Бристол
Бристол
| |
|---|---|
 | |
| Координате: 51°27′Н 2°35′W / 51.450°Н 2.583°W | |
| држава |  УК
|
| Регија | Југозападна Енглеска |
| Церемонијална грофовија | Цитy оф Бристол |
| Унитарна јединица | Цитy оф Бристол |
| Површина | |
| - Укупна | 110 км²[1] |
| Становништво (2011.) | |
| - Град | 428,234[1] |
| Временска зона | УТЦ+0 (УТЦ+1) |
| Поштански број | БС |
| Позивни број | 0117, 01275 |
| Карта | |
  Бристол | |
Бристол је град, церемонијална грофовија и унитарна јединица од 428.234 становника[1] у регији Југозападна Енглеска.[1]
Географија
[уреди | уреди извор]Бристол се налази удаљен око 190 км западно од Лондона, на ушћу ријека Авон и Фроме. Неких 13 км западно од града Авон увире у естуариј ријеке Северн, који се улијева у Бристолски канал Атлантског оцеана, око 13 км сјеверозападно.[1]
Бристол је хисторијска лука и трговачко средиште.[1]
Хисторија
[уреди | уреди извор].jpg)
Бристол је статус града добио за средњег вијека - 1155. Лука му је побољшана 1247. преусмјеравањем тока Ријеке Фроме према западу и изградњом каменог моста на мјесту његовог бившег ушћа у Авон. За вријеме владавине Едwарда III (1327. - 1377.) Бристол је просперирао на транспорту сирове вуне из Ирске и ткању вунених тканина, које су се затим транспортирале у Шпањолску и Португал у замјену за десертна вина Схеррy и Порто.[1]
Тако да је до 16. вијека Бристол је постао главна лука, мануфактурни и дистрибуцијски центар за међународну и унутарњу трговину. Бристол је такођер одиграо значајну улогу у поморској хисторији, из његове луке је 1497. отпловио Јохн Цабот на своје путовање у Сјеверну Америку. Бристолски трговци су 1552. основали друштво - Мерцхант Вентурерс; њихова палача, је заједно с бројним другим хисторијским грађевинама, разорена за њемачког бомбардирања у Другом свјетском рату. За енглеског грађанског рата Бристол је био упориште ројалиста, па су га 1645. заузеле снаге Парламента.[1]
Бристол је снажно напредовао од краја 17. и током 18. вијека као центар за прераду шећера и духана који се импортирао из британских колонија по Сјеверној и Јужној Америци, којима се заузврат испоручивао текстил, керамика, стакло и остале мануфактурне робе. Импорт шећера из Јамајке шећера и какаа из Западне Африке узроковао је ницање читавог низа мануфактурних шећерана (сугар хоусес) и оних који су производиле чоколада. Све то трајало је до 19. вијека, кад је раст текстилне индустрије (предионице памука) у Ланцасхиру, заједно с ограничењем поморског промета испод Цлифтона и ријеке Авон, довео до пада промета бристолске луке на рачун Ливерпоола.[1]
Преусмјеравањем вода Авон и Фроме 1809. смањен је утјецај плиме на луку, и осигурана константна дубина. Инжењер Јохн Лоудон МцАдам је око 1815. значајно побољшао цесту према Бристолу, новим градитељским методама и подлогом од туцаног камена (Макадам), након тог је Бристолска цеста постала модел за побољшања прометница диљем Велике Британије.[1]
Бристол је 1838. био полазна лука пароброда - Греат Wестерн, другог пароброда који је препловио Атлантик Исамбарда Кингдом Брунела. Долазак жељезнице 1841., након ког је усљедило проширење луке новим доковима код Авонмоутха и Портисхеада, оживило је град и трговину. Изградња висећег моста преко Авонског кањона (Авон Горге), ког је извео већ споменути Брунел 1864., додатно је потакнуо транспорт.[1]
Привреда
[уреди | уреди извор]
Разарање великог дијела центра града за Другог свјетског рата дало је могућност за реобликовање града.
У периоду послијератне обнове изграђена је Палача вијећа (Цоунцил Хоусе) - 1956., и низ других модерних грађевина, као и нови трговачки центар у Броадмеаду. Тад је проширена и лука доградњом - Роyал Портбурy Доцка, па је она данас способна за транспорт нафтних деривата, сточне хране и дрвене грађе. Из бристолске луке се углавном извозе робе произведене у Западном Мидландсу; аутомобили, трактори и стројеви.[1]
Индустрија Бристола производи; шећер, какао и чоколаду, порцулан, керамику флашира вино и израду финог стакло (Бристол "блуе"). Град је ипак најславнији по производњи авиона у Филтону. Изградњом моста преко ријеке Северн на сјеверном рубу града и завршетком аутопута М4 према Јужном Wалесу увелике је побољшан положај Бристола као главног логистичког центра Југозападне Енглеске.[1]
Образовање
[уреди | уреди извор]Бристол је снажан образовни центар, његове славне институције из 16. вијека су; гимназија, катедрална школа и Болница краљице Елизабете, затим је то Школа Цолстон из 1708., па Колеџ Цлифтон, основан у резиденцијалном предграђу Цлифтон 1862. Универзитет у Бристолу основан је 1909., израстао је из универзитетског колеџа основаног 1876.[1]
Знаменитости
[уреди | уреди извор]Најупечатљивија бристолска црквена грађевина, која је преживјела рат је готичка црква св Марије Редцлифф, из 14. вијека. Бристолска катедрала, подигнута је 1142. као опатијска црква Св Аугустина из Цантербурyја, позната је по норманској капитолској дворани и портал.
Остале значајне грађевине које су преживјеле бомбардирања су Свети Марко или капела градоначелника (Лорд Маyор’с Цхапел), доминикански самостан повезан са Wиллиамом Пенном и квекерским почетцима.
Нова соба у Броадмеаду, прва је методистичка капела на свијету и сједиште те вјере, оснивача Јохна Wеслеyа, након 1739. Значајан је и театар Роyал, изграђен 1766.[1]
У Сједињеним Америчким Државама постоји 26 градова именом Бристол, а у Канади два, сви они добили су име по енглеском Бристолу.
Градови пријатељи
[уреди | уреди извор]
Француска, Бордеауx
Њемачка, Хановер
Португал, Порто
Грузија, Тбилиси
Никарагва, Пуерто Моразáн
Мозамбик, Беира
Кина, Гуангзхоу
Извори
[уреди | уреди извор]Вањске везе
[уреди | уреди извор]
- Бристол Цитy Цоунцил (en)