Пређи на садржај

Држава (Платон)

Извор: Wikipedija
Издање из 1713.

Република или Држава (грчки наслов: πολιτεία) је темељно дјело грчког филозофа Платона, и она у најбољем свијетлу показује промишљања Платона као идеалистичког утописте. Платонов идеализам је посебно сликовито показан у "Држави" у познатом дијелу о пећини (више на главном чланку о Платону).

Платонова држава је идеалистичка из разлога што она не постоји већ треба да буде продукт свјесне дјелатности људи. За разлику од свог дјела Закони у "Држави" Платон трага за апсолутно најбољом државом, и у овоме лежи утопистичка категорија "Државе". За Платона друштвени поредак идеалне државе чине три класе: филозофи, војници и робови. Филозофи су уједно и управљачи државе, војници су чувари, а робови су произвођачи. Платон је уочио да приватна својина квари човјека, па је одлучио да прве двије класе не могу посједовати приватно власништво. Веома важна чињеница за функционисање овакве државе лежи у Платоновом концепту правде, односно праведности која тражи да:" Свако ради свој посао". По Платону етички идеал је постићи врлину, а она се заснива на знању. То је тежња ка идеји добра као врхунској вриједности. Идеја добра се не може остварити само у појединцу него истовремено у заједници, односно у држави. Ради тога филозофи треба да имају врлину која се заснива на знању, а војници да посједују врлину храбрости.

Критика концепта Платонове државе

[уреди | уреди извор]

За Платонову државу се може рећи да је темељни регулатор свих дјелатности у њој, и да је она интерсубјективна категорија. Њено функционисање није овисно од субјективног хтијења појединца. Управо ради тога Карл Поппер за концепт Платонове државе каже да није само тоталан него и тоталитаран, јер не постоји ни аутономија друштва ни аутономија појединца у односу на саму државу.

Разлика између Платонове и Аристотелове државе

[уреди | уреди извор]

Платон је у својој "Држави" покушао да формулише апсолутно најбољу државу, док је Аристотел тврдио да не постоји апсолутно најбоља држава већ само релативно најбоља држава у односу на постојеће стање. Платонова идеална држава има три сталежа (филозофи, војници, робови), док Аристотелова има два сталежа и то: управљачки сталеж и сталеж робова. Аристотел је погрешно формулисао почетну премису о робовима а то је да су они такви по својој природи, док су у стварности они такви зато што их таквим чини друштво. У самој тој тврдњи Аристотел је формулисао и расну теорију друштва.

Аристотел је био реалнији од Платона из разлога што се залагао за државу по узору на Атину. Он је проучавао постојеће уставе грчких држава и из њих извлачио закључке. Аристотел је, такођер, државу приказивао у органицистичком облику.

Детаљнија анализа дјела

[уреди | уреди извор]

На почетку књиге води се расправа између Сократа и Тресимаха, о правичности. Тресимах говори да је правичност оно што служи јачем, да свака државна власт доноси законе у своју корист и кажњава сваког ко прекрши те законе и да је неправедност моћнија него праведност и даје срећнији живот и зато је кориснија. Овдје Сократ побија његов став и говори да је неправедност њеваљаство и незнање и да оно сије мржњу, а праведност је државотворна врлина и мудрост. Сократ наводи како су сви људи погрешиви, те да је могуће да владар донесе закон који ће му више штетити него користити, па је онда дужност поданика да слиједе те законе, те је правичност и оно што штети јачем.

По Платону држава настаје зато што нико није себи довољан. Чињеница је да су људи по природи одређени да боље раде неке послове, те је ова чињеница и подјела рада предуслов развоја државе. Разлог стварања државе лежи у узајамном подпомагању људи ради задовољавања животних потреба, и то на основу подјеле рада, јер свако је разликује по природним способностима. Најпростија држава састоји се из малог броја грађана, од којих се једни брину за храну, други за стан, трећи за одјећу и обућу итд. Ово је примјер здраве државе у коју касније долазе досељеници, те ускоро простор те државе постаје премален и то изазива рат.

Цијели државни посао се дијели на привреду, одбрану и управу. Сваки од ових послова припада одређеном сталежу, па је Платон у својој идеалној држави људе подјелио у три сталежа, а то су: владари (филозофи), чувари (војници) и трећи сталеж чине сељаци, радници, занатлије, трговци, робови.

Платон говори о чуварима државе. Према њему чуварима је потребно да буду васпитани, да буду пријатељи и да буду немилосрдни према непријатељима. Да би то постигли морају се учити гимнастичким и музичким образовањем и васпитањем. Као први облик васпитања су митови, и то само они митови и приче које ће погодовати развоју чувара. Храброст, племенитост, побожност су врлине чувара. Гимнастичко васпитање служи тјелу. Ако се чувар превише посвети музици онда он постаје слаб борац, док ће претјеривање у гимнастичком васпитању створити јаког и звјерског борца.

