Грчка

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Хеленистичка Република Грчка[1]
Ελληνική Δημοκρατία
Гесло: Ελευθερία ή Θάνατος, "Слобода или смрт" (традиционално)
Положај  Грчка  (дарк греен) – он тхе Еуропеан цонтинент  (греен & дарк греy) – ин Европска унија  (греен)  —  [Легенд]
Главни градАтина
37°58′0″Н, 23°43′0″Е
Највећи градглавни_град
Службени језицигрчки
Религија
православље
Демоним(и)Грци
Говернмент
Катерина Сакелларопоулоу
Киријакос Мицотакис
стварање
1. јануар 1822
3. фебруар 1830
11. јун 1975
Површина
• Укупно
131,957 км2[2] (97..)
Становништво
• Попис из 2012
10,816.286[3] (77..)
• Густоћа
82[4] /км2 (120..)
БДП (ППП)процјена за 2014 
• Укупно
$271.308 биллион[5] (51..)
• Пер цапита
24,574 $[5] (41..)
БДП (номинални)процјена за 2014 
• Укупно
249.449 мрлд. $[5] (44..)
• Пер цапита
22.594 $[5] (37..)
Гини (2012)34.3[6]
средњи
ХДИ▬ 0.853[7]
јако висок (29..)
ВалутаЕуро (€)б (ЕУР)
Временска зонаЕЕТ
• Љети (ДСТ)
УТЦ+3 (ЕЕСТ)
Позивни број+30
Веб-домена.грц
  1. Резултати грчког пописа се односе на држављане, с обзиром да Грчка не прикупља податке о етницитету.
  2. прије 2002, грчка драхма.
  3. Домена .еу се користи, као и у другим државама чланицама Европске уније.

Грчка (грч. Ελλάδα [еˈлаðа]; службено Хеленистичка Република, грч. Ελληνική Δημοκρατία [елиниˈци ðимокраˈти.а]; историјски Хелада, стгрч. Ἑλλάς [ˈхɛлəс]), држава у јужном делу Балканског полуострва, између Егејског мора на истоку, Јонскога на западу и Средоземнога на југу. На северозападу граничи с Албанијом, на сјеверу с Севрном Македонијом и Бугарском, а на истоку с Турском; обухваћа 131 957 км2.

Грчка се налази на крижању Европе, Азије и Африке. Садржи баштину класичне Грчке, Бизантског царства те скоро четири вијека отоманске власти [8]. Сматра се колијевком западне цивилизације и родним мјестом демокрације,[9] западне филозофије,[10] Олимпијских игара, западне књижевности, политичких наука, најважнијих научних принципа и драме[11] (укључујући трагедију и комедију), те је имала посебно дугу и богату хисторију с културним наслијеђем које је утјецало на Европу, Сјеверну Африку и Блиски Исток. Данас је Грчка развијена земља, чланица Европске уније од године 1981 те Економске и монетарне уније од 2001. Атена, Солун, Пиреј и Патра су највећи градови у држави.

Географија

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Географија Грчке
Види такође: Попис градова у Грчкој

Грчка излази на Егејско, Јонско, и на Медитеранско море између Албаније и Турске. Налази се на 39 степени СГШ и 22 степена ИГД.

Копнене границе су јој дуге укупно 1.288 км. Граничи се са Албанијом у дужини од 282 км, Бугарском 494 км, Турском 206 км, Републиком Македонијом 246 км. Обале су јој дуге 13.676 км.

Обала је веома разуђена, са мноштвом острва, полуострва и залива. Њихова обала је по разуђености друга у Европи. Највећи део државе је под планинама, највиши врх је Олимп са 2.911 метара надомрске висине. Земља није погодна за развој пољопривредне културе осим у неким долинама уз реку.

Рељеф Грчке је претежно планински. Дуж западних обала пружају се Пиндске планине, на које се настављају планине на Пелопонезу и Криту. У североисточном делу су Родопске планине. Низија је мало и настале су таложењем речних наноса. То су у долини реке Пиниос Тесалија, у долини реке Вардар Солунска низија и у долини реке Марице Тракија. Тло је на овом простору нестабилно, због чега су чести земљотреси.

Територијална организација

[уреди | уреди извор]
Главни чланци: Периферије Грчке и Префектуре Грчке
Сателитски снимак

Грчка је неформално састављена из неколико историјско-географских области:

Грчка је издељена на 13 периферија (περιφέρειες), док се Света гора, црквена држава на полуострву Атос, налази под грчким суверенитетом.

