Греатер Лондон
Греатер Лондон
| |
|---|---|
| |
| У саставу | Енглеске |
| Управни облик | Грофовија |
| Лорд поручник Давид Јонес |
Кен Олиса Мартин Беаумон |
| Површина | 1572 км² |
| Становништво | 8.173.941 |
| Густоћа | 5.200 становника на км² |
| Wеб страница | |
Греатер Лондон, преведено Велики Лондон (службено енглески: Цоунтy оф Греатер Лондон), је један од 48 енглеских церемонијалних грофовија на југоистоку Енглеске од 8,173,941 становника, који живе на површини од 1572 км².[1] Греатер Лондон има и статус регије, па има и административну функцију, али у њему није Цитy оф Лондон који је посебна грофовија. Извршни орган метрополитанске грофовије Греатер Лондон је Управа Великог Лондона (Греатер Лондон Аутхоритy) са сједиштем у Соутхwарку са градоначелником на челу.
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Греатер Лондон је административно подјељен на 33 независана бороугха, од којих 14 формира Унутрашњи Лондон (енглески: Иннер Лондон), а остали Вањски Лондон (Оутер Лондон). Бороугхи Унутрашњег Лондона су Цамден, Хацкнеy, Хаммерсмитх анд Фулхам, Харингеy, Ислингтон, Кенсингтон анд Цхелсеа, Ламбетх, Леwисхам, Неwхам, Соутхwарк, Тоwер Хамлетс, Wандсwортх, Цитy оф Wестминстер и Цитy оф Лондон.
Деветнаест бороугха Вањског Лондона су; Баркинг анд Дагенхам, Барнет, Беxлеy, Брент, Бромлеy, Цроyдон, Еалинг, Енфиелд, Греенwицх, Харроw, Хаверинг, Хиллингдон, Хоунслоw, Кингстон упон Тхамес, Мертон, Редбридге, Рицхмонд упон Тхамес, Суттон и Wалтхам Форест.[1]
Териториј Великог Лондона поклапа се готово са читавом хисторијским грофовијом Миддлесеx (већи дио Великог Лондона сјеверно од ријеке Темзе), али и дијеловима хисторијских грофовија Кент, Ессеx и Хертфордсхире, и великим дијелом хисторијског Сурреyа.[1]
Хисторија
[уреди | уреди извор]Све до 1889. једини дио Лондона који је имао неку административну функцију, независну од тадашњих грофовија био је Цитy оф Лондон, тада стјешњен на простору средњовјековног града.[1] У периоду 1889.-1965., егзистирао је Цоунтy оф Лондон, који се простирао по дијеловима хисторијских грофовија Миддлесеx, Сурреy и Кенту, простору на ком данас налази Унутрашњи Лондон, укључиво и два вањска бороугха Неwхам и Харингеy.[1]
Након експлозивног раста приградских насеља у 19. вијеку, 1889. помакнуте су границе грофовије. Међутим, већ до средине 20. вијека приградска насеља су се проширила далеко изван граница Лондонске грофовије. У покушају да се разријеши тај раскорак 1965. основани су данашњи окрузи (бороугхи) уједињењем неколико постојећих бороугха и квартова, на штету околних грофовија, да се формира нова метрополитанска грофовија Греатер Лондон.[1]
