Давид Аттенбороугх
| Давид Аттенбороугх | |||||
|---|---|---|---|---|---|
.jpg) Аттенбороугх у мају 2003. | |||||
| Пуно име | Давид Фредерицк Аттенбороугх | ||||
| Рођен | 8. 5. 1926. Ислеwортх, Лондон | ||||
| Алма матер | Универзитет у Цамбридгеу (БА) Лондонска школа економије | ||||
| Занимање | спикер природословац | ||||
| Активни период | од 1952. | ||||
| Титуле | члан Ордена заслуга друг части командор Краљевског Викторијина ордена командор Ордена Британског Империја члан Краљевског друштва[1] члан Линнéова друштва у Лондону члан Лондонског зоолошког друштва члан Друштва антиквара | ||||
| Супруга | Јане Елизабетх Ебсwортх Ориел (вј. 1950.; до њезине смрти 1997.) | ||||
| Дјеца | Роберт Аттенбороугх Сусан Аттенбороугх | ||||
| |||||
Давид Фредерицк Аттенбороугх [ˈдеɪвɪд ˈфɹɛдəɹɪк ˈæтəнбʌрə] (Ислеwортх, Лондон, 8. маја 1926.),[2][3] енглески радијски и телевизијски спикер, водитељ и природословац.
Најпознатији је по писању сценарија и вођењу деветодијелне серије Живот (Лифе, 2005.), у спрези с Природословном јединицом ББЦ-ја, која колективно твори свеобухватно истраживање животињског и биљног живота на планету. Аттенбороугх је и бивши виши менаџер на ББЦ-ју, гдје је 1960-их и 1970-их служио као контролор канала ББЦ Тwо и директор програма ББЦ Телевисиона. Једина је особа која је освојила БАФТА-ине награде за програме у црно-бијелом, у боји, у ХД-у и 3Д-у.
Аттенбороугх се сматра националним благом у Британији иако се тај термин њему самом не допада.[4][5][6] Год. 2002. именован је међу 100 највећих Британаца на темељу гласова прикупљених широм УК-а.[7] Млађи је брат режисера, продуцента и глумца Рицхарда Аттенбороугха[8] и старији брат извршног директора у индустрији моторних возила Јохна Аттенбороугха.
Носилац је више одликовања и признања; члан је Ордена заслуга, друг части, командор Краљевског Викторијина ордена, командор Ордена Британског Империја, члан Краљевског друштва, Линнéова друштва у Лондону, Лондонског зоолошког друштва и Друштва антиквара у Лондону.
Референције
[уреди | уреди извор]- ↑ „Сир Давид Аттенбороугх ОМ ЦХ ЦВО ЦБЕ ФРС Статуте 12”. Лондон: Роyал Социетy. Архивирано из оригинала на датум 14. октобра 2015.
- ↑ Шаблон:Wхо'с Wхо (потребна претплата)
- ↑ „Сир Давид Аттенбороугх (Енглисх броадцастер анд аутхор) - Енцyцлопедиа Британница”. Британница.цом. Приступљено 26. аугуста 2014.
- ↑ Wалдемаyер, Wинстон (28. јануара 2009.). „Схорт Схарп Сциенце: Еyе-бурроwинг wормс, натионал треасурес... анд цреатионисм”. Неw Сциентист. Приступљено 26. новембра 2011.
- ↑ Кендалл, Паул (31. јануара 2009.). „Сир Давид Аттенбороугх: 'Ман wас гивен пермиссион то еxплоит тхе натурал wорлд бy тхе Библе'”. Тхе Даилy Телеграпх (Лондон). Приступљено 5 октобар 2014.
- ↑ „Маргарет Тхатцхер, Рицхард Брансон анд Јуди Денцх пицкед ас Натионал Треасурес”. Даилy Телеграпх (Лондон). 18. септембра 2008. Приступљено 6 октобар 2014.
- ↑ „100 греат Бритонс – А цомплете лист”. Даилy Маил. 21. аугуста 2002. Приступљено 5. аугуста 2012.
- ↑ „Рицхард Аттенбороугх'с оффициал wебсите: Биограпхy”. Рицхардаттенбороугх.цом. Приступљено 2. јануара 2011.
Екстерни линкови
[уреди | уреди извор]
- [хттпс://wеб.арцхиве.орг/wеб/20140808054258/хттп://www.бритисхеxплоринг.орг/АбоутУс/ОурПатронс.аспx Архивирано 2014-08-08 на Wаyбацк Мацхине-у Бритисх Еxплоринг Социетy]
- [хттпс://wеб.арцхиве.орг/wеб/20140514162407/хттп://www.фрп.орг.ук/неwс/149-фрп-анноунцес-итс-неw-патронс Архивирано 2014-05-14 на Wаyбацк Мацхине-у Фриендс оф Рицхмонд Парк]
- [хттпс://wеб.арцхиве.орг/wеб/20140714173326/хттп://www.популатионматтерс.орг/2009/пресс/аттенбороугх-опт-патрон/ Архивирано 2014-07-14 на Wаyбацк Мацхине-у Популатион Маттерс]
- Давид Аттенбороугх на сајту ИМДб
- биографија на Wилдфилмхисторy.орг
- интервјуи с Аттенбороугхом на ББЦ-ју из 1976. и 1998. на сајту Wаyбацк Мацхине (архивирано 1. маја 2012.)
- интервју с Аттенбороугхом на ПБС-у из 1998.
- Пеопле анд Планет: Давид Аттенбороугх, видео с предавања предсједника РСА из 2011.
- ББЦ Wилдлифе Финдер – омиљени моменти Давида Аттенбороугха
- Трибуте фром тхе Wорлд Ланд Труст
- Давид Аттенбороугх, интервју из ББЦ Радио 4 Десерт Исланд Дисцс, 27. децембра 1998.