Пошто је најбољи у свом послу онај који је у њему најпогоднији, то ће владар државе бити из редова чувара. Он мора да прође низ провјера способности и отпорности на пороке. Чувари се не смију лоше понашати према грађанима. Они ће имати посебан третман становања, неће имати властиту својину, а награда ће им бити оно што им грађани донесу као захвалност за службу. Јести ће заједно с другима, и бити ће им забрањено да користе злато и сребро, јер су богови у њих уградили и злато и сребро. Ако стекну сопствену земљу, постаће земљорадници и управници, умјесто чувари и владари и уз то ће постати више обазриви на унутрашње него на вањске непријатеље, те ће се цијела држава почети распадати.

Свако треба да се бави оним за што је најспособнији, а чувари најбоље чувају када се потпуно разликује нпр. земљорадника. У држави не смије бити богаства и сиромаштва, јер и једно и друго слаби способност појединаца. Зато ће у спољној политици држава сав плијен давати савезницима, чиме ће их придобијати. Те државе неће постајати моћније, јер ће у њима тада бити више држава, богаташа и сиромаха. Код таквог непријатеља увијек можеш новцем да један дио окренеш против другог.

Судско и љекарско занимање биће уређено законодавством, а оба ће се бринути о грађанима који су тјелесно и душевно здрави, док ће тјелесно болесне и слабе пустит да умру, а душевне болеснике ће осудити на смрт.

Држава која је овако уређена заслужује да се назива мудром, храбром и правичном. Мудрост се налази код оних који управљају државом. Храброст се налази у сталежу чувара. Правичност значи обављати свој посао. Ако појединци обављају посао који најбоље знају и за који су способни држава ће бити правична.

Платон је велику пажњу посветио заједници жена и дјеце. Жене чувари морају да добију исто васпитање и образовање као мушкарци чувари. Сократ даље наводи да те жене морају припадати свим чуварима, и не смију живјети са једним чуварем. I дјеца, такођер, морају бити заједничка, а родитељи не смију познавати своју дјецу. То може довести до неконтролисаног мјешања, што држава не може допустити. Правило је, дакле, да најбољи људи што чешће имају однос с најбољим женама, да би се изродила најбоља дјеца. Храбри и снажни ратници добијаће најбоље жене, а дјецу ће одгајати држава, храниће их мајке, али тако да не знају које је њихово дијете. Свако оплођавање ван дозвољених година биће санкционисано, а након тих година биће дозвољено узимање жена за сапутнице. Пошто се неће знати ко је коме родитељ, жене и мушкарци ће сматрати својом дјецом сву дјецу, а та дјеца ће сматрати својом браћом и сестрама другу дјецу. У рат иду заједно, воде и старију дјецу са собом, да би непосредно учила вјештину. Ови ратници неће узимати друге Хелене за робове, већ само барбаре. Од палих Хелена узимаће само оружје и неће их пљачкати. Државни ратници неће пљачкати ни земљу храмове, неће палити куће нити сматрати све за непријатеље, већ само мали број, јер су сви Хелени.

У држави филозофи морају постати краљеви, или садашњи краљеви постати филозофи. Он морају постати најбољи чувари државе и закона. Да би се пронашли прави владари, потребно је чуваре бацити на низ испитивања, јер је најтеже наћи таквог човјека, такву природу, која је и склона учењу и непобједљива у борби. Када се нађе најбоља особа за то, филозофи се морају побринути да та особа не одбија да служи срећи других, јер је могуће да ће напустити свакодневна занимања.

Филозоф може да постане владар тек након педесете године, када је прошао сва могућа васпитања и образовања. Када једном на трону буду филозофи, они ће из државе истјерати све старије од десет година, задржаће дјецу и почети да их одвикавају од дотадашњих обичаја.

Тимократија, олигархија, демократија и тиранија су четири облика државног уређења која су лошија од државе. Сва четири уређења Платон сматра болестима државе

  • Тимократија: аристократија прелази у тимократију када дође до раздора међу владарима.
  • Олигархија: оно уређење које се заснива на процјени имовине, у којем владају богаташи, а сиромаси не учествују у власти. Та је држава вишеструка, јер је подјељена на богате и сиромашне и они живе у непријатељству. Држава са овим уређењем би слабо ратовала, јер би нерадо наоуржавали сиромашне, јер ратовање кошта, а они не желе да троше богаство.
  • Демократија: олигархија сама доводи људе до руба пропасти. Када сиромаси виде да су владари лоши и неспособни крећу у побуну против њих. Демократија настаје када сиромашни побиједе богаташе. У почетку ће владати слобода и свако ће радити шта хоће. Демократски човјек настаје од олигархичног, када нека од његових побуна добије помоћ с поља, па дође до унутрашњих сукоба. Зависно од окружења, побјеђује час једна, час друга страна. Тај човјек краде, управља филозофима.
  • Тиранија (тиранида): незаситост за оним што се највише цијени уништава државно уређење. Олигархију је уништило богаћење, а демократију ће уништити слобода. Сви постају једнаки, старији почињу да се плаше млађих, странци се изједњачују са старосједиоцима. Народ бира новог владара који постаје тиранин. Када једном дође на власт, увијек ће почињати неке ратове како би народ имао потребу за вођом, тако ће људи сиромашити па ће се бавити собом,и у рат иду неспремни. Тиранин је, стога, увијек опрезан и гледа да ли има непријатеља који би му стајали на путу.

Релевантни чланци

[уреди | уреди извор]

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Država_(Platon)&oldid=41851731”