Хиподамус

Једноставни **мрежни план** у граду Wиндермереу, Флорида

Хиподамус или Мрежни план је назив за план града у којем су улице посложене према ортогоналном суставу, односно гдје се све улице сијеку искључиво под правим кутем. Назив „хиподамус“ план је добио према грчком архитекту и урбанисту Хиподамусу из Милета, који је 479. пне. био задужен за организацију обнове града Милета^[1]. Ипак, први ортогонални урбанистички планови датирају много раније, а могу се наћи у Египту, Асирији, Перзији, Индији и Кини.

Антички мрежни планови

Мрежни планови датирају из античког доба и произлазе из различитих цивилизација; неки од најстаријих планираних градова пројектирани су према суставу мрежног плана. Инспирација таквом суставу сигурно су грађевине правокутног облика, чије је слагање довело до мрежног плана.

Индија

Око 2600. пне. повијесни градови Мохенџо Даро и Хараппа у долини ријеке Инд пројектирани су суставом градских блокова подијељених на равне улице које се сијеку под правим кутем, а протежу се у смјеру сјевер-југ и исток-запад. Такођер, сваки градски блок био је подијељен мањим равним улицама.

Египат

Радничка насеља у египатском граду Гизи посложена су у блоковима дугачких галерија које су одвајале улице сложене према мрежном суставу. Многа таква насеља у доба градњи пирамида грађена су истим суставом; ос сјевер-југ протезала се од краљевске палаче и сијекла је ос исток-запад која се протезала од храма, а на њиховом сјецишту налазио се средишњи трг који је био симбол везе између фараона и Бога^[2].

Бабилонија

Бабилонски краљ Хамураби који је владао у 17. стољећу пне. реконструирао је урбанистички план града Бабилона, који је постао највећим градом на свијету. Пратећи габарите храмова, градских зидина, јавних зграда и канала за наводњавање, улице града биле су строго правоцртне и широке, а сијеку се под правим кутем. Улице су биле поплочене опеком и премазане битуменом.

Кина

Традиција градње урбанистичких мрежних планова користила се у Кини од 15. стољећу пне. надаље. Смјернице је у писменом облику поставио антички кинески знанствени рад Каогонгји у којем пише како би „главни град требао имати правокутни облик“. Такођер, препоруча се градња трију врата на свакој страни града, које би требали повезивати девет главних улица које се сијеку под правим кутем. Краљев двор се требао налазити на југу, тржница на сјеверу, краљевски храм на истоку те храмове свих богова на западу. Занимљиво, овај сустав организације подсјећа на касније изграђену Диоклецијанову палачу на другом крају свијета.

Перзија

Средином 6. стољећа пне. у Перзијском Царству ниче неколико нових и унапријед планираних градова као што су Пасаргад и Перзеполис, који су пројектирани према мрежном плану ортогоналних улица. Већина перзијских зграда је квадратичног тлоцрта, што укључује ападане и краљевске палаче Кира Великог, Дарија Великог, те Ксеркса I. Перзијски вртови такођер су слиједили такав урбанистички сустав; карактеристика перзијских вртова је правокутан облик симетрично подијељен ортогоналним главним комуникацијама на четири дијела; оне формирају криж у унутрашњости парка и ту се у базенима и каналима налази вода.

Грчка

Први грчки град пројектиран према мрежном плану је највјеројатније Милет, који је обновљен према том суставу након 479. пне., а планирање града приписује се Хиподамусу из Милета. По овом урбанисту Грци су прозвали мрежни план, који се у западној култури задржао до данас. Врхунац мрежног плана код грчких полиса остварен је у граду Приена који се налази на изразито неравном терену, чији је центар био типична грчка акропола.

Рим

Сустав мрежног плана често се користио у римском урбанизму, који се изворно темељи на организацији римских војних логора познатијих под називом „каструм“. Примјери таквих римских градова могу се пронаћи у данашњем Тимгаду у Алжиру, те на примјеру Диоклецијанове палаче у Сплиту. Римски мрежни план карактеризира готово савршено ортогонални распоред улица које се крижају искључиво под правим кутем, док двије главне и најшире улице цардо и децуманус дијеле град на приближно четири једнака дијела.

