Пређи на садржај

Египатска митологија

Извор: Wikipedija
Ра, главно египатско божанство тијеком Старог и Средњег краљевства

Египатска митологија је једна од митологија која се заснива на тотемизму, односно вјеровању у свете животиње. Карактеризирају је божанства с људским тијелом и главом животиње, с тим да постоје изнимке. Једна од главних дијелова религије древног Египта јесте вјеровање у загробни живот, чему свједочи велик број пронађених гробница, међу којима су пирамиде највеће, затим велик број мумија, статуа, али и бројна божанства повезана са загробним животом. Већина богова има анкх, свети знак живота.

Египћани су се клањали боговима, штовали их и приносили им жртве. Сматрали су их господарима свијета. Вјеровали су у тисуће богова. Тако је било увијек, осим за раздобља Амарне. По наредби фараона Екхнатона, храмови су затворени, а изграђен је нови град - Амарна. У Амарни су штовали Атона - Сунчев диск. Приказима старих богова уништавана су лица. За вријеме инвазија Грка, Тхотх је повезиван са Хермесом. Тијеком владавине Римљана, уведено је кршћанство, те су храмови затворени. Издана је наредба да се забрани штовање поганских богова. Тада је Египат преживио све, осим губитка својих богова.

Свемир

[уреди | уреди извор]
Изида и Озирис, заштитници града Абyдоса

Стварање

[уреди | уреди извор]

Према египатској митологији, првотно је постојао оцеан Нун, који се спомиње као и бог. Из њега је изронио брежуљак. Али постоје 3 мита о настанку богова из Нуна. Први потјече из Хелиополиса, Града Сунца, те говори да је на почетку из Нуна рођен бог Сунца. Изворни мит каже да је то Атум, али је послије у миту спомињан Ра. У Новом краљевству, мит говори да је Амон-Ра бог Сунца. Бог Сунца је испљунуо Шуа и Тефнут, близанце, а из његовог ока је настала Хатор. Други мит долази из Мемфиса, гдје се вјеровало да је створитељ свега и Атумов отац Птах, бог умјетника. Трећи мит, из Хермополиса, каже да је на почетку постојао и оцеан Нун, и бог Нун. Бог Нун имао је жену Наунет, а обоје су били водене силе. Уз њих су били још неки богови, а важнији су Амон и Амаунет. Амон у овом миту није Сунце, већ живот.

Изглед свемира

[уреди | уреди извор]

Египћани су вјеровали да свемир чине богови који су персонификације елемената природе. Геб је Земља, он лежи доље. На њему је Шу, зрак, који раздваја Геба од Нут, неба. Нутино тијело је небо, а њиме се крећу Сунце, Мјесец и звијезде. Оцеан Нун је око Геба те представља сва мора, а налази се и на небу па је небо плаво. Већина других богова живи на небу, док Озирис са мртвима живи у подземљу - Дуат. Ријека Нил је света ријека, а њезин бог је Хапy, персонификација воде и обиља. Сет је владар пустиња које окружују долину Нила.

Загробни живот

[уреди | уреди извор]

Египћани су вјеровали у живот послије смрти. То вјеровање потјече из саге о Изиди и Озирису. Они су владали Египтом на почетку. Њихов брат Сет био је љубоморан на њих, па је сковао уроту. Постоје три иначице мита о томе како се Сет ријешио Озириса - прва каже да се претворио у крокодила, друга да се претворио у воденкоња, а трећа, Плутархова верзија, каже да је Озирис жртва уроте. Сет је убио Озириса, и настала је смрт. Анубис и Изида су ипак оживјели Озириса, који је постао владар царства мртвих. Кад би човјек умро, његова би душа дошла у подземље - Дуат, гдје би му се судило. Души би поставили многа питања и навели гријехе. Анубис би стајао крај ваге и мотрио срце и перо које симболизира Ма'ат, божицу правде и истине. Ако би душа прошла, Тхотх би то забиљежио, а Хорус би душу одвео Озирису, до којег су стајале Изида и Нефтис.

Покојник би уживао у погребном животу, а могао се придружити посади Ра, који је сваког дана путовао небом доносећи људима свјетлост и топлину. Постојале су посебне Књиге мртвих и чаролије које су свећеници читали при извођењу обреда. Покојника би мумифицирали и положили у гробницу.

Повезивање с грчком митологијом

[уреди | уреди извор]

Грчка и египатска митологија имају много заједничког. На примјер, Нун је у Грцима био Понт или Океан, бог мора. Амон, египатски краљ богова тијеком Новог краљевства, Грцима је био Зеус. Неитин грчки пандан је Атена. Грци су сматрали да су Тхотх и Анубис једнаки Хермесу, па је настао Херманубис. Озирис је изједначен с Дионизом, а Сет с Тифоном. Хатор је Грцима нимфа Ио, а Изида Деметра. Грцима су, додуше, богови животињских глава били бизарни и необични, али су неке прихватили.

Важнији египатски богови

[уреди | уреди извор]
Египатско схваћање изгледа свемира
  • Нун - оцеан према хелиополиском миту, бог према хермополиском миту.
  • Ра - бог Сунца, има главу орла, у Старом и Средњем краљевству краљ богова.
  • Амон-Ра - спој Ра и Амона, бога Тебе, старога града.
  • Амаунет - прва Амонова жена, настала из Нуна.
  • Мут - божица мајчинства, друга Амонова жена.
  • Кхонсу - бог Мјесеца, заједно са својим родитељима Амоном и Мут заштитник Тебе.
  • Кхепри - бог јутарњег Сунца, скарабеј.
  • Атум - бог залазећег Сунца, овнова глава, спој с Раом (Ра-Атум).
  • Шу - бог зрака.
  • Тефнут - божица воде, кише и влаге, лавља глава.
  • Хатор - божица-крава, "око бога Ра", заштитница мртвих.
  • Геб - бог Земље и вегетације.
  • Нут - божица неба, мајка звијезда и богова.
  • Озирис - потомак Нут и Геба, њихов најстарији син, бог плодности.
  • Изида - божица љубави, брака и живота, Озирисова жена.
Свећеник с маском Анубиса, Сенеђемова гробница
  • Сет - бог главе вука, владар пустиња.
  • Нефтис - божица ноћи и гробница, Сетова жена, Озирисова љубавница.
  • Анубис - бог-шакал, првотно краљ подземља, незаконити Озирисов син.
  • Хорус - бог-сокол, постоје два Хоруса - сокол и бог људског тијела и соколове главе.
  • Четири Хорусова сина - четири бога, штите канопе и мумије, помажу им моћне божице.
  • Тхотх - бог-ибис, заштитник писара, бог Мјесеца.
  • Секхмет - божица-лавица, ратница, окрутна и осветољубива.
  • Сесхат - божица писања, мудрости и знаности, записничарка богова.
  • Неит - божица рата, древна сјверна божица, влада луком и стријелом, "Мајка Богова".
  • Таwарет - божица-воденкоња, заштитница дјеце и трудница.
  • Хапy - бог Нила и воде, даје плодност Земљи, важнији сељацима од самог Ра.
  • Ма'ат - божица истине, правде и свемирског реда, сматрана фараоновом сестром, надгледава рад цијелог свемира.
  • Собек - бог-крокодил, бог плодности, скривен у мочвари.
  • Селкис - божица шкорпиона и лијечења, заштитница мумија и фараона.
  • Бес - бог весеља и плеса, чудни патуљак, пратитељ Таwарет.
  • Птах - бог умјетности, према мемфиској митологији, створитељ неба и Земље, Атумов отац.
  • Хнум - бог-ован, лончар, створио је људе на свом лончарском колу.
  • Мин - бог плодности мушкараца и ерекције, "Бик Своје Мајке".
  • Хух - бог небеске вјечности и бесконачности, један од створитеља свијета, уз Нуна и Амона.
  • Кек - бог таме, створитељ свемира.
  • Апоп - кобра, дијете Неит, непријатељица Ра.
  • Аммут - чудовиште од више дијелова, прождире зле људе.
  • Двије даме - сестре близанке, Wадјет и Некхбенет.
  • Сфинга - чудовиште људске главе и лављег тијела, премда може имати главу овна, позната је Велика сфинга у Гизи.
Вагање срца, Књига мртвих писара
  • Феникс - света чаробна двосполна птица, спомиње се и у Кини.
  • Хеqет - божица-жаба, знак живота и плодности.
  • Меретсегер - божица-кобра, заштитница Долине краљева у Теби.

Повезано

[уреди | уреди извор]

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Egipatska_mitologija&oldid=42170314”