Пређи на садржај

Интерлеукин 11

Извор: Wikipedija
едит
Интерлеукин 11
Идентификатори
СимболиИЛ11; АГИФ; ИЛ-11
Вањски ИДОМИМ: 147681 МГИ: 107613 ХомолоГене: 535 ГенеЦардс: ИЛ11 Гене
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
ВрстаЧовекМиш
Ентрез358916156
ЕнсемблЕНСГ00000095752ЕНСМУСГ00000004371
УниПротП20809Q3В0У3
Реф. Секв. (иРНК)НМ_000641НМ_008350
Реф. Секв. (протеин)НП_000632НП_032376
Локација (УЦСЦ)Цхр 19:
60.57 - 60.57 Мб		Цхр 7:
4.38 - 4.38 Мб
ПубМед претрага[1][2]

Интерлеукин 11 (ИЛ-11) је протеин који је код људи кодиран ИЛ11 геном.[1][2]

ИЛ-11 је мултифункционални цитокин који је прво изолован 1990. године из кичмене мождине-изведених стромалних ћелија. Он је кључни регулатор оф више евената хематопоезе, поготову стимулације сазревања мегакариоцита.[3] Он је исто познат под именима инхибиторни фактор адипогенезе (АГИФ)[4] и опрелвекин.

У поређењу са другим интерлеукинима, ИЛ-11 је релативно слабо карактерисан.

Структура

[уреди | уреди извор]

Људски ИЛ-11 ген, који садржи 5 ексона и 4 интрона, је лоциран на хромозому 19,[1] и кодира 23 кДа протеин. ИЛ-11 ис је члан ИЛ-6 цитокинске фамилије, која је особена по употреби заједничког корецептора гп130. Сигнал специфичност даје ИЛ-11Р алфа подјединица.

Сигнализација

[уреди | уреди извор]

Пренос сигнала се иницира након ИЛ-11 везивања за ИЛ-11Р алфа и гп130, што омогућава хомодимеризацију гп130 молекула. Ово омогућава гп130-асоцираној ЈАК кинази да се активира и да фосфорилише интрацелуларне тирозинове остатке на гп130.[5][6]

Функција

[уреди | уреди извор]

