Арменија

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Република Јерменија
Հայաստանի Հանրապետություն
Хаyастани Ханрапетут’yун
Химна: "Наша отаџбина"
Локација Јерменије
Службени језицијерменски
ВладаРепублика
Армен Саркиссиан
Никол Пасхинyан
Површина
• Воде (%)
4,71
Становништво
• Попис из 2014
3.009.800[1] (134..)
• Густоћа
101,2 /км2 (99..)
ВалутаДрам (АМД)
Временска зона+4, +5 (ЦЕТ, ЦЕСТ)
Позивни број374
Веб-домена.ам

Јерменија или Арменија (јерм. Հայաստան [хɑјɑсˈтɑн]; службено Република Јерменија или Арменија, јерм. Հայաստանի Հանրապետություն), држава на Кавказу с главним градом Јереваном. Има површину од 29.800 километара квадратних, а број становника је око 3,009.800. Република Јерменија на западу граничи с Турском, на сјеверу с Грузијом, на истоку с Азербајџаном, на југу с Ираном и азербајџанском ексклавом Нахичеван.

Прије распада Совјетског Савеза је Јерменији по Стаљиновој одлуци (из 1923., кад је био министар за народности) припадала и ексклавица Башкенд унутар територија Азербајџана, док су Азербајџану припадале четири ексклаве унутар покрајине Тавуш и једна у покрајини Арарат. Још прије него што се Совјетски Савез распао почео је Рат за Горски Карабах који ће завршити 1994. примирје и јерменском контролом већине енклаве. Тренутачно су отворене границе с Грузијом и Ираном, док су границе с Турском и Азербајџаном затворене. 1991. Јерменија је настала на подручју бивше Јерменске ССР.

Легенда и подријетло имена

Јерменија се на јерменском зове Хајастан, што значи Хаикова земља. У Светом писму је Хаик био Ноин прапраунук. Хаик је у 130. години отишао у Шинар (Бабилон) градити Кулу бабилонску. Због његове "божанске" вањштине, асирски му је владар Бел (познат и као Нимрод) рекао да остане и да ће га славити као бога, али он је одбио и вратио се у своју земљу под Араратом. Зато је Нимрод кренуо с војском за њим, па је у бици код језера Ван (данас у Турској) Хаик стријелом с три пера пробио Нимродов оклоп и убио га. Асирска се војска повукла, а Хаик је живио 400 година. Од те битке рачуна се традиционални јерменски календар.

Име Јерменија, које се користи за ову земљу у већини језика, почели су прије око три тисућљећа користити грчки повјесничари по јерменском вођи Араму, који је према легенди био шести члан Хаикове лозе (праунук Хаикова праунука).

Хисторија

Јерменија је до 1454. била државица с богатом културом која је у једном кратком раздобљу владала читавим подручјем између Црнога мора и Каспијског језера. У раздобљу Римског царства ова краљевина чије становништво има врло велике сличности с тадашњим Перзијским је била тампон држава између два моћна царства и то по принципу да је до половице трећег вијека краљ Јерменије био из партске династије, али га је изабирао римски цар. 301. године Јерменија постаје прва држава која је формално преузела хришћанство као службену државну вјеру - 12 година прије Рима. Након 7 вијека Јерменија је пала под потпуну културну, а понекада и политичку доминацију Бизанта, а као нуспојава тако блиских политичко-културолошких односа Јерменци након Грка постају политички најважниј народ Бизанта и дају већи број њихових царева. Успјешно освајању бизантске Мале азије од стране Турака Селџука у 12 веку постаје уједно јерменска национална катастрофа. Дио Јермена је наставио да живи на ширем подручју данашње Јерменије, док се дио преселио у југоисточни дио Мале азије гдје је још Бизант од 10 века вршио њихову колонизацију. На том подручју ће између 1080 и 1100 поступно бити створено краљевство Мале Јерменије, док ће на ширем подручју данашње Јерменије независна национална држава која се нека назива и Велика Јерменија бити створена тек у другој половици 12 века. Монголска инвазија из 13 века ће довести до катастрофалних посљедица по Велике Јерменију, док ће Мала Јерменија преживјети без икаквих губитака ове ратове јер је још 1247. склопила савез с Монголима којем ће остати вјерна до краја, на своју властиту жалост тако да крајем 13 и тијеком 14 века трпи катастрофалне посљедице од стране Египта који у то време победоносно ратује против Монгола. На крају краљевство Мале Јерменије ће бити уништено и анектирано од стране Египта 1375. године, а добар дио тамошње јерменског становништва ће бити протјеран. Краљевство Велике Јерменије ће с друге стране бити у потпуности освојено од сусједних држава 40 година раније, али како тамо не долази до етничког чишћења то подручје 5 векова касније постаје језгро за градњу модерне Јерменије. Крајем 19 века у доба опћих европских националних буђења Турске снаге почеле вршити прва етничка чишћења Јермена, а то ће трајати све до 1923. године. Најгоре раздобље по Јерменце долази у I. свјетском рату, када због страха да ће православни Јерменци помоћи царској Русији, турске снаге извршити покоље познате као Јерменски геноцид, у којима је живот изгубило више од милион Јерменаца.

