Гуам
Гуам Guåhan | |
---|---|
Гесло: "Wхере Америца'с Даy Бегинс" | |
Химна: "Фанохге Цхамору" | |
Главни град | Хагåтñа |
Највећи град | Дедедо |
Службени језици | Енглески и Цхаморро |
Етничке скупине | 37,1% Цхаморро, 26,3% Филипинци, 11,3% Пацифички Оточани, 6,9% бијелци, 6,3% остали Азијати, 2,3% остали, 9,8% мијешани[1] |
Демоним(и) | Гуамци |
Говернмент | |
Барацк Обама (D) | |
• Гувернер | Фелиx Перез Цамацхо (Р) |
Мицхаел W. Цруз (Р) | |
Површина | |
• Укупно | 541,3 км2 (190..) |
Становништво | |
• Процјена за 2009 [2] | 178.000 (181..) |
• Попис из 2000 | 154.805 |
• Густоћа | 320 /км2 (37..) |
БДП (ППП) | процјена за 2000 |
• Укупно | 2,5 мрлд. $(проц. 2005)1 (167..) |
• Пер цапита | 15.000 $(проц. 2005)1 |
Валута | Амерички долар (УСД) |
Временска зона | УТЦ+10 (Цхаморроско стандардно вријеме) |
Позивни број | +1-671 |
Веб-домена | .гу |
Териториј Гуам или Гвам (на цхаморру: Гуåхåн) је оток на западном Тихом оцеану. организирани је и неутјеловљени териториј САД-а.
Домородачко становништво су Цхаморри. Цхаморри су први настанили Гуам прије око 3.500 година.
Главни град је Хагåтñа, бивша Агана (писано Агаñа). Гуамово господарство се углавном ослања на војне базе САД-а и на туризам (гости из Јапана).
Америчке војне базе заузимају 1/3 цијеле површине отока. УН-ов одбор за деколонизирање је укључио Гуам на УН-ов попис несамоуправних територија.
Повијест
[уреди | уреди извор]Гуамова повијест као колоније је најдужа међу тихооцеанским отоцима, почевши од Магелланове посјете 1521., када је исти путовао око свијета.
Гуам је постао важна одморишна постаја на шпањолској трговинској рути између Филипина и Мексика.
Док се за културу народа Цхаморро може рећи да је јединствена (чак и у присподоби са сусједним Сјеверним Маријанским отоцима, културе Гуама и Сјеверних Маријана су под великим утјецајем шпањолске културе и традиције.
САД су преузеле власт над отоком 1898. након битке код Гуама у шпањолско-америчком рату. Гуам је најјужнији оток у Маријанима и ова политичка промјена је раздвојила судбине Гуама и Сјеверних Маријана (укључујући и Саипан и Тиниан). Гуам је постао успутна опслужна постаја за америчке бродове који су путовали од и према Филипинима.
За вријеме другог свјетског рата, Гуам су напале и освојиле јапанске снаге. Сјеверни Маријани су постали јапански протекторат још прије рата, и као посљедица, сјеверномаријански Цхаморри су били савезници Јапанцима. Гуамски Цхаморри су били третирани од стране јапанске војске као непријатељ којега су заузели.
САД су борбом вратиле оток (Гуамска битка 1944.) од Јапанаца.
Иако су Сјеверни Маријани исто ослобођени од власти јапанских милитариста и дошле су под САД-ову власти и статус "цоммонwеалтха", некакви културолошки јаз је остао између гуамских и сјеверномаријанских Цхаморра.
Кад је донесен "Органиц Ацт оф 1950", америчко држављанстов је зајамчено гуамском становништву, и полако је оток стекао полуаутономни статус као организирани териториј.
Гуам је претрпио катастрофичне штете 1997. након великог тајфуна Паке, који је ударио на оток Гуам, имајући при томе скоро категорију 5 по Саффир-Симпсоновој љествици.
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ „ЦИА ФАцтбоок: Гуам”. Архивирано из оригинала на датум 2013-12-03. Приступљено 2010-03-19.
- ↑ „Wорлд Популатион Проспецтс – Табле А.1”. УН Департмент оф Ецономиц анд Социал Аффаирс. Приступљено 21. 07. 2009.