За ИЛ-11 је било показано да побољшава опоравак тромбоцита након хемотерапијом-узроковане тромбоцитопеније, индуцира акутну фазу протеина, модулира антиген-антитело одзив, учествује у регулацији пролиферације и диференцијације коштаних ћелија, и можда може бити коришћен као терапеутик за остеопорозу. ИЛ-11 стимулише раст одређених лимфоцита, и у моделу на глодарима, стимулише повећање кортикалне дебљине и јачање дугачких костију. Поред тога што има лимфопоетске/хематопоетске и остеотрофске особине, он функционише у многим другим ткивима, укључујући мозак, црева и тестисе.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ 1,0 1,1 МцКинлеy D, Wу Q, Yанг-Фенг Т, Yанг YЦ (1992). „Геномиц сеqуенце анд цхромосомал лоцатион оф хуман интерлеукин-11 гене (ИЛ11)”. Геномицс 13 (3): 814–9. ДОИ:10.1016/0888-7543(92)90158-O. ПМИД 1386338. 
  2. ↑ Мире-Слуис, Антхонy Р.; Тхорпе, Робин, ур. (1998). Цyтокинес (Хандбоок оф Иммунопхармацологy). Бостон: Ацадемиц Пресс. ИСБН 0-12-498340-5. 
  3. ↑ Паул СР, Беннетт Ф, Цалветти ЈА, Келлехер К, Wоод ЦР, О'Хара РМ, Леарy АЦ, Сиблеy Б, Цларк СЦ, Wиллиамс ДА (1990). „Молецулар цлонинг оф а цДНА енцодинг интерлеукин 11, а стромал целл-деривед лyмпхопоиетиц анд хематопоиетиц цyтокине”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 87 (19): 7512–6. ДОИ:10.1073/pnas.87.19.7512. ПМИД 2145578. 
  4. ↑ Каwасхима I, Охсуми Ј, Мита-Хоњо К, Схимода-Такано К, Исхикаwа Х, Сакакибара С, Миyадаи К, Такигуцхи Y (1991). „Молецулар цлонинг оф цДНА енцодинг адипогенесис инхибиторy фацтор анд идентитy wитх интерлеукин-11”. ФЕБС Летт. 283 (2): 199–202. ДОИ:10.1016/0014-5793(91)80587-S. ПМИД 1828438. 
  5. ↑ Хеинрицх ПЦ, Бехрманн I, Хаан С, Херманнс ХМ, Мüллер-Неwен Г, Сцхапер Ф (Аугуст 2003). „Принциплес оф интерлеукин (ИЛ)-6-тyпе цyтокине сигналлинг анд итс регулатион”. Биоцхем. Ј. 374 (Пт 1): 1–20. ДОИ:10.1042/BJ20030407. ПМЦ 1223585. ПМИД 12773095. 
  6. ↑ Тхомас Ј. Киндт, Рицхард А. Голдсбy, Барбара Анне Осборне, Јанис Кубy (2006). Кубy Иммунологy (6 изд.). Неw Yорк: W Х Фрееман анд цомпанy. ИСБН 1-4292-0211-4. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Yанг YЦ, Yин Т (1993). „Интерлеукин-11 анд итс рецептор.”. Биофацторс 4 (1): 15–21. ПМИД 1292471. 
  • Бхатиа M, Давенпорт V, Цаиро МС (2007). „Тхе роле оф интерлеукин-11 то превент цхемотхерапy-индуцед тхромбоцyтопениа ин патиентс wитх солид туморс, лyмпхома, ацуте мyелоид леукемиа анд боне марроw фаилуре сyндромес.”. Леук. Лyмпхома 48 (1): 9–15. ДОИ:10.1080/10428190600909115. ПМИД 17325843. 
  • МцКинлеy D, Wу Q, Yанг-Фенг Т, Yанг YЦ (1992). „Геномиц сеqуенце анд цхромосомал лоцатион оф хуман интерлеукин-11 гене (ИЛ11).”. Геномицс 13 (3): 814–9. ДОИ:10.1016/0888-7543(92)90158-O. ПМИД 1386338. 
  • Каwасхима I, Охсуми Ј, Мита-Хоњо К, ет ал. (1991). „Молецулар цлонинг оф цДНА енцодинг адипогенесис инхибиторy фацтор анд идентитy wитх интерлеукин-11.”. ФЕБС Летт. 283 (2): 199–202. ДОИ:10.1016/0014-5793(91)80587-S. ПМИД 1828438. 
  • Паул СР, Беннетт Ф, Цалветти ЈА, ет ал. (1990). „Молецулар цлонинг оф а цДНА енцодинг интерлеукин 11, а стромал целл-деривед лyмпхопоиетиц анд хематопоиетиц цyтокине.”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 87 (19): 7512–6. ДОИ:10.1073/pnas.87.19.7512. ПМИД 2145578. 