Перзијски је дио Јерменије 1828. припојен Руском Царству, а 1920. Јерменија унутар Совјетског Савеза добија статус социјалистичке републике. Спор са сусједним Азербајџаном због јерменске енклаве Горски Карабах потјече још од совјетског доба (1988.), а појачао се након што је Јерменија постала независна држава 1991. У свибњу 1994. потписано је примирје, но статус Горског Карабаха није разријешен.

Како се није могло остварити мирно рјешење и због турске блокаде Јерменије, ослабило је господарство обију држава. Јерменија је и након распада СССР-а остала чланица Заједнице Независних Држава.

Покрајине

Главни чланак: Покрајине Арменије

Држава је управно раздјељена на 11 покрајина (јед. марз, мн. марзер):

Арменске покрајине
  1. Арагацотн
  2. Арарат
  3. Армавир
  4. Гегхаркуник
  5. Котајк
  6. Лори
  7. Ширак
  8. Сјуник
  9. Тавуш
  10. Вајотс Дзор
  11. Ереван

Географија

Већи градови Јерменије
Главни чланак: Географија Јерменије

Јерменија је континентална земља без излаза на море. Просјечна надморска висина је 1370 м и само 10% земље је ниже од 1000 м. Највиши врх је 4090 м висок Арагац (око 70 км сјеверно од Еревана), док је најнижа надморска висина (400 м) у кланцу ријеке Дебед на сјеверу државе код границе с Грузијом. Већи дио земље чини висока равница с кланцима ријека као што су Храздан, Арпа, Дебед, Азат. Планине су на сјеверу и сјевероистоку државе, гдје је ланац Мали Кавказ. Језеро Севан на истоку државе спада у највећа планинска језера и највеће је у Закавказју. На западу државе (код границе с Турском) се налази плодна долина ријеке Аракс.

Клима

Због планина нема већег утјецаја Црног мора ни Каспијског језера. Клима је континентална с врућим љетима и хладним зимама, док температура и количина падалина такођер овисе о земљописној ширини и надморској висини. Најхладније је и има највише падавина (до 800 мм) у планинским подручјима на сјеверу ин сјевероистоку државе, а најтоплије је код границе с Ираном. На средишњој висоравни падне до 250 мм падавина љети, а средња зимска температура је око 0 °Ц, средња љетна температура око 25 °Ц. Љети дневна температура у Еревану може досегнути 44 °Ц, док у зимским ноћима може пасти на -15 °Ц. Зима брзо прелази у љето и обратно, па су прољеће и јесен слаби и кратки.

Политика

Политички сустав Арменије устројен је према узору на парламентарне вишестраначке суставе у западним земљама. Извршну власт има влада, док законодавну имају парламент и влада. Према уставу, на челу владе је предсједник. Народна скупштина Арменије организирана је као једнодомни парламент са 131 заступником који се изабиру на мандат од четири године. Право гласа на изборима имају сви изнад 18 година старости.

