Бантеаy Среи
13°15′48″Н 103°34′24″Е / 13.2632°Н 103.5732°Е
| Ангкор | |
|---|---|
 Свјетска баштина – УНЕСЦО | |
 | |
 Камбоџа | |
| Регистриран: | 1992. (16. засједање) |
| Врста: | културно добро |
| Мјерило: | иии, ив, ви |
| Угроженост: | 1992. – 2004. |
| Референца: | УНЕСЦО |
Бантеаy Среи (кмерски за "Шума жена") је један од најмањих кмерских храмова у Ангкору (Камбоџа) и једини којега није изградио краљ, него дворјанин Yајнавараха с двора краља Рајендравармана (10. стољеће) око 967. године.
Храм се налази код брда Пхном Деи, 25 км сјевероисточно од Ангкор Тхома. Храм је углавном изграђен од црвеног пјешчењака и његове раскошне декорације су још увијек добро сачуване. Грађевине су скромних димензија, али с јако профињеним пластичним украсима, због чега је назван "драгоцјеним драгуљем кмерске умјетности"[1]
У овом храму, по први пут забати украшени наративним призорима, особито они на сјеверној и јужној књижници. Они приказују шиваистичке теме (нпр. демон Равана тресе брда Каиласа изнад којег је Шива устоличен, док Кама долази да поремети његову медитацију). Остали забати су посвећени Вишнуу и приказују теме као што су "Киша Индре" и "Уморство Камса"[2]. Два друга позната забата с овог споменика сада се могу наћи у Националном музеју Камбоџе у Пхном Пенху и у Државном музеју азијске умјентости (Мусéе дес Артс асиатиqуес) Гуимет, у Паризу. Бројни довратници приказују скулптуре из индијске митологије.
Доказ о континуираној упораби и одржавању Бантеаy Среија и околних локалитета Исхварапура (око извора ријеке Сием Реап), пружа један важан натпис од почетка 14. стољећа који се може видјети на каменим вратима довратника гопуре трећег обзида. На њему се наводи име његова градитеља Yајнавараха, те како је његов пројект привукао подршку његовог брата и сестре.
Од 1992. године, Бантеаy Среи је, као дио Ангкора, на попису свјетске баштине УНЕСЦО-а, а од 2002. до 2005. његову обнову је проводила швицарска влада у сурадњи с међународним пројектом АПСАРА за заштиту Ангкора.
-
Тлоцрт храма -
Торњеви Бантеаy Среија -
Забат "књижнице" с приказом Шиве -
Молитвена дворана (мандапа) и торањ изнад светишта -
Заштитник (Yакса) на глави митског бића Калу
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ Бантеаy Среи на АПСАРА пројекту за очување Ангкора (en) Преузето 7. српња 2011.
- ↑ Бантеаy Сре Архивирано 2005-10-19 на Wаyбацк Мацхине-у на каладарсха.артс (en) Преузето 7. српња 2011.
- Мицхаел Фрееман и Цлауде Јацqуес, Анциент Ангкор, Ривер Боокс, Бангкок, 1999., ИСБН 974-8225-27-5.
- Луца Инверниззи Теттони и Тхиеррy Зéпхир, Ангкор. А Тоур оф тхе Монументс, Арцхипелаго Пресс, Сингапур 2004., ИСБН 981-4068-73-X.
- Бантеаy Среи - галерија фотографија
| Храмски комплекс Ангкор (Ангкор Тхом, Ангкор Wат, Баконг, Баксеи Цхамкронг, Бантеаy Кдеи, Бантеаy Самрé, Бантеаy Среи, Бапхуон, Баyон, Цхау Саy Тевода, Источни Мебон, Кбал Спеан, Лолеи, Неак Пеан, Пхном Бакхенг, Прасат Краван, Преах Кхан, Преах Ко, Пре Руп, Та Кео, Та Прохм, Та Сом и Тхомманон) • Храм Прасат Преах Вихеар • Храмско подручје Самбор Преи Кук, археолошки локалитет старог Исханапура
|  | |
