Пређи на садржај

Георг Wилхелм Пабст

Извор: Wikipedija
Георг Wилхелм Пабст
Режисер Георг Wилхелм Пабст (десно) и глумац Алберт Прéјеан (као Мацкие Мессер) приликом снимања филма L'Опéра де qуат'соус (Опера за три гроша) године 1931.
Биографске информације
Рођење(1885-08-25)25. 8. 1885.
Рауднитз, Чешка, Аустро-Угарска (данас Чешка Република)
Смрт29. 5. 1967. (доб: 81)
Беч, Аустрија
СупружникГертруде Хеннингс (1924–Грешка израза: Неочекивани < оператор)
Опус
Дјелатни период1901–1957
Знаменита дјела

Георг Wилхелм Пабст (25. аугуст 1885 - 29. мај 1967) био је аустријски филмски режисер, познат као један од најуспјешнијих и најутицајнијих европских синеаста на крају нијеме ере, односно доба транзиције на звучни филм.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Пабст се родио у породици жељезничког радника у данашњој Чешкој. Када је године 1914. избио први свјетски рат, затекао се у Француској, гдје су га тамошње власти као држављанина непријатељске Аустро-Угарске интернирале у логор, гдје је остао до 1919.

Послије рата је наставио каријеру у театру, одакле се пребацио у кинематографију Wеимарске Њемачке. Прво значајније остварење му је била социјална драма Улица без весеља из 1925. године, која је имала проблема са цензуром, али такођер учинила звијезду од Грете Гарбо. Слиједио је низ запажених остварења које су тада доминантни експресионистички стил настојала замијенити тзв. Новом стварношћу. Највећи успјех је имао са Пандорином кутијом и Дневником изгубљене дјевојке, два филма у којима је од америчке глумице Лоуисе Броокс учинио међународну звијезду.

Пабст је наставио радити и након доласка звучног филма, а његова остварења са почетка 1930-их су му због експлицитног пацифизма и интернационализма прискрбили репутацију љевичара и непријатељство од нациста који су јачали у Њемачкој и његовој домовини. Након што су нацисти 1933. дошли на власт у Њемачкој, емигрирао је у Француску гдје је наставио радити. У љето 1939. се, у никад разјашњеним околностима, посјетио домовину која је у међувремену била припојена нацистичком Трећем рајху. Пабст је касније да је то учинио из "породичних разлога"; у сваком случају, избијање другог свјетског рата га је спријечило да се врати у Француску. Пабст је тада почео радити Бавариа Филм и снимио је неколико филмова, а послије је оптужен да је помагао нацистичкој ратној пропаганди, те му је репутација била прилично начета. Настојећи се ослободити оптужби, Пабст је након рата снимио неколико експлицитно анти-нацистичких филмова, али они, као ни посљедња, комерцијално усмјерена остварења, нису забиљежила велико одушевљење код критике. Каријеру му је прекинула Паркинсонова болест.

Годину дана након смрти су градске власти Беча 1968. у знак пажње по њему дали име једној улици.

Филмографија

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Георг Wилхелм Пабст, « Сервитуде ет грандеур де Холлywоод », Ле рôле интеллецтуел ду цинéма, Парис, СДН-Институт Интернатионал де Цоопéратион Интеллецтуелле, 1937, пп. 251–255
  • Бартхéлéмy Аменгуал, Г.W. Пабст, Парис, Сегхерс, 1966
  • Лее Атwелл, Г.W. Пабст, Бостон, Тwаyне Публисхерс, 1977
  • Јеан Митрy, Хистоире ду цинéма. Арт ет индустрие, 5 волумес, Парис, Едитионс Университаирес – Ј.П. Деларге, 1967–1980
  • Сиегфриед Крацауер, Де Цалигари à Хитлер. Уне хистоире псyцхологиqуе ду цинéма аллеманд, Парис, Фламмарион, 1987
  • Тхе Филмс оф Г.W. Пабст. Ан еxтратерриториал цинема, едитед бy Ериц Рентсцхлер, Неw Брунсwицк, Рутгерс Университy Пресс, 1990
  • Јохн Баxтер, "Г.W. Пабст" ин Интернатионал Дирецторy оф Филмс анд Филммакерс, Цхицаго, 1990, пп. 376–378
  • Г.W. Пабст, хераусгегебен вон Wолфганг Јацобсен, Берлин, Арген, 1997
  • Енрицо Гроппали, Георг W. Пабст, Фирензе, Ла Нуова Италиа, 1983
  • Марц Ван ден Бергхе, Ла мéмоире импоссибле. Wестфронт 1918 де Г.W. Пабст. Гранде Гуерре, солдатс, аутоматес. Ле филм ет са проблéматиqуе вус пар ла 'Петите Иллустратион' (1931), Бруxеллес, 2001 [1] Архивирано 2007-09-28 на Wаyбацк Мацхине-у

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Georg_Wilhelm_Pabst&oldid=41122705”