Делфин

Делфин је водени сисар сродан киту и обичној плискавици, познат по својој интелигенцији, и наводном саосећању и радости. Име делфин потиче од старогрчке речи δελφίς - delphis која значи "с једном материцом" одн. " 'риба' с једном материцом".Делфин Заправо није риба! Група делфина зове се јато.

Ријеч "делфин" има више значења и може подразумевати:

сваког члана фамилије Делпхинидае (океански делфини);
сваког члана фамилије Делпхинидае и Платанистодае (океански и речни делфини);
сваког члана подреда Одоценти (који укључује зубате китове);
припадника врсте Турсиопс трунцатус, најраспротрањеније и најпопуларније врсте делфина

Орке и неке сродне врсте припадају Делпхинидае породици и могу се сврстати међу делфине, иако се уобичајено називају китови. Постоји око 40 врста делфина у 17 родова. Величина им варира од 1.2 м и 40 кг (Мауи делфин), до 9.5 м и 10 тона (орка). Могу се наћи посвуда, најчешће у плитким морима континенталних шелфова. Месоједи су и хране се углавном рибом и лигњама. Породица Делпхинидае је највећа у реду Цетацеа, и релативно млада: делфини су се појавили пре око 10 милиона година током Миоцена.

Еволуција и анатомија

Делфини се сматрају потомцима копнених сисара, највероватније из реда Артиодацтyла. Скелет данашњих делфина има две пелвичне кости у облику штапа, за које се мисли да су остаци ногу. Ушли су у воду пре око 50 милиона година.

Делфини имају фузиформно тело прилаго]ено за брзо пливање. На глава имају мелон, округли орган који користе ехолокацију. Неке врсте имају закривљена уста која подсећају на осмех. Могу имати до 250 зуба. Мозак делфина је велик са високо структурираном можданом кором, што се често користи као аргумент за њихову високу интелигенцију. Зуби су им распоређени у низ тако да функционишу као антена која сабира долазећи звук. Основна боја им је сива, различитих нијанси, са светлим доњим делом тела.

Понашање

Делфини често скачу изнад површине воде често изводећи праве акробације, мада за сада не постоји неко дефинитивно научно објашњење за овакво понашање.

Познати су по свом пријатељском односу према људима, у води им често прилазе са назнаком да желе игру са њима. Постоје многа приче о делфина који су штитили бродоломнике од ајкула. Јато делфина је наводно спасило и један рибарски чамац. Након што су осетили подводна комешања за време цунамија из 2004. године, делфини су чамац одвратили од пловидбе на пучину.

Делфини су друштвене животиње, које живе у јатима од око туцета животиња. На местима са обиљем хране, јата могу привремено да се удруже формирајући агрегације од преко 1000 делфина. Припадност јату није стриктна, честа је међуразмена. Додуше, животиње могу развити јаке међусобне везе. Међу собом комуницирају низом различитих врста цоктања, звиждука и других звукова. Користе такође и ултразвук за ехолокацију.

Делфини су једна од ретких животиња које се као и људи паре не само због размножавања. Чак и током неплодних дана у женском менструалном циклусу, делфини су примећени како се паре из задовољства и међусобног везивања.

Исхрана

Делфини су грабљивице. Њихов зубни низ прилагођен је плену који лове: врсте са дугим кљуном и много зуба лове рибу, док оне са мање зуба и краћим кљуном радије траже лигње. Неки делфини се хране и раковима. Веће врсте, поготову орке, једу и водене сисаре чак и мале китове.

Делфини у популарној култури

Популарна телевизијска серија била је Флиппер, са истоименим главним јунаком - делфином.
У Водичу кроз галаксију за аутостопере делфини су друга најинтелигентнија врста на Земљи, после најинтелигентнијих мишева а испред људи на трећем месту.
У књизи Подизање звездане плиме од Дејвида Брина, нео-делфини (генетским инжењерингом измењени делфине) представљају једну од три земаљске расе на свемирском броду у причи о вртоглавом бегу кроз свемир. Једном од свемиропловаца име је Акеакамаи у част стварног делфина из Лоуис Хермановог пројекта истраживања животињског језика.