Хантијско-мансијски аутономни округ
| |||||
Географски положај федералног субјекта у Руској Федерацији | |||||
Управно средиште | Ханти-Мансијск Ханты-Мансийск | ||||
Површина - укупно |
9. по величини - 523.100 км² | ||||
Становништво - Укупно |
36. по величини - 1.432.817 (2002.) | ||||
Политички статус | [[{{{пол стат повезница}}}|Аутономни округ]] | ||||
Федерални округ | [[{{{федерални округ}}} федерални округ|Уралски]] | ||||
Привредна регија | Западноносибирска | ||||
Службени језици | руски, хантијски језик, мансијски језик | ||||
Губернатор (Губернатор) |
Александр Васиљевич Филипенко (Александр Васильевич Филипенко) | ||||
... | ... | ||||
Законодавно тијело | ... | ||||
... | ... | ||||
Химна | ... | ||||
Аутомобилска ознака | 86 | ||||
Временска зона | Екатеринбуршко вријеме (УТЦ + 5/+6) |
Хантијско-мансијски аутономни округ је аутономни округ у Русији. Налази се у Западном Сибиру, односно у Заураљу. Саставни је дијел Тјумењске области.
Домородачко становништво су угро-финска племене Ханти и Манси, знани под скупним именом Обски Угри; језици су им блиски сродници мађарског језика.
Повијест
[уреди | уреди извор]Округ је успостављен 4. просинца 1939. године, као Остјачко-Вогулски аутономни округ (руски: Остя́ко-Вогу́льский автоно́мный о́круг). 1942. године је преименован и одтад носи данашње име.
Земљопис
[уреди | уреди извор]Главне ријеке у овом округу су Об и његова притока Иртиш.
Господарство
[уреди | уреди извор]Главни извор господарских прихода у овој јединици јест нафта; највећи дијел нафте произведен у Руској Федерацији долази из Хантијско-Мансијског аутономног округа, што даје овом субјекту изнимну господарску важност.
Управна подјела
[уреди | уреди извор]Иако је главни град Ханти-Мансијск, највећи градови у регији су Сургут, Нижњевартовск и Нефтејуганск.