Доминиканска Република
Репúблица Доминицана Доминиканска Република | |
---|---|
Гесло: Диос, патриа, либертад (шпањолски, "Бог, домовина, слобода") | |
Химна: "Qуисqуеyанос валиентес" | |
Главни град | Санто Доминго |
Службени језици | шпањолски |
Леадерс | |
Утемељење | од Хаитија 27. вељаче 1844. |
Површина | |
• Воде (%) | 1,6 |
Становништво | |
• Попис из 2010 | 9.478.612[1] (86.) |
• Густоћа | 181 /км2 |
Валута | доминикански песо |
Временска зона | -4 |
Позивни број | 1-809 |
ИСО 3166 код | [[ИСО 3166-2:Шаблон:ИСО 3166 код|Шаблон:ИСО 3166 код]] |
Веб-домена | .до |
Доминиканска Република је држава у Карипском мору. Заузима двије трећине источног дијела отока Хиспаниоле и граничи с Хаитијем. Доминиканску Републику често мијешају са Домиником, такођер државом у Карипском мору.
Повијест
[уреди | уреди извор]Оток Хиспаниолу открио је Кристофор Колумбо 1492. године Народ Араwак, који је насељавао оток, убрзо је истријебљен. Од 1503. Шпањолци довозе на оток црне робове. Французи и Шпањолци су 1697. подијелили оток, а 1795. Шпањолска се одрекла свог дијела отока. Од 1822. до 1844. цијели је оток Хиспаниолу ујединио под својом влашћу Јеан Пиерре Боyер. Године 1844. Доминиканска Република, гдје су у већини били мулати, поновно се одвојила. Од 1930. до 1961. диктаторски је владао Рафаел Леонидас Трујилло, све док није убијен у атентату. Године 1965. САД су војном интервенцијом спријечили да изабрани предсједник Јуан Босцх Гавино завлада, а резултат америчког уплетања била је диктатура Јоаqуина Виделла Балагуере од 1966. до 1978. године.
Политика
[уреди | уреди извор]Доминиканска Република се дијели на 29 провинција и један дистрикт. Предсједник републике је и шеф државе и предсједник владе. Предсједник и потпредсједник се бирају сваке 4 године.
Географија
[уреди | уреди извор]Главни и највећи град је Санто Доминго. Доминиканска Република има копнену границу само с Хаитијем.
Покрајине
[уреди | уреди извор]Економија
[уреди | уреди извор]Економија се углавном ослања на туризам. Незапосленост је 1999. била 13,8%.
Демографија
[уреди | уреди извор]Од раних 1960их велик број становника емигрирао је у Сједињене Америчке Државе. Доминиканци су данас у САД-у, од свих националних мањина, највећа латино скупина.
Добна структура:
- 0-14 година: 34% (мушки 1,486,902; жене 1,422,977)
- 15-64 година: 61% (мушки 2,609,934; жене 2,518,330)
- 65 година и више: 5% (мушки 192,254; жене 212,136) (2000, приближно.)
- Природни прираст:1.64% (2000, приближно)
Већи градови: Попис градова у Доминиканској Републици
Култура
[уреди | уреди извор]У Доминиканској Републици главна вјера је католицизам. Вјерска толеранција је велика.
Туризам
[уреди | уреди извор]Доминиканска Република посебно је атрактивна за активно роњење. За рониоце постоји неколико мјеста на подручју отока Цаталина и Саона. Искусни рониоци требају обратити пажњу на Падре Нуестро-продужени сустав подводних шпиља са сликовитим сталактитима[2].
Комплекс слапова у близини града Јарабацоа такођер је популаран међу туристима. У близини се налази резерват Армандо-Бермудез.
У 2011, земља је посјетила 4,3 милијуна туриста-углавном из Латинске Америке и САД-а. Број руских туриста у 2011 износио је 44 693.
Разно
[уреди | уреди извор]- Комуникације у Доминиканској Републици
- Пријевоз у Доминиканској Републици
- Оружане снаге Доминиканске Републике
- Вањски послови Доминиканске Републике
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Оффициал ценсус дата. "Доминицан Републиц Ценсус дата"
- ↑ Излети у Доминиканској Републици