Пређи на садржај

Илијска плоча

Извор: Wikipedija
Табула Илиаца Цапитолина, римски рељеф, 1. век

Илијска плоча (лат. Табула Илиаца) је генерички назив за приказивање дана током којих се одвија радња Хомерове Илијаде, који је највероватније изумио Зенодот и чији су бројни примери фрагментарно сачувани. Илијске плоче, од којих је фрагментарно сачувано нелико примерака, представљају мраморне плоче (пинакес), које су настале у доба раног римског царства, вероватно у две радионице у Риму, од којих је једна, како се чини, снабдевала клијенте скромнијих уметничких аспирација и финансијских могућности.[1]

Илијска плоча из Натионал Мусеум, Wарсаw првог стољећа БЦ - првог стољећа АД

Опис плоча

[уреди | уреди извор]

Илијским плочама обично се назива 21 мраморна плоча изрезбарена у плитком рељефу.[2] Плоче су подељене на мала правоугаона поља означена натписима и обично поређана око већег средишњег рељефа и већих натписа.[3] О величини ових плоча не може се ништа поуздано утврдити, с обзиром да поседујемо само њихове фрагменте. Чини се да је највећа правоугаона плоча била димензија 25 цм с 42 цм.

На плочама су углавном приказани призори из Илијаде и хомерских кикличних песама, Разорења Илија, Мале Илијаде и Етиопиде.[4] Једанаест малих мраморних плоча приказују сцене из тројанског рата описане у Илијади, укључујући и два округла поља с представом Ахилејевог штита. Других шест рељефа доноси приказе разорења Илија. На позадини "плоче Боргиа" (Табула Боргиа) налази се попис наслова и аутора епских песама, као и укупан број стихова у свакој песми. Премда је тај попис изазвао велико занимање, W. МцЛеод је показао да он заправо не одсликава сазнања хеленистичких филолошких истраживања, јер где год се подаци из пописа могу упоредити с утврђеним чињеницама, закључује се да аутор "плоче Боргиа" греши, при чему нпр. спомиње песму Данаиду, које ни у једном другом извору нема, а једну песму приписује Арктину. МцЛеод износи тезу да се ради о књижевној инвенцији како би се импресионирали богати скоројевићи какве представља фиктивни лик Трималхиона у Петронијевом Сатирикону, који је уверен да је Троју заузео и разорио Ханибал; Ницхолас Хорсфалл[5] сматра да је та "комбинација грешака и ерудиције" била намењена томе да импресионира управо такве богаташе који су се брзо обогатили и на брзину стекли неко образовање па су тражили такве упадљиве, али сумњиве показатеље свог образовања: "Плоча Боргиа је привид писмености за неписмене", закључује МцЛеод.[6] С друге стране, Мицхаел Сqуире сматра ове плоче софистициранијим.[7]

Табула Илиаца Цапитолина

[уреди | уреди извор]

Један од најпотпунијих сачуваних примерака јесте тзв. Табула Илиаца Цапитолина, нађена у Бовилама, око 18 км југоисточно од Рима. Плоча потиче из доба цара Августа и настала је око 15. пне.[8] На рељефима су приказане бројне сцене из тројанског рата с натписима, а међу њима је и приказ Енеје како се укрцава на брод након разорења Троје.[9] Натпис уз ту слику каже да је то илустрација сцене из (изгубљене) песме Разорење Илија старогрчког песника Стесихора из 6. века пне., но у ту тврдњу научници озбиљно сумњају још од половине 19. века.[10] У Атласу класичних старина Тхеодора Сцхреибера налази се детаљни опис плоче.[11] Табула Илиаца Цапитолина налази се данас у Капитолским музејима у Риму.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ Анна Садурска, Лес таблес илиаqуес, Wарсаw, 1964, нарочито стр. 11.
  2. ↑ Садурска 1964 пажљио је саставила каталог деветнаест плоча, којима су 1985. придодате још две, према W. МцЛеод, "Тхе 'Епиц Цанон' оф тхе Боргиа Табле: Хелленистиц Лоре ор Роман Фрауд?" Трансацтионс оф тхе Америцан Пхилологицал Ассоциатион 11 (1985), стр. 153‒165.
  3. ↑ Друга плоча из Вероне (9Д код Садурске) оивичена је с два реда правоуганих поља.
  4. ↑ Милош Н. Ђурић, Историја хеленске књижевности, Београд, 1991, стр. 103.
  5. ↑ Хорсфалл, "Стесицхорус ат Бовиллае?", Јоурнал оф Хеллениц Студиес 99 (1997), стр. 26‒48, нарочито стр. 33‒35; МцЛеод 1985, стр.163‒165.
  6. ↑ МцЛеод 1985, стр. 165.
  7. ↑ "Тхе Илиад ин а Нутсхелл: Висуализинг Епиц он тхе Табулае Илиацае" (Оxфорд; Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс, 2011), приказано у "БМЦР" 2013.02.32: http://bmcr.brynmawr.edu/2013/2013-02-32.html
  8. ↑ M. C. Хоwатсон, ед., Тхе Оxфорд Цомпанион то Цлассицал Литературе (2нд ед.), Оxфорд Университy Пресс, Оxфорд, Неw Yорк, 1997, с.в. "Табула Илиаца".
  9. ↑ "Тхе Легенд оф Аенеас анд тхе Фоундатион оф Роме." http://vergil.classics.upenn.edu/comm2/legend/legend.html Архивирано 2009-06-01 на Wаyбацк Мацхине-у. Приступљено 4. новембра 2007.
  10. ↑ "Тхе Аенеас-Легенд фром Хомер то Виргил." http://theol.eldoc.ub.rug.nl/FILES/root/BremmerJN/1987/117/aeneas.pdf[мртав линк]. Прситупљено 4. новембра 2007.
  11. ↑ Тхеодор Сцхреибер, Атлас оф Цлассицал Антиqуитиес (Лондон, 1895), стр. 176‒179. http://www.mediterranees.net/art_antique/oeuvres/iliaca/schreiber_en.html. На тој се страници налази и линк ка веома великој слици ове плоче.Приступљено 23. априла 2013.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Тхеодор Бергк Цомментатио де табула Илиаца Парисиенси. (Марбург, Тyпис Елwерти Ацадемицис, 1845).
  • Ницхолас Хорсфалл "Табулае Илиацае ин тхе Цоллецтион Фроехнер, Парис". Тхе Јоурнал оф Хеллениц Студиес 103 (1983), стр. 144–147.
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Ilijska_ploča&oldid=41220661”