интродуцтион то тхе хисторy анд цонцепт оф Муслим феминисм.
- "Исламиц Традитионс анд тхе Феминист Мовемент: Цонфронтатион ор Цооператион?" бy Др. Лоис Ламyа' ал Фаруqи.
- Артицлес бy а Соутх Африцан Исламиц феминист Архивирано 2006-02-07 на Wаyбацк Мацхине-у бy Схамима Схаикх
- "Тоwардс ан Исламиц Феминист Херменеутиц" Архивирано 2007-09-20 на Wаyбацк Мацхине-у бy На'еем Јеенах, Јоурнал фор Исламиц Студиес, Вол. 21, 2001, 36-70.
- "Тхе Натионал Либератион Струггле анд Исламиц Феминисмс ин Соутх Африца" Архивирано 2011-05-26 на Wаyбацк Мацхине-у бy На'еем Јеенах, Wомен'с Студиес Интернатионал Форум 29, Јануарy 2006, 27-41.
- "Исламиц феминисм меанс јустице то wомен" интервиеw wитх Проф Маргот Бадран, Тхе Милли Газетте, Јануарy 16–31, 2004
- "Феминисм анд Ислам" Архивирано 2021-09-30 на Wаyбацк Мацхине-у аналyсис оф Феминисм фром а традитионал Исламиц перспецтиве, Марyам Јамеелах, Јулy 13тх, 2005
- "Исламисатион анд итс Импацт он Демоцрацтиц Говернанце анд Wомен'с Ригхтс ин Ислам: А Феминист Перспецтиве" Архивирано 2005-03-08 на Wаyбацк Мацхине-у бy Заинах Анwар, Центер фор тхе Студy оф Ислам анд Демоцрацy, Маy 17, 2003
- "А Децларатион оф тхе Ригхтс оф Wомен ин Исламиц Социетиес" Архивирано 2006-09-01 на Wаyбацк Мацхине-у, СецуларИслам.цом, ундатед
- "Тхе Либератион оф Wомен ин тхе Миддле Еаст" бy Азам Камгуиан, ундатед
- Фореигн Аффаирс Цоммиттее оф тхе Натионал Цоунцил оф Ресистанце оф Иран. Wомен, Ислам, анд Еqуалитy, ан ебоок
- Бадран, Маргот. "Феминистс, Ислам, анд Натион: Гендер анд тхе Макинг оф Модерн Егyпт.
- ______________ Опенинг тхе Гатес: А Центурy оф Араб Феминист Wритинг
- Дивине Феминине Архивирано 2006-12-05 на Wаyбацк Мацхине-у А феминист Суфи'с перспецтиве
- Сутхерланд, Јоан. "Тхе идеас интервиеw: Пхyллис Цхеслер", Тхе Гуардиан, Април 4, 2006
- Море то лифе тхан wиндоw дрессинг Архивирано 2013-01-11 на Арцхиве.ис-у Ин тхис специал феатуре, а суццессфул Белгиан-Алгериан Муслим wоман рецоунтс wхат ит wас лике гроwинг уп иммерсед ин тwо цултурес wитх дивергент виеwс оф wомен. Аугуст 2006
- Ахмед, Леила. Wомен анд Гендер ин Ислам: Хисторицал Роотс оф а модерн Дебате, 1992, Yале Университy Пресс, ИСБН 0-300-04942-0
- Wеавер в НАТФХЕ Архивирано 2007-03-22 на Wаyбацк Мацхине-у Ин тхе Wеавер в НАТФХЕ раце дисцриминатион цасе, ан Индустриал Трибунал упхелд а унион’с децисион нот то ассист а мембер оф ан етхниц миноритy, а Муслим wоман, wхо броугхт а цасе оф рациал харассмент агаинст а феллоw wоркер бецаусе хе цоулд лосе хис јоб. Тхе Емплоyмент Аппеал Трибунал упхелд тхе Индустриал Трибунал децисион. Алсо кноwн ас тхе Боурнвилле Цоллеге Рациал Харассмент Иссуе
- Муслим wомен таке цхарге оф тхеир фаитх, Интернатионал Хералд Трибуне, Децембер 4, 2005