Азтеци

Теотихуацан, древни град у близини данашњег Циудад де Мéxица, највећи је град саграђен према мрежном плану на америчким континентима. Главну ос града чини „Цеста мртвих“ која се протеже од градске тврђаве до пирамиде Мјесеца, док су према тој пространој улици ортогонално оријентиране све споредне улице те грађевине попут колосалне пирамиде Сунца. Око 1500. године цијели се комплекс простирао на око 20 километара четворних.

Модерни мрежни планови

Правилни мрежни растери карактеристични су за идеале ренесансних градова, односно за многе нове планиране градове што је чест случај у Сједињеним Државама. Највећи амерички градови попут Неw Yорка (посебно Манхаттан)^[3], Сан Францисца или Цхицага грађени су према строгом ортоноланом растеру гдје се улице сијеку под правим кутем, а град је подијељен на низ правокутних или квадратичних блокова.

Загребачки Доњи град, с очитим мрежастим растером
План града Цхицага из 1857. године
Град Неw Yорк као један од карактеристичних мрежних растера, поглед из зрака
Барцелона

Предности и недостаци

Цијена

Мрежни растери улица опћенито се сматрају јефтинијима од осталих урбанистичких сустава, зато јер одређена популација користи мањи број улица. Такођер, правилни распоред парцела смањује број могућих имовинско-правних спорова. Јохн Рандалл тврдио је како је мрежни план Манхаттана у Неw Yорку „побољшао купњу, продају и развој некретнина“^[1].

Пјешачке зоне

Будући како је код мрежног плана промет равномјерно растерећен, омогућено је лакше пјешачко повезивање с осталим дијеловима града. Карактеристичке препреке попут слијепих улица или фреквентних раскиржја су ријетки или их готово нема.

Сигурност

Недавне студије показале су како се више прометних несрећа догађа у приградским насељима, него у центрима градова гдје су чешћа раскрижја односно мањи градски блокови^[4]^[5]. Разлози томе могу бити велика удаљеност до болница у приградским дјеловима, као и веће брзине које аутомобили постижу у тим дијеловима града.

Реконструкција и развој

Једна од највећих потешкоћа код развоја мрежних градских растера је недостатак могућности специјализације, будући како је већина важнијих јавних објеката смјештено дуж главних градских артерија. Мрежни планови често се изводе код линеарних насеља; уз главну улицу граде се окомите споредне цесте које омогућавају најкраћи приступ главној улици, те притом раде правилни мрежни сустав. Овај сустав најчешће се раби на америчким континентима.

Означавање улица

Мрежни растер улица погодује лаком означавању улица бројевима, но у случају интерполације нове улице у постојећи мрежни сустав настаје проблем јер се улица мора именовати посебним ознакама.

Алтернативни планови

Главна алтернатива мрежном плану је централни план, гдје се цесте зракасто гранају из одређеног средишта, који је у Еуропи најчешће старији дио града. Други сустав је комбинирани, који обухваћа карактеристике мрежног и централног плана, а карактеристичан је за градове који су у почетку грађени зракасто, док су даљњим ширењем прихватили мрежасти облик.

Повезнице

Извори

↑ ^1,0 ^1,1 Кеннетх Јацксон, Црабграсс Фронтиер, Оxфорд Университy Пресс (1985), стр. 73.–76.
↑ „Антички градови - мрежни растер”. Архивирано из оригинала на датум 2012-11-11. Приступљено 2010-04-30.
↑ Тwелве Хисторицал Неw Yорк Цитy Стреет анд Трансит Мапс фром 1860 то 1967 (Јохн Ландерс)
↑ [1]^{[мртав линк]}
↑ „У.Ва. Студy Ревеалс Оутер Субурбс Море Дангероус Тхан Цитиес”. Архивирано из оригинала на датум 2006-09-03. Приступљено 2010-04-30.

Вањске везе

[Kenneth_Jackson_1985-1] 1,0 ^1,1 Кеннетх Јацксон, Црабграсс Фронтиер, Оxфорд Университy Пресс (1985), стр. 73.–76.

[2] „Антички градови - мрежни растер”. Архивирано из оригинала на датум 2012-11-11. Приступљено 2010-04-30.

[3] Тwелве Хисторицал Неw Yорк Цитy Стреет анд Трансит Мапс фром 1860 то 1967 (Јохн Ландерс)

[4] [1]^{[мртав линк]}

[5] „У.Ва. Студy Ревеалс Оутер Субурбс Море Дангероус Тхан Цитиес”. Архивирано из оригинала на датум 2006-09-03. Приступљено 2010-04-30.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]