Свака периферија је издељена на више нома или префектура (νομοί,νομός), којих укупно има 54.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Демографија Грчке

Грчку настањује око 10 милиона Грка. Грчка је најчистија етничка држава на Балкану. Грци чине више од 95 процената становништва а остале етничке мањине су Турци, Албанци и Македонци. Од самог почетка, односно од времена када је Грчка први пут настањена, пре неких 7.000 година па до данашњих дана, њени становници су се трудили да докажу да су људи посебног кова. I данас се велики број Грка поноси својим пореклом и историјом у којој су границе ове земље много пута биле померане.

Религија

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Религија Грчке
Црква Грчке православне цркве

Више од 95 процената Грчке популације припада грчкој православној цркви (једна од три веће врсте хришћанства) која је овде традиционално већинска. Скоро сви Грци поштују правила о браку и сахрани које ова црква прописује. Цивилни бракови су уведени 1980. године. Главни религијски празници су Васкрс и празник Успење Пресвете Богородице.

Многи Грци се за ове празнике враћају у своја родна места, да би их прославили уз јагњеће печење и добро вино. Неких 10 процената припадника ове Цркве су тзв. старокалендарци, који су одбили грегоријански календар (усвојен 1923. године у Грчкој) и још поштују јулијански календар.

Модерни грчки језик је језик већине популације. Модерни грчки користи исти алфабет који су користили и становници у античким временима. Током 19. и 20. века грчки језик био је предмет дискусија. Грчки научници су покушали да преуреде модерни грчки и да га направе сличнијим некадашњем језику. Они су увели Катаревуса форму грчког језика који се разликовао од Демотике (модерни говорни језик у Грцкој) у граматици, синтакси и неким речима. Од 1976. године Демотике је постао главни језик у Грчкој. После модерног грчког најзаступљенији су немачки и енглески, као и језици мањина: турски, албански и македонски језик.

Политика

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Политика Грчке

Грчка је по државном уређењу парламентарна република (монархија је одбијена на референдуму 8. децембра 1974).

Привреда

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Привреда Грчке
Коринтски канал раставља Пелопонез од грчког копна. Дуг је 6,3 км, широк 22 м и дубок 8 м.

Грчка је развијена земља са равијеним риболовом, индустријом, па донекле и пољопривредом. По извјештају из 1998. године 7 процената државних прихода било је од ових делатности. Више се гаје маслине, дуван, памук, грожђе и још неке врсте воћа. Козе и овце су обележје грчког сточарства. Шуме обухватају 28 процената површине државе. Грчка привреда налази се под утицајем страног капитала, али у последње време јача државни сектор, а самим тим и унутрашња улагања.

Пољопривреда је слабије развијена због недостатка погодног тла али се све више наводњава тако да је сваке године све веће производња. Главне пољопривредне културе су: пшеница, кукуруз, јечам, пиринач, маслине, агруми и мандарине. Такође се практикује и виноградарство.

Рударство, условљено природним богатством руда, се у последњем веку поприлично развило. Грчка је богата рудама: боксит, манган, никл, цинк, барит, сумпор, со, сребро и др.

Индустрија се развила последних 30 година. Развијена је обојена металургија, прехрамбена, текстилна, хемијска, електротехничка, фармацеутска, текстилна индустрија, бродоградња, кожна и дрвна индустрија. Такође постоји и неколико рафинерија нафте у Грчкој.

Култура

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Грчка култура

Култура Грчке се развијала током периода од неколико хиљада година, са својим почетком Микенске културе, настављајући углавном у Класичну Грчку, током Хеленског периода, током утицаја Римског Царства и свог Грчког Царства које је настало на налеђу Византијског Царства.

Обичаји

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Грчки обичаји

Многе грчке жене се удају у раним двадесетим, док мушкарци претендују да се жене касније, најчешће у 30-им. Кроз неколико прошлих деценија жене су добиле већа права, али у грчком друштву је и даље јачи утицај мушкараца. За старе Грке породица, религија, традиција и образовање представљају главне вредности.

Кухиња

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Грчка кухиња
Баклава

Најчешћи састојци грчких оброка су говедина, јагњетина, пилетина и свињетина. Риба и морски плодови се конзумирају на острвима и у великим градовима. Не сме се заборавити ни маслиново уље које овим састојцима даје леп укус. Салате се једу уз главна јела. Традиционално јело је сувлаки (ражњић од јагњећег или свињећег меса, са биљним додацима и помфритом). Десерти су најчешће неке врсте воћа или баклава. Познато јело јесу и кокоретси (састоји се од јагњеце џигерице).

Ручак је главни оброк и сервира се око 14 часова, али због обавеза и радног времена многи ручају увече око 19 часова. Ресторани нуде богат избор јела, тако да за Грке није непријатно да уђу у кухињу ресторана и изаберу шта желе из многобројних лонаца са храном.

Књижевност

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Грчка књижевност

Најпознатији савремени грчки песник је Јоргос Сеферис, добитник Нобелове награде за књижевност 1963. године. Његова поезија је пуна симболике и једноставне лепоте. Други велики грчки песник, Одисеј Елитис, добитник је Нобелове награде за књижевност за 1979. годину "за своју поезију која, на позадини грчког предања, сензуалном снагом и интелектуалном јасноћом одсликава борбу модерног човека за слободу и стваралаштво".[12] Константин Кавафи, грчки песник који је већину живота провео у Александрији у Египту, добио је међународно признање у 20. веку. Други велики песници грчког литерарног процвата у двадесетом веку су Јанис Рицос, Милтос Сахтурис, Тасос Ливадитис и Манолис Анагностакис. Од прозних писаца најпознатији је Никос Казанцакис чији су романи „Грк Зорба“ (1943.), „Последње Христово искушење“ и „Христос поново разапет“ доживели светску славу и преведени на многе језике. Други значајни савремени прозаисти су Василис Василикос, Реа Галанаки и Такис Теодоропулос.

Биљешке

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ „Грееце: Говернмент”. Wорлд Фацтбоок. Централ Интеллигенце Агенцy. 15 Марцх 2007. Архивирано из оригинала на датум 2016-08-25. Приступљено 7. IV 2007. 
  2. ↑ „Цоунтрy Цомпарисон: Ареа”. Тхе Wорлд Фацтбоок. Централ Интеллигенце Агенцy. Архивирано из оригинала на датум 2020-11-13. Приступљено 7. I 2013. 
  3. ↑ „Анноунцемент оф тхе демограпхиц анд социал цхарацтеристицс оф тхе ревисед Ресидент Популатион оф Грееце аццординг то тхе 2012 Популатион – Хоусинг Ценсус.” (ПДФ). Пираеус: Хеллениц Статистицал Аутхоритy. 20 Марцх 2014. Архивирано из оригинала на датум 2015-09-24. Приступљено 20- ИИИИ 2014. 
  4. ↑ „Анноунцемент оф тхе ресултс оф тхе 2011 Популатион Ценсус фор тхе Ресидент Популатион” (ПДФ). Пираеус: Хеллениц Статистицал Аутхоритy. 28 Децембер 2012. Архивирано из оригинала на датум 2013-11-13. Приступљено 24. VIII 2013. 
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 „Грееце”. Интернатионал Монетарy Фунд. Приступљено 29. VI 2014. 
  6. ↑ „Гини цоеффициент оф еqуивалисед диспосабле инцоме (соурце: СИЛЦ)”. Еуростат Дата Еxплорер. Приступљено 5. I 2014. 
  7. ↑ „2014 Хуман Девелопмент Репорт Суммарy”. Унитед Натионс Девелопмент Программе. 2014. стр. 21–25. Приступљено 27. VII 2014. 
  8. ↑ "Грееце." Енцyцлопæдиа Британница. 2006. Енцyцлопæдиа Британница Онлине. 6 Септ. 2006 <http://search.eb.com/eb/article-9106266>.
  9. ↑ Финлеy, M. I. Демоцрацy Анциент анд Модерн. 2д ед., 1985. Лондон: Хогартх.
  10. ↑ Хисторy оф Пхилосопхy, Волуме 1 бy Фредерицк Цоплестон
  11. ↑ Броцкетт, Осцар Г. Хисторy оф тхе Тхеатре. 6тх ед., 1991. Бостон; Лондон: Аллyн анд Бацон.
  12. ↑ Званична презентација Нобелове фондације:[1].

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Grčka&oldid=41809578”