Дуги рат
Ово је чланак о оружаном сукобу на почетку 17. вијека. За насеље у Хрватској, види Дуги Рат. За остала значења, види Дуги рат (разврставање). | Дуги рат Петнаестогодишњи рат у Мађарској | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Сегмент Османско-хабсбуршких ратова | |||||||
| |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
 Аустрија Свето Римско Царство  Хабсбуршка Краљевина Мађарска[1].svg){kind=small} Краљевина Хрватска[1] Краљевина Чешка  Кнежевина Трансилванија Влашка  Молдавија  Запорошки козаци Шпанија  Српски хајдуци Папинска Држава  Млетачка Република  Електорат Саксонија Тоскана  Перзија Витезови св. Стјепана.svg){kind=small} Војводство Феррара.svg){kind=small} Војводство Мантова Војводство Савоја
|
 Османско Царство.svg){kind=icon} Кримски Канат Ногајски Канат | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
| Рудолф II, светоримски цар Иствáн Боцскаи Гyöргy Тхурзó Херманн Цхристоф вон Руссwурм |
Мурад III Мехмед III Ахмед I Синан Паша Хасан Предојевић Тирyаки Хасан Пасха Дамат Ибрахим Пасха Лала Мехмед Пасха | ||||||
| Снаге | |||||||
| 95.000[2][3] | 160.000–180.000[2][3] | ||||||
| Жртве и губици | |||||||
| непознати, тешки | непознати, тешки | ||||||
Дуги рат, такођер познат као Дуги турски рат, односно Тринаестогодишњи рат или Петнаестогодишњи рат био је оружани сукоб који се од 1593. до 1606. водио на подручју Балкана, Централне и Источне Европе између Османског Царства на једној, те коалиције кршћанских држава на челу са Светим Римским Царством и династијом Хабсбург на другој страни. Започео је 1591. године као серија мањих чарки на тадашњој граници Хабсбуршког и Османског Царства, да би ескалирао у већи сукоб тек након неуспјеха османских снага да заузму Сисак 1593. године. Рат, у коме су обје стране користиле вазалне кршћанске феудалце у данашњој Мађарској и Румуњској се највећим дијелом водио око мањег броја граничних упоришта, а значајно је економски исцрпио обје стране. Коначно је довршен Миром у Зситватороку који је границе уредио по начелу статус qуо анте белло, али кога су Хабсбурговци, због престанка обавезе да плаћају тадашњи данак Турцима и признања Рудолфа II за цара тумачили као своју дипломатску побједу. Њиме је на граници два царства успостављен релативан мир који ће потрајати скоро шест деценија.
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 Цсорба, Цсаба; Јáнос Естóк анд Конрáд Саламон (1998). Магyарорсзáг Кéпес Тöртéнете. Будапест: Хунгариан Боок-Цлуб. ИСБН 963-548-961-7. 62.-64. п.
- ↑ 2,0 2,1 Ервин Липтаи: Магyарорсзáг хадтöртéнете I. 1984. ИСБН 963-326-337-9
- ↑ 3,0 3,1 Зсигмонд Пацх: Магyарорсзáг тöртéнете 1526–1686, 1985. ИСБН 963-05-0929-6