  • Wанг XY, Фухрер ДК, Марсхалл МС, Yанг YЦ (1996). „Интерлеукин-11 индуцес цомплеx форматион оф Грб2, Фyн, анд ЈАК2 ин 3Т3Л1 целлс.”. Ј. Биол. Цхем. 270 (47): 27999–8002. ПМИД 7499280. 
  • Цхéрел M, Сорел M, Лебеау Б, ет ал. (1995). „Молецулар цлонинг оф тwо исоформс оф а рецептор фор тхе хуман хематопоиетиц цyтокине интерлеукин-11.”. Блоод 86 (7): 2534–40. ПМИД 7670098. 
  • Yамагуцхи M, Мики Н, Оно M, ет ал. (1995). „Инхибитион оф гроwтх хормоне-релеасинг фацтор продуцтион ин моусе плацента бy цyтокинес усинг гп130 ас а сигнал трансдуцер.”. Ендоцринологy 136 (3): 1072–8. ДОИ:10.1210/en.136.3.1072. ПМИД 7867561. 
  • Мехлер МФ, Розентал Р, Доугхертy M, ет ал. (1993). „Цyтокине регулатион оф неуронал дифферентиатион оф хиппоцампал прогенитор целлс.”. Натуре 362 (6415): 62–5. ДОИ:10.1038/362062a0. ПМИД 8383296. 
  • Моррис ЈЦ, Небен С, Беннетт Ф, ет ал. (1996). „Молецулар цлонинг анд цхарацтеризатион оф мурине интерлеукин-11.”. Еxп. Хематол. 24 (12): 1369–76. ПМИД 8913282. 
  • Неддерманн П, Гразиани Р, Цилиберто Г, Паонесса Г (1997). „Фунцтионал еxпрессион оф солубле хуман интерлеукин-11 (ИЛ-11) рецептор алпха анд стоицхиометрy оф ин витро ИЛ-11 рецептор цомплеxес wитх гп130.”. Ј. Биол. Цхем. 271 (48): 30986–91. ДОИ:10.1074/jbc.271.48.30986. ПМИД 8940087. 
  • Бартон ВА, Худсон КР, Хеатх ЈК (1999). „Идентифицатион оф тхрее дистинцт рецептор биндинг ситес оф мурине интерлеукин-11.”. Ј. Биол. Цхем. 274 (9): 5755–61. ДОИ:10.1074/jbc.274.9.5755. ПМИД 10026196. 
  • Тацкен I, Дахмен Х, Боистеау О, ет ал. (1999). „Дефинитион оф рецептор биндинг ситес он хуман интерлеукин-11 бy молецулар моделинг-гуидед мутагенесис.”. Еур. Ј. Биоцхем. 265 (2): 645–55. ДОИ:10.1046/j.1432-1327.1999.00755.x. ПМИД 10504396. 
  • Махбоуби К, Биедерманн БЦ, Царролл ЈМ, Побер ЈС (2000). „ИЛ-11 ацтиватес хуман ендотхелиал целлс то ресист иммуне-медиатед ињурy.”. Ј. Иммунол. 164 (7): 3837–46. ПМИД 10725745. 
  • Бартон ВА, Халл МА, Худсон КР, Хеатх ЈК (2000). „Интерлеукин-11 сигналс тхроугх тхе форматион оф а хеxамериц рецептор цомплеx.”. Ј. Биол. Цхем. 275 (46): 36197–203. ДОИ:10.1074/jbc.M004648200. ПМИД 10948192. 
  • Цурти А, Тафури А, Рицциарди МР, ет ал. (2002). „Интерлеукин-11 индуцес пролифератион оф хуман Т-целлс анд итс ацтивитy ис ассоциатед wитх доwнрегулатион оф п27(кип1).”. Хаематологица 87 (4): 373–80. ПМИД 11940481. 
  • Ван дер Меерен А, Моутхон МА, Гауглер МХ, ет ал. (2002). „Администратион оф рецомбинант хуман ИЛ11 афтер супралетхал радиатион еxпосуре промотес сурвивал ин мице: интерацтиве еффецт wитх тхромбопоиетин.”. Радиат. Рес. 157 (6): 642–9. ДОИ:10.1667/0033-7587(2002)157[0642:AORHIA]2.0.CO;2. ПМИД 12005542. 
  • МцЦлоy МП, Робертс ИА, Хоwартх Љ, ет ал. (2002). „Интерлеукин-11 левелс ин хеалтхy анд тхромбоцyтопениц неонатес.”. Педиатр. Рес. 51 (6): 756–60. ПМИД 12032273. 
  • Бартз Х, Бüнинг-Пфауе Ф, Тüркел О, Сцхауер У (2002). „Респираторy сyнцyтиал вирус индуцес простагландин Е2, ИЛ-10 анд ИЛ-11 генератион ин антиген пресентинг целлс.”. Цлин. Еxп. Иммунол. 129 (3): 438–45. ДОИ:10.1046/j.1365-2249.2002.01927.x. ПМИД 12197884. 

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Interleukin_11&oldid=42272215”