Иако се сматра једном од најдемократскијих земаља у Заједници Независних Држава, међународни проматрачи, као Вијеће Еуропе и амерички Стате Департмент имали су бројне приговоре на арменске парламентарне и предсједничке изборе. Иако је напредак забиљежен у задњих неколико година, још увијек ситуација није задовољавајућа према међународним стандардима. Устав из 1995., даје велике овласти извршној власти и снажан утјецај на судство и локалне дужноснике. Фреедом Хоусе је 2008. ставио Арменију у категорију земаља са дјеломичним ауторитарним режимом (заједно с Молдавијом, Косовом, Киргистаном и Русијом), те јој дао оцјену 5,21 од 7 (оцјена 7 је најлошија у погледу демократског напретка).[2] Предсједничке изборе 2008., ОСЦЕ и западни проматрачи оцијенили су демократскима[3]

Међународни односи

Уз изнимку Турске и Азербајџана, Јерменија одржава добре односе с већином земаља у свијету. Напетости између Јерменаца и Азера ескалирале су задњих година постојања СССР-а. Рат у Горском Карабаху доминирао је регионалном политиком у 1990-има.[4] Граница између Јерменије и Азербајџана затворена је и данас, а рјешење овог сукоба у којему Јерменија контролира приближно четвртину територија Азербајџана још увијек није пронађено иако се равнотежа снага због извора нафте поред Бакуа мења на јерменску штету тијеком посљедњих година.

Традиционално лоши односи с Турском имају своје извориште у арменском геноциду из 1915. и турског непризнавања тог догађаја. Због сукоба у Горском Карабаху 1993. Турска је затворила границу са Јерменијом. Ова блокада није подигнута унаточ притисцима турских пословних кругова који се желе проширити на јерменско тржиште.[4] Ипак, задњих година забиљежено је затопљавање односа. Од 2001., јерменска зракопловна компанија Армавиа редовито лети за Истанбул. У октобру-листопаду 2009. коначно је постигнут мировни споразум, те успостава дипломатских односа и отварање граница. Овај споразум још нису потврдили парламенти ових држава.[5]

Због лоших односа са двије сусједне земље, Јерменија има добре сигурносне везе с Русијом. На захтјев арменске владе, Русија одржава војну баз у граду Гјумрију.[6]. Задњих неколико година Арменија је заинтересирана и за еуроатлантске интеграције. Добри односи са САД-ом одржавају се преко бројне дијаспоре. Због економских блокада својих сусједа, Арменија има јаке економске везе са Ираном.

Арменија има пријатељске односе са Еуропском унијом, поготово с Француском и Грчком. Према истраживању из 2005. око 64% становништва Арменије подржава чланство њихове земље у Еуропској унији.[7] Многи арменски дужносници такођер су изразили жељу да њихова земља једног дана постане чланица ЕУ [8], те многи предвиђају молбу за чланство за неколико година.

Становништво

Кретање броја становника Арменије
Главни чланак: Етничке групе Арменије

Процјена укупног броја становника из 2008. говори да данас Арменија има око 3.238.000[9] становника. Око 98% становништва чине Арменци, 1,3% Језиди, те 0,5% Руси. Међу значајнијим мањинама су и Асирци, Украјинци, Грци, Курди, Грузи и Бјелоруси. У држави живе још и Власи, Мордвини, Осети, Удини, Тати, те русифицирани Пољаци и кавкаски Нијемци..[10]

По распаду Совјетског Савеза из Арменије је побјегло око 200.000 Азера, док се у Арменију доселио већи дио 260.000 Арменаца који су побјегли из Азербајџана. Попис је показао и да се између 1991. и 2001. готово четвртина становништва (око 800.000) иселила, углавном у Русију.

