Пређи на садржај

Доминиканска Република

Извор: Wikipedija
Репúблица Доминицана
Доминиканска Република
ГеслоДиос, патриа, либертад
(шпањолски, "Бог, домовина, слобода")
Химна: "Qуисqуеyанос валиентес"
Главни градСанто Доминго
Службени језицишпањолски
Леадерс
Утемељењеод Хаитија
27. вељаче 1844.
Површина
• Воде (%)
1,6
Становништво
• Попис из 2010
9.478.612[1] (86.)
• Густоћа
181 /км2
Валутадоминикански песо
Временска зона-4
Позивни број1-809
ИСО 3166 код[[ИСО 3166-2:Шаблон:ИСО 3166 код|Шаблон:ИСО 3166 код]]
Веб-домена.до

Доминиканска Република је држава у Карипском мору. Заузима двије трећине источног дијела отока Хиспаниоле и граничи с Хаитијем. Доминиканску Републику често мијешају са Домиником, такођер државом у Карипском мору.

Повијест

[уреди | уреди извор]

Оток Хиспаниолу открио је Кристофор Колумбо 1492. године Народ Араwак, који је насељавао оток, убрзо је истријебљен. Од 1503. Шпањолци довозе на оток црне робове. Французи и Шпањолци су 1697. подијелили оток, а 1795. Шпањолска се одрекла свог дијела отока. Од 1822. до 1844. цијели је оток Хиспаниолу ујединио под својом влашћу Јеан Пиерре Боyер. Године 1844. Доминиканска Република, гдје су у већини били мулати, поновно се одвојила. Од 1930. до 1961. диктаторски је владао Рафаел Леонидас Трујилло, све док није убијен у атентату. Године 1965. САД су војном интервенцијом спријечили да изабрани предсједник Јуан Босцх Гавино завлада, а резултат америчког уплетања била је диктатура Јоаqуина Виделла Балагуере од 1966. до 1978. године.

Политика

[уреди | уреди извор]

Доминиканска Република се дијели на 29 провинција и један дистрикт. Предсједник републике је и шеф државе и предсједник владе. Предсједник и потпредсједник се бирају сваке 4 године.

Географија

[уреди | уреди извор]

Главни и највећи град је Санто Доминго. Доминиканска Република има копнену границу само с Хаитијем.

Покрајине

[уреди | уреди извор]
Карта Доминиканске Републике

Економија

[уреди | уреди извор]

Економија се углавном ослања на туризам. Незапосленост је 1999. била 13,8%.

Демографија

[уреди | уреди извор]

Од раних 1960их велик број становника емигрирао је у Сједињене Америчке Државе. Доминиканци су данас у САД-у, од свих националних мањина, највећа латино скупина.

Добна структура:

  • 0-14 година: 34% (мушки 1,486,902; жене 1,422,977)
  • 15-64 година: 61% (мушки 2,609,934; жене 2,518,330)
  • 65 година и више: 5% (мушки 192,254; жене 212,136) (2000, приближно.)
  • Природни прираст:1.64% (2000, приближно)

Већи градови: Попис градова у Доминиканској Републици

У Доминиканској Републици главна вјера је католицизам. Вјерска толеранција је велика.

Доминиканска Република посебно је атрактивна за активно роњење. За рониоце постоји неколико мјеста на подручју отока Цаталина и Саона. Искусни рониоци требају обратити пажњу на Падре Нуестро-продужени сустав подводних шпиља са сликовитим сталактитима[2].

Комплекс слапова у близини града Јарабацоа такођер је популаран међу туристима. У близини се налази резерват Армандо-Бермудез.

У 2011, земља је посјетила 4,3 милијуна туриста-углавном из Латинске Америке и САД-а. Број руских туриста у 2011 износио је 44 693.

Референце

[уреди | уреди извор]