Пређи на садржај

Хантијско-мансијски аутономни округ

Извор: Wikipedija

Хантијско-мансијски аутономни округ
Ха́нты-Манси́йский автоно́мный о́круг
Хăнты-Мансийской автономной округ
'    

Застава Хантијско-мансијског аутономног округа Грб Хантијско-мансијског аутономног округа

Географски положај федералног субјекта у Руској Федерацији
Управно средиште Ханти-Мансијск
Ханты-Мансийск
Површина

- укупно
- % воде

9. по величини

- 523.100 км²
- ...

Становништво

- Укупно
- Густоћа

36. по величини

- 1.432.817 (2002.)
- 2,8/км²

Политички статус [[{{{пол стат повезница}}}|Аутономни округ]]
Федерални округ [[{{{федерални округ}}} федерални округ|Уралски]]
Привредна регија Западноносибирска
Службени језици руски, хантијски језик, мансијски језик
Губернатор
(Губернатор)
Александр Васиљевич Филипенко
(Александр Васильевич Филипенко)
... ...
Законодавно тијело ...
... ...
Химна ...
Аутомобилска ознака 86
Временска зона
Екатеринбуршко вријеме
(УТЦ + 5/+6)

Хантијско-мансијски аутономни округ је аутономни округ у Русији. Налази се у Западном Сибиру, односно у Заураљу. Саставни је дијел Тјумењске области.

Домородачко становништво су угро-финска племене Ханти и Манси, знани под скупним именом Обски Угри; језици су им блиски сродници мађарског језика.

Повијест

[уреди | уреди извор]

Округ је успостављен 4. просинца 1939. године, као Остјачко-Вогулски аутономни округ (руски: Остя́ко-Вогу́льский автоно́мный о́круг). 1942. године је преименован и одтад носи данашње име.

Земљопис

[уреди | уреди извор]

Главне ријеке у овом округу су Об и његова притока Иртиш.

Господарство

[уреди | уреди извор]

Главни извор господарских прихода у овој јединици јест нафта; највећи дијел нафте произведен у Руској Федерацији долази из Хантијско-Мансијског аутономног округа, што даје овом субјекту изнимну господарску важност.

Управна подјела

[уреди | уреди извор]

Иако је главни град Ханти-Мансијск, највећи градови у регији су Сургут, Нижњевартовск и Нефтејуганск.