Дијаспора

Арменија има изразито велику дијаспору која се процјењује на око 8 милијуна Арменаца изван земље, што је број који скоро три пута премашује број становника у држави. Највеће арменске заједнице имају Русија, Француска, Иран, САД, Грузија, Сирија, Либанон, Аргентина, Аустралија, Канада, Грчка, Ципар, Израел, Пољска и Украјина. Данас још увијек између 40.000 и 70.000 Арменаца живи у Турској, већином у подручју Истанбула.[11]

Око тисућу Арменаца данас живи у Арменској четврти у Старом граду у Јерузалему, што је остатак некад велике и значајне заједнице.[12] У Венецијанској лагуни у Италији постоји оточић Сан Лаззаро дегли Армени којег у потпуности настањују мехитаристички редовници (арменски католици).[13] Арменци су чинили значајну заједницу и у Индији, макар се данас њихов број драстично смањио. Важно је напоменути и да око 139.000 Арменаца живи данас у Горском Карабаху, гдје чине већину становништва.[14]

Језик

Службени језик у Арменији је арменски језик, тј. стандардизирана иначица источноарменског језика. У широкој употреби је и руски језик, поготово у образовању, те се често користи као неслужбени други језик земље. 94% одраслих грађана Арменије сматра врло важним да њихова дјеца уче руски језик[15].

Религија

Самостан Хор Вирап из 7. века, у којем је био заточен Гргур Просвјетитељ, заштитник Арменије.

Велика већина Арменаца, око 93% кршћанског становништва, припада Арменској апостолској цркви, која је независна црква унутар кршћанства. Арменија је прва земља на свијету која је прихватила кршћанство као државну орелигију, што се сматра да се догодило 301. године..[16][17][18][19] Према вјеровању, Арменску апостолску цркву основали су Исусови апостоли Свети Јуда Тадеј и Свети Бартоломеј који су проповиједали кршћанство у Арменији између 40. и 60. године. Због својих оснивача ова Црква се назива апостолском, а спада међу источне православне Цркве.

Дио становништва на сјеверозападу, углавном у покрајини Ширак, чине католици (римокатолици и мехитаристи). Мехитаристи су конгрегација бенедиктанских редовника Арменске католичке цркве познати по издавању старих арменских иначица грчких текстова. Сједиште ове цркве је у Бзоуммару у Либанону.

Дио Руса у Арменији припада Руској православној цркви, Језиди припадају зороастризму, а Курди исламу. Жидовска заједница у Арменији данас је сведена на број од испод тисућу припадника. Великим дијелом разлог томе је исељавање у Израел. Синагоге постоје у Еревану, те у Севану.

Етничке групе

Етничке групе:

Господарство

Господарство Јерменије увелике овиси о страним инвестицијама, те о финанцијској потпори из дијаспоре.[20] Прије независности господарство ове земље увелике се темељило на индустрији тј. производњи стројева, електронике, кемикалија, хране, гуме и текстила. Сировине за производњу у овим индустријама долазиле су из других совјетских република, док је њих Арменија опскрбљивала својим индустријским производима.

Прије распада СССР-а, пољопривреда је чинила око 20% нето материјалног производа, те отприлике исти постотак у структури запослености. Након независности, значајно је порасла важност пољопривреде у господарству, те је пред крај 1990-их овај постотак нарастао на преко 30% БДП-а и преко 40% у структури запослености становништва.[21] Ово повећање важности пољопривреде приписује се потреби осигурања прехране становништва, будући да је прво раздобље транзиције обиљежила неизвјесност у овом питању и пропаст непољопривредних господарских грана. Са стабилизацијом и растом господарства, удио пољопривреде у господарству опао је на око 20%, иако ова грана економије још увијек запошљава преко 40% становништва.[22]

Рударска богатства Јерменије су бакар, цинк, злато и олово. Електрична енергија се највећим дијелом производи горивом увезеним из Русије, укључујући и нуклеарно гориво. Врло значајан извор енергије је и хидроенергија.

