ДВД

За остала значења, види ДВД (разврставање).

ДВД, скраћеница од Dигитал Видео Dисц је оптички преносни диск и користи технологију оптичког записа, који се може користити за похрањивање података, укључујући филмове са високим видео и аудио квалитетом.

ДВД-ови су слични CD-овима: пречник од 12 цм или 8 цм (мини), али ДВД-ови се декодирају у различит формат и при много већој густоћи. За разлику од CD-ова, сви ДВД-ови морају имати систем датотека. Овај систем датотека се зове УДФ, која је продужетак ИСО 9660 стандарда.

Дигитални вишенамјенски диск је представљен 1996. године (Пријашњи назив је Дигитални Видео Диск)

Данашњи ДВД служи за смјештај комплетних филмова, плус додатних материјала као што су неуврштене сцене, режисерске забиљешке, рекламе за филм и слично. I све то на више језика са подржана 32 различита подтитла, 9 углова снимања, гранањем радње и друго.

На диск се похрањују и остале врсте података: софтвер, текстови, звук, слике итд.

У раним 1990-тим годинама била су развијена два стандарда оптичке похране података високе густоће. Један је био МултиМедиа Цомпацт Дисц (MMCD), подржан од Пхилипс-а и Сонy-ја, а други је био Супер Денситy Дисц (СДД), подржан од Тосхиба-е, Тиме-Wарнер-а, Матсусхита Елецтриц-а, Хитацхи-а, Митсубисхи Елецтриц-а, Пионеер-а, Тхомсон-а, и ЈВЦ-а.

Предсједник ИБМ-а, Лоу Герстнер је у улози медијатора помирио двије стране у настојању да се избјегне удвојеност стандарда и скупи "сукоб" као у случају ВХС-а и Бетамаx-а у 1980-тим годинама. Пхилипс и Сонy су одбацили свој и прихватили Тосхиба-ин стандард.

Први ДВД плејери и дискови су се појавили у новембру 1996. у Јапану, марту 1997. у САД-у, 1998. у Европи и 1999. у Аустралији. Први филме на ДВД-у је Тwистер из 1996. године.

Постоји више потенцијалних насљедника ДВД-ја које развијају различити конзорцијуми: Сонy/Панасониц'с Блу-раy Дисц (БД), Тосхиба ХД ДВД и Маxелл'с Холограпхиц Версатиле Дисц (ХВД).

ДВД дискови могу садржавати сљедеће врсте података:

ДВД-Видео (садржава видео фајлове (видео и звук))
ДВД-Аудио (садржава звук високе дефиниције (хигх-дефинитион соунд))
ДВД-Дата (фајлови)

ДВД медијум такође може бити:

ДВД-РОМ (пресовани диск, само за читање података)
ДВД+Р/РW (Р = за једнократно снимање, РW = за вишекратно снимање)
ДВД-Р/РW (Р = за једнократно снимање, РW = за вишекратно снимање)
ДВД-РАМ (насумично вишекратно снимање; "афтер-wрите" провјеравање интегритета података је увијек активно.)

ДВД медиј може имати једну или двије активне стране и један или два слоја података на свакој страни. Колицина страна и слојева података одређују капацитет диска. Наспрам података сакупљених током 2004 године, двострани ДВД дискови су скоро нестали са свјетских тржиста.

На свјетском тржисту могу се наћи слиједеће верзије ДВД дискова:

ДВД-5: Једнострани и једнослојни ДВД има 4.7 гигабајта (ГБ) или 2.32 гигабита (ГиБ)
ДВД-9: Једнострани и двослијни ДВД има 8.5 гигабајта (ГБ) или 7.92 гигабита (ГиБ)
ДВД-10: Двострани и једнослојни ДВД има 9.4 гигабајта (ГБ) или 8.75 гигабита (ГиБ)
ДВД-14: Двострани ДВД са два слоја на једној и са једним слојем на другој страни има 13.2 гигабајта (ГБ) или 12.3 гигабита (ГиБ)
ДВД-18: Двострани, двослојни ДВД на обадвије стране има 17.1 гигабајта (ГБ) или 15.9 гигабита (ГиБ)

ДВД+Р DL дискови користе се и за снимање игрица и програма за играчку конзолу Xбоx 360.

Повезано

ДВД уређај