Деметра

Деметра (грч. Δημήτηρ, Дêмếтêр = Мајка Земља) божица је Земље, ратарства, плодности, а у првом реду жита. Деметрин је пандан у римској митологији Церера, а у египатској Изида.

Карактеристике

Обично је приказивана уз жито, а најомиљенија птица била јој је рода. Атрибути су јој:

клас
бакља
мак
змија
нарцис
бубамара
калатхос (кошарица воћа и цвијећа)

Често је приказивана на кочији, а повезивана је и с призорима жетве, укључујући цвијеће, воће и жито.

Митологија

Рођење и повратак Перзефоне

Била је Рејина и Кронова кћи, Хестијина, Херина, Хадова и Посејдонова сестра, а такођер и Зеусова сестра. Као и њену браћу и сестре, сустигла ју је иста судбина, њезин ју је отац прогутао бојећи се могуће побуне. Деметра је и даље, као и остали богови, живјела у његовој утроби све док је није ослободио Зеус, њезин најмлађи брат који је измакнуо тој судби и прогласио се врховним божанством. Додијелио јој је бригу за плодност земље те је она научила људе обради земље и тако промијенила људско друштво које је дотада било оријентирано само на сточарство и лов.

Деметра је Зеусу родила кћер Перзефону. Кад се она играла с нимфама на ливади, под њом се отворила земља те се из понора појавио Хад и отео је. Хад ју је дубоко волио и није ју хтио пустити из подземнога свијета. Деметра је чула крик њезине кћери и потрчала у помоћ, али је већ било касно. Деметра је лутала свијетом девет дана без хране и пића, све док јој Хелије (Сунце) није открио што се с Перзефоном догодило. Несретна је мајка пошла на Олимп и затражила од Зеуса да јој помогне. За то се вријеме Хад оженио Перзефоном и дао јој да куша зрна шипка (кад би нетко кушао нешто из подземнога свијета, више се није могао вратити на Земљу). Деметра се потом затворила у свој храм у Елеузини те на свијет послала неплодност узроковавши велике неиздрживе катастрофе и за људе и за богове. Зеус је одлучио умијешати се те је одредио да Перзефона трећину године живи у подземноме свијету с Хадом, а остатак године на Земљи. Тако да Деметра тугујући на зиму Земљи даје неплодност док јој кћи одлази у Хад, а кад се врати, одијева природу у зеленило и цвијеће. Тако су настала годишња доба. Према другом миту, годишња су доба Хоре.

Дарови људима

Триптолема, сина елеузинског краља Келеја Деметра је научила узгајати биљке, као захвала за то што су је Триптолемови родитељи угостили у своме дому док је туговала за Перзефоном, премда они нису знали да су примили божицу. Подала му је зрње жита и научила га орати те му је рекла да то умијеће шири даље.

Другом је Келејеву сину, Демефонту, намјеравала подати бесмртност уронивши га у ватру. Но, тада је наишла његова мајка Метанира и крикнула пуна ужаса. На то се Деметра престраши, испусти дјечака у ватру, а он изгори. Након њезина одласка, у Елеузини је саграђено светиште у њезину част, које је послије постало средиште Деметрина култа.

Деметра и Посејдон

У старијем облику морске божице, Деметра је била предмет Посејдонове пожуде. Она му је одолијевала и сакрила се у крдо коња. Посејдон се претворио у пастуха и навалио на њу. Деметра је због тога била бијесна и отишла је опрати свој гњев у ријеку Ладон. Посејдону је родила једну кћи Деспену и коња Ариона с црном гривом. Зато је у Аркадији Деметра често била штована као божица с коњском главом, што је слично египатским божицама.

Вањске везе