Култура

Улаз у самостан Хагхбат из 10. стољећа

На подручју данашње Арменије и Грузије је настало много оригиналних умјетничких дјела која имају одлике народа који су дуго времена владали овим подручјем – Перзијанцима и Римљанима, те попраћена бизантском умјентошћу коинé из 5. веку. Јерменци су били први народ који је хришћанство прогласио државном религијом (концем 3. века), чак прије Римског Царства, након чега је услиједило дуго богато и сретно раздобље до монголске провале у 13. веку. У то вријеме је настало много оригиналних грађевина једне архитектуре која се неовисно развија, посебице око 10. вијека

Широм Арменије, али и сјеверног Ирана, западне Турске, Грузије и источног Азербајџана, сусрећемо цркве с правокутним и моногокутним тлоцтом, као и цркве с куполом, а има и утврђених самостанских комплекса (као што су чаробне рушевине Анија, старе арменске пријестолнице). Арменска је архитектура оставила трајан утјецај на касније стилове у кавкаском подручју.

Посебан облик староарменске скулптуре представљају велике надгробне камене стеле с уклесаним крижем у плитком рељефу, али с богатом орнаменталном декорацијом – тзв. кечкари. Они су се очували и тијеком монголске и турске окупације, дубоко у 19. веку.

Државни празници

  • Нова година: 1.1.
  • Божић: 6.1.
  • Дан оружаних снага: 28.1.
  • Међународни дан жена: 8.3.
  • Велики петак: према јулијанском календару
  • Дан мајчинства и љепоте: 7.4.
  • Дан побједе у миру: 9.5.
  • Дан прве републике: 28.5.
  • Дан устава: 5.7.
  • Дан независности: 21.9.
  • Дан сјећања на потрес у Ленинакану (данашњем Гјумрију): 7.12.
  • Стара година: 31.12.

Познати празник, који службено није државни, јест вардевар, који се слави на јулску-српањску суботу (одређује се на темељу Мјесечева календара). На тај дан становници (поготово дјеца) полијевају пролазнике водом и вјешају балоне пуне воде. На сличан се начин слави и будистичка нова година у Кини и Мјанмару (Бурми), што је вјеројатно погански обред прочишћења који се радио још прије доласка кршћанства односно будизма, из којег можда потјече и кршћански обред крштења.

Спорт

Прије независности, Јерменци су на Олимпијским играма судјеловали под заставом СССР-а. У Совјетском Савезу Јерменија је дала многе познате спорташе и освојила за зајдничку држави бројне награде и медаље. Први Јерменац који је освојио олимпијске медаље је Хрант Шахиниан који је на ЛОИ 1952. у Хелсинкију освојио двије златне и двије сребрне медаље у гимнастици. Као независна држава Јерменија је први пута наступила на ЛОИ 1992. у Барцелони у склопу ЗНД-а, освојивши три златне и једну сребрну медаљу. Тек од 1994. Арменија самостално наступа на Олимпијским играма.

Познати Јерменци

Извори

  1. ↑ Հայաստանի Հանրապետության Ազգային վիճակագրության ծառայություն: Հայաստանի Հանրապետության մշտական բնակչության թվաքանակը 2014 թվականի հուլիսի 1-ի դրությամբ — yоxланıлıб: 1.8.2014
  2. ↑ „Натионс ин Трансит 2008” (ПДФ). Фреедом Хоусе. Архивирано из оригинала на датум 2009-03-25. Приступљено 2010-10-22. 
  3. ↑ Даниелyан, Емил. „Армениан Воте 'Ларгелy Демоцратиц'”. АрмениаЛибертy, Радио Фрее Еуропе. 
  4. ↑ 4,0 4,1 „Нагорно-Карабакх: Тхе Црисис ин тхе Цауцасус”. 
  5. ↑ „Арцхиве цопy”. Архивирано из оригинала на датум 2009-10-14. Приступљено 2009-10-14. 
  6. ↑ „Баку анд Мосцоw – 'Оне Хундред Перцент Стратегиц Партнерс'”. Хетq Онлине. Архивирано из оригинала на датум 2013-07-28. Приступљено 2010-10-22. 
  7. ↑ „РФЕ/РЛ Цауцасус Репорт”. Армениан Министрy оф Фореигн Аффаирс. Архивирано из оригинала на датум 2010-11-20. Приступљено 2010-10-22. 
  8. ↑ „Интервиеw wитх РА Натионал Ассемблy Спеакер Артур Багхдасарyан”. АрмИнфо Неwс Агенцy. Архивирано из оригинала на датум 2007-06-07. Приступљено 2010-10-22. 
  9. ↑ „Статистицал Yеарбоок оф Армениа, 2009: Популатион”. АрмСтат. 
  10. ↑ Гарник Асатрyан, Вицториа Аракелова:Тхе Етхниц Миноритиес оф Армениа, Роутледге, дио ОСЦЕ-а
  11. ↑ Тураy, Анна. Болсохаyс:Истанбул Арменианс „Тарихте Ерменилер”. 
  12. ↑ „Јерусалем – Тхе Олд Цитy: Тхе Армениан Qуартер”. Јеwисх Виртуал Либрарy. Архивирано из оригинала на датум 2014-04-13. Приступљено 2010-10-22. 
  13. ↑ Сан Лаззаро дегли Армени – Венице фор Виситорс
  14. ↑ „Популатион ин Нагорно-Карабакх 2007”. Натионал Статистицал Сервице оф Нагорно-Карабакх Републиц. Архивирано из оригинала на датум 2010-03-31. Приступљено 2010-10-22. 
  15. ↑ http://www.gallup.com/poll/109228/russian-language-enjoying-boost-postsoviet-states.aspx
  16. ↑ „Армениа – Wхицх Натион Фирст Адоптед Цхристианитy?”. Анциентхисторy.абоут.цом. Архивирано из оригинала на датум 2012-09-18. Приступљено 2010-10-22. 
  17. ↑ „Висит Армениа, Ит ис Беаутифул”. Виситармениа.орг. 
  18. ↑ „Армениа Информатион – Wелцоме то Армениа”. Wелцомеармениа.цом. Архивирано из оригинала на датум 2010-02-06. Приступљено 2010-10-22. 
  19. ↑ „Блог Арцхиве » Wхицх ис тхе фирст цоунтрy то адопт Цхристианитy?”. Дид Yоу Кноw ит. Архивирано из оригинала на датум 2009-07-19. Приступљено 2010-10-22. 
  20. ↑ „Армениан Еyес, Еарс он УС Геноциде Воте”. wасхингтонпост.цом. 
  21. ↑ З. Лерман анд А. Мирзакханиан, Привате Агрицултуре ин Армениа, Леxингтон Боокс, Ланхам, MD, 2001.
  22. ↑ Статистицал Yеарбоок 2007, Армениа Натионал Статистицал Сервице, Yереван

Економија

Главни чланак: Економија Арменије

До стицања независности, арменска економија је била махом базирана на индустрији (кемијска, електронска, стројарска индустрија, прерађивање хране, синтетичка гума и текстил), и веома зависна о ресурсима. Пољопривреда је учествовала са само 20% у нето производу (оф нет материал продуцт) и са 10% у запослености прије распада Совјетског Савеза, 1991. арменски рудници производе бакар, цинк, злато, и олово. Велика већина енергије се производи из горива увезеног из Русије, укључујући гас и атомско гориво (Арменија има једну нуклеарку); главни домаћи извор енергије су хидроелектране.

Попут осталих држава које су стекле независност распадом Совјетског Савеза, и економија Јерменије пати од заоставштине централизиране планске економије. Совјетске инвестиције и подршка арменској индустрији су практично нестали, тако да је мало великих предузећа која су способна наставити са радом. Штавише, посљедице потреса из 1988., који је усмртио више од 25.000 људи, а без кућа оставио 500.000 се још увјек осјећају. Сукоб са Азербејџаном око Нагорно-Карабака још није разријешен. Затварање азербрјџанске и турске границе је разорило економију, јер Арменија зависи од увоза енергије и већине сировина. Копнени путеви кроз Грузију и Иран су или неодговарајући или непоуздани. БДП је опао за скоро 60% од 1989. до 1992. - 1993. Национална валута, драм, је доживјела хиперинфлацију у првим годинама након увођења, 1993.

Влада је ипак успјела спровести шире економске реформе које су се исплатиле у значајно нижој инфлацији и у постојаном економском расту. Примирје постигнуто 1994. у сукобу око Нагорно-Карабака је такођер поспјешило економију. Арменија је имала висок економски раст од 1995., након преокрета претходне године, и инфлација је занемарљива протеклих пар година. Нови сектори индустрије, као што су: производња драгог камења и накита, информативне и комуникацијске технологије, па и туризам почињу да надомјештају традиционалније секторе економије, као што је пољопривреда.

Постојан економски напредак је донео Арменији повећану подршку од међународних финанцијских институција. Међународни монетарни фонд, Свјетска банка, Еуропска банка за обнову и развој, и друге међународне финанцијске институције и стране земље издвајају значајне донације и зајмове. Зајмови Арменији од 1993. су премашили 1,1 милијарду долара. Сврха ових зајмова је: смањивање буџетског дефицита, стабилизација валуте, развој особног сектора, енергетике, пољопривреде, прехрамбене индустрије, саобраћаја, здравства, просвете, као и текућа рехабилитација зона погођених земљотресом. Арменија је 5. вељаче, 2003. постала чланица Свјетске трговачке организације

Либерални закон о страним инвестицијама је усвојен српња 1994., а закон о приватизацији 1997., као и програм приватизације државне својине. Наставак напретка зависи од способности владе да побољша макроекономски менаџмент, укључујући повећање наплате пореза, побољшање инвестицијске климе и борбу против корупције.

Култура

Главни чланак: Култура Арменије

Армени имају своје карактеристично писмо и језик. 96% становника земље говори арменски, док 40% говори и руски. Становништво Арменије је потпуно писмено; 99% становништва зна да чита и пише.

Већина одраслих људи у Јеревану је способно комуницирати на руском, а популарност енглеског расте.

Кавкаска гостољубивост је легендарна и потиче од старе традиције.

Градска национална галерија умјетности има више од 16.000 дјела од којих нека потичу још из средњег вијека. У њој се налазе слике многих еуропских мајстора. Музеј модерне умјетности, Галерија дјечијих слика, и Сарјански музеј су само нека од многих места са умјетничком понудом у Јеревану. Штавише, постоји више особних галерија, уз нове које се стално отварају. У њима се организују ротационе изложбе и продаје.

Арменски филхармонијски оркестар свјетске класе, свира у згради Градске опере, гдје се такођер изводи опера.

Јез је популаран, посебно љети када су живе свирке редовна појава по градским кафеима.

У Јеревану постоји више драмских позоришта гдје се изводе представе на арменском, руском и повремено на енглеском.

У Јеревану се налази и плаца умјетничких дјела и заната, близу Трга републике, на којој стотине продавача нуде разноврсне рукотворине. На овој плаци се могу купити антиквитети, чипка, ручно-рађени вунени теписи. Арменско златарство има дугу и чувену традицију, и у једном одјељку плаце се могу купити златни предмети.

Америчко свеучилиште у Арменији између осталих нуди студије менаџмента и права. Ова институција је плод заједничких напора владе Арменије, Арменског добротворског савјета, УСАИД-а и Болт хол скул оф лоу Боалт Халл Сцхоол оф Лаw са калифорнијског свеучилишта Беркли.

Види:

Религија

Религија: арменијска апостолска црква (94%). У конфесионалном погледу 99% јерменске популације су хришћани. Од тога 95% су припадници Јерменске апостолске цркве, а постоји и мања заједница јерменске католичке цркве с укупно око 280.000 верника у 36 парохија чији припадници се називају Франки и углавном живе на сјеверу земље.

Градови

Већи градови: Попис градова у Јерменији

Организација државе

Организација државе: подјељена у 11 провинција.

Вањске везе

Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Armenija&oldid=41865791”