Дијалект
Дијалект (дијалекат; грч. δıάλεκτος [диáлектос] – диалектос – "разговор", од διαλέγομαι [диалéгомаи] – диалегомаи – "разговарати"), један од субординираних облика или варијетета језика који се јавља на основи осебујности рјечника, изговора или идиома.[1] Премда се дефиницијом имплицира да постоји хијерархија унутар језика, сви су дијалекти једнаковриједни и међусобно равноправни. Многи језици имају стандардне дијалекте, док су сви други дијалекти нестандардни. Разлика између стандардног и нестандардних дијалеката није у њиховој ординираности (лингвистички су сви на истом нивоу), него у томе што је стандардни дијалект (језик) онај који говоре образовани људи и који се најчешће налази у писму.[2] Разлика између дијалекта и језика је лингвистички арбитрарна и не овиси о неком инхерентном својству разматраних варијетета, већ о интеракцији социјалних, политичких, психолошких и хисторијских фактора.[3] Дијалекталне групе каткад се у неким славенским језицима називају нарјечјима, но овај термин није потврђен у свјетској